Off with Their Heads

Svojevremena izjava Davida Bowieja kako je “tokom 70-ih pokušavao da uveze MC5 u Englesku, a da je od svega ispao Robert Smith” primenjiva je i na aktuelni talas britpop bendova, koji ostrvski kritičari nazivaju “angularnim” (Bloc Party, Franz Ferdinand, Futureheads…). Isto važi i za najpoznatiji priključak koji ovoj skupini bendova stiže iz Lidsa i za njihovo treće studijsko delo.

Naslov albuma referiše na treći album Rolling Stonesa (Out of Their Heads, 1965); za razliku od vedeta 60-ih i 70-ih, engleska rok muzika je danas pod mnogo manjim uticajem američkog rokenrola, i stvaraju je ljudi koji izgledaju i, što je važnije, zvuče pitomije od legendi iz 60-ih.

Doduše, od svetog trojstva britanske invazije (Beatles/Stones/Kinks) u novim pesmama Kaiser Chiefsa najosetnije su prisutni The Kinks: Tomato in the Rain zvuči kao spoj neke bonus pesme sa reizdanja Kinks albuma iz zlatnog perioda 1965-1970. i ranih Magazine.

Uticaji bliže prošlosti su ipak očigledniji, pa tako poletnost The Jam pulsira osetnije nego na prethodnom izdanju Yours Truly, Angry Mob, dok se studijskim trikovima bavio Mark Ronson.

Glavni adut ovog albuma je singl Never Miss a Beat, u kojoj preko glasnih, ne i bučnih, gitara ovaj kvintet poručuje kako je “kul ne znati ništa”, jer se ne zna ni zašto se ide u školu, ni zašto se u njoj uči. A ništa se ni ne nauči. U svakom slučaju, šarmantan komad koji će u istoriji ostati kao privezak poznatije pesme o ispiranju mozga putem obrazovanja, Another Brick in the Wall pt. 2 Pink Floyda.

Bas i klavijature su izraženiji u odnosu na ranije KC radove, no to ne znači da se ovaj bend približava plesnom ambijentu Klaxonsa. Ovo je pre svega i dalje pop bend za planetarnu studentsku populaciju koja bi da se istovremeno oseća malkice drugačije i neprilagođeno u odnosu na većinu kolega, ali da i dalje zadrži mišljenje o sebi kao samosvesnim i zdravim osobama.

U još jednoj retro melodiji, Addicted to Drugs, KC nastupaju kao nastavnici koji nekad dragoj osobi nežno skreću pažnju da je zavisna od droga. I to je u redu. Ipak, poigravanje džanki motivima ne omogućava muzici KC da se približi dometima grupa kod kojih je tretman tema vezanih za zavisnost vodio ka originalnijoj muzici  (npr. Orgasm Addict - Buzzcocks).

Never Miss a Beat

Ukratko, još jedan album još jednog eklektičnog britanskog benda. Ostaje pitanje da li će se u skorije vreme pojaviti bend koji bi otišao korak dalje i integrisao sve danas dominantne uticaje na engleskoj sceni u jednu inventivniju i više vizionarski nastrojenu celinu, sve i po cenu da ne zvuči stegnuto i strejt kao savremeni UK mejnstrim. Do tada, zadovoljimo se korektnim pop proizvodima kakav je i treći album KC.

Povezano:

• Recenzija albuma Yours Truly, Angry Mob (2007)
• Recenzija albuma Employment (2005)
• Ovo je najbolje što možemo - Kaiser Chiefs o Yours Truly... (2007)
• 442... do Kaiser Chiefsa - Tuborg Green Fest u Zagrebu (2008)
• The Kids Are Alright - Kaiser Chiefs u Beogradu (2007)