Scenario: Roberto Orci, Alex Kurtzman
Uloge: Shia LaBeouf, Megan Fox, Josh Duhamel, Tyrese Gibson, Rachael Taylor, Jon Voight, John Turturro, Peter Cullen (Optimus Prime), Hugo Weaving (Megatron)
Žanr: akcija/SF
Trajanje: 144. min.
Proizvodnja: USA, 2007.
Web:
www.transformersmovie.com
Transformersi, film Majkla Beja. Tačka. Kritika bi mogla da bude završena i pre početka, pošto je ova informacija, nažalost, najbolji i sasvim dovoljni opis filma. Izvornik, tj. animirana serija koja je 80-ih nastala kao promo za liniju istoimenih igračaka, ne nudi previše materijala za udubljivanje. Ali, to Beju (i scenaristima) ipak nije alibi za dva i po sata infantilnog humora, skiciranih likova (kako ljudskih, tako i robotskih) i loše usnimljene akcije.
Ako su Transformersi film pre koga treba ostaviti mozak na blagajni bioskopa - kao što većina pozitivnih (?!) kritika poručuje - onda je možda najbolje u paketu sa mozgom lišiti se i čula vida pošto bi ma koja izmaštana verzija Transformersa verovatno bila prijatnija od postojećeg filma. Džinovski roboti se bore u sred grada u sekvenci koja traje oko pola sata i koja je... dosadna! Majkl Bej je postigao nemoguće.
Nije to pitanje fanovske nostalgije. Naprotiv, zrnce sentimentalnosti spram robota koji su vam obeležili detinjstvo može da deluje kao anestetik koji pomaže da se što bezbolnije istrpi kalambur nemaštovito režiranih i na posletku zamornih akcionih scena labavo povezanih u jedva suvislu celinu. Mada, scenario u moru banalnosti i potpunih nesuvislosti ipak nudi i nekoliko zabavnih dosetki: npr. “raspevani“ automobil u akciji provodadžisanja i Megatronov otvoreni prezir spram ljudi. Uz reditelja koji bi na pravi način osetio materijal, Transformersi bi bili bar solidna bioskopska zabava. Možda bi onda imali bar jednu pamtljivu akcionu scenu, ako ništa više.
Međutim, Bej i ne pokušava da izazove osećaj začudnosti u susretu sa nečim novim, stranim, vanzemaljskim... I tu film u potpunosti pada. Stiven Spilberg, inače producent
Transformersa, bio bi bolji izbor za reditelja (a tek Džejms Kameron...) pošto makar zna da dočara magični trenutak kontakta sa tuđinskim koje, makar bilo i potpuno dobronamerno – kao u
Bliskim susretima treće vrste – ili otvoreno preteće – kao u
Ratu svetova – izaziva jezu samim tim što je drugačije. Stvar rediteljske umešnosti, pre svega, bez čega ne vrede ni svi vrhunski efekti i raskošna produkcija.
Posebna priča je što dobar deo filma izgleda kao promo za američku vojsku, a neko je nedavno skovao dobru frazu koja opisuje Bejovu fetišizaciju te vrste –
military porn. Nije ni čudo što je Pentagon stavio Beju na raspolaganje šta god da mu je trebalo od vojnog hardvera. Znali su dobro da će on sve to uslikati kao reklamni spot (mada, na sličan način je snimljen i dobar deo ostatka filma: npr. kola i devojke...). Kulminacija ovakvog mačo pozerstva je u smehotresnoj sceni koja bi trebalo da bude ozbiljna - ali nije pošto Bej ne ume da režira (melo)dramu: videti (ne i pogledati!)
Perl Harbur - kada našem glavnom junaku biva poručeno:
You’re a soldier now!
Džon Torturo koji kao da je odbegao iz
Men in Black 3, Džon Vojt koji je odavno pustio vodu za svojom karijerom, infantilne šale o uriniranju i masturbaciji, kao i dvostruki podsetnik (za ADD generaciju nije na odmet) kako se Katar nalazi na Bliskom istoku. A izgledalo je da od bezličnog
Ostrva ne može gore.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.