„Nije stvar u tome da li ste paranoični, već da li ste dovoljno paranoični.“ Mudre reči u obliku filmskog citata koje se osim na dosadnu svakodnevicu mogu primeniti i na uzbudljiv filmski univerzum novog ostvarenja D.J. Carusoa koje nam osim paranoje donosi i obilje adrenalinske akcije
Originalni naslov: Eagle Eye
Scenario: John Glenn, Travis Wright, Hilary Seitz, Dan McDermott
Uloge: Shia LaBeouf, Michelle Monaghan, Billy Bob Thornton, Rosario Dawson, Michael Chiklis
Žanr: triler/akcija
Trajanje: 118 min.
Proizvodnja: SAD, 2008.
Tandem koji čine nova glumačka zvezda Shia LaBeouf i nešto manja rediteljska zvezda D.J. Caruso, udružio se već prošle godine za potrebe poluuspelog miga Alfredu Hitchcocku. Dok je Disturbia svojevrsna tinejdž verzija Prozora u dvorište, dotle se Pod budnim okom tek okvirno naslanja na još jedan Hitchcockov klasik. Za ostatak inspiracije odgovorni su savremeni tehno-trileri, poput Državnog neprijatelja Tonya Scotta, ali ne bi trebalo zanemariti ni doprinos aktuelne američke politike propuštene kroz holivudski filter.
Prava zvezda je, ipak, iza kamere, a to je reditelj D.J. Caruso. Za one koji ne znaju, Caruso je već stekao solidno rediteljsko iskustvo na televiziji pre nego što je 2002. režirao jedan od najboljih filmova te godine, skrajnuti The Salton Sea. Posle ovog remek-dela Caruso je zaređao sa filmovima koji su bili previše mlaki, scenaristički nedorečeni i u krajnjem zbiru tek polovično uspeli.
Ono što je, ipak, u svima njima stajalo kao konstanta jeste Carusova samouverena režija, bilo da je reč o akciji, trileru, drami... U međuvremenu se na kratko vratio televiziji i režirao četiri epizode serije Shield, što je bio dobar trening za ovaj film.
Pod budnim okom omogućio je Carusou da se po prvi put u potpunosti razmaše dobijenim budžetom i nečuvenom premisom koja zahteva zaista ekstremnu suspenziju neverice. Ali zato, za uzvrat dobijate gotovo dvosatni rolerkoster u kojem je stvarni svet najednom postao nalik na poprište bizarne video-igre kontrolisane od strane misterioznog i omnipotentnog glasa preko telefona. Sâmi junaci su pioni nesposobni da pobegnu iz igre u kojoj su tabla čitave SAD.
Scenaristi su se poigrali sa motivom brata blizanca koji umesto jeftine trilerske navlakuše, na kraju postaje ona čehovljevska puška. Doduše, kad je reč o porodici i inim vrednostima (dakle i američkim, s obzirom da je država jedna velika disfunkcionalna porodica) izvesna doza patetike neizbežna je. Naročito u suvišnom epilogu koji zarad melodramske konvencije ubija svu ironiju završnice gde „žrtveno jagnje“ može da iskoči iz namenjene mu uloge i spasi Naciju samo tako što će se žrtvovati umesto da bude žrtvovano.
No, šta da se radi, ipak je izvršni producent Steven Spielberg – beskrajno talentovan reditelj koji često i sâm ima problema da završi film na pravi način. Šteta samo što Spielberg nije angažovao Carusoa za Transformerse, pošto bi Michael Bay iz ovog filma mogao ponešto da nauči o tome kako se režira efektna akciona scena uz upotrebu brze montaže.
Što se politike tiče, Pod budnim okom nudi zanimljive teme za razmišljanje, ali tek površno dotaknute, bez ambicija da budu problematizovane do kraja. Tako se izvor pretnje rađa iz potrebe za kontrolom koja se poslednjih godina potencira kao bitna stavka u borbi protiv terorizma (ili se to, pak, koristi samo kao izgovor, procenite sami) i suštinski je produkt neorepublikanske politike. Međutim, nakon uspostavljanje pretnje, ono što konačno pokreće akciju jesu demokratski ideali dovedeni do svog zastrašujućeg ekstrema u maksimi da cilj opravdava sredstva.
No, to je sve od politike, nema se vremena od silne pucnjave, jurnjave i eksplozija, a da autori možda ipak nisu bili skroz ozbiljni nam pokazuje i to što je jedan bitan momenat u zapletu identičan kao u filmu Uhvati Smarta. Očito tanka je granica između akcione komedije i ozbiljno intoniranog akcionog trilera ili je, pak, ovaj svet dovoljno ludo mesto da je granica između filmskih maštarija i stvarnih dešavanja još tanja. Uostalom, ne zaboravite da je 11. septembar „najavljen“ u pilot epizodi serije The Lone Gunmen. Kad smo već kod paranoje...
Ostale kritike sa Cinemanije 08:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari