Teško je reći da su Rolling Stonesi precenjeni bend. Recimo to ovako: oni sigurno nisu dobili manje od onog što im je sledovalo. A kad dobiješ ono što si zaslužio, nemaš mnogo opravdanja da išta više tražiš
Uloge: Mick Jagger, Keith Richards, Charlie Watts, Ron Wood, Christina Aguilera
Žanr: dokumentarni
Trajanje: 122 min.
Proizvodnja: SAD, Velika Britanija, 2008
Shine a light počinje zbunjenom organizacijom dobrotvornog koncerta i još zbunjenijom organizacijom snimanja sa zbunjenim najavljivačem Billom Clintonom. Tek kada počne koncert, grubo izmiksovan i umorno odsviran, postaje jasno da Scorsese snima kritički film o Stonesima koji nikako da se zadovolje još uvek gajeći simpatije prema đavolu.
Mnogo eksplicitniji negativni muzički dokumentarac videli smo u Some kind of monster, u kome Metallica svesno degradira svoj mit. Na skriveniji način isto to radi i Scorsese Rolling Stonesi deluju više farisejski nego mesijanski. Poput katoličkog misionara, isijavajući svoju zapadnu svetlost na severni kamen, Scorsese se, ustima većim od Jaggerovih, plazi njihovom njujorškom mesecu.
Muzika je umetnost u kojoj se direktnije i brže, otkriva odnos snaga među kolegama. Stonesi, kao predstavnici rock i blues tradicionalizma, sigurno svaki dan imaju susret sa boljim muzičarima od sebe. Neki su im prethodnici i idolima, neki talentovani sledbenici. To ne ugrožava smisao njihovog postojanja, ali ih čini pre voditeljima programa nego specijalnim gostima.
Na razne načine učestvujući u filmovima o muzičarima (serijal o bluesu, film o Dylanu, Woodstock, Round midnight, New York, NewYork, Last Waltz), Scorsese je upoznao sudbine drugačije od sudbine Stonesa: odvojenu tihu stvarnost koja se prema Stonesima odnosi kao Last Waltz prema Razjarenom biku.
Shine a Light govori o Scorseseovom rascepu, o velikoj karijeri sa previše tihih (zaboravljenih) i sa previše glasnih (izvikanih) filmova. U prve većinom spadaju njegovi muzički filmovi. Zato se ovde Stonesi ismejavaju: samo istinom Scorsese može da ih vrati u kultni status i spreči da njihov medijski vrh zamaskira njihovu pravu funkciju u svetu rock muzike.
A Stonesi nikada nisu bili vrh, oni su uvek bili centar velikih kulturnih migracija i revolucija, matchmakeri suprotnih polova moderne kulture. Svi zajedno oni su najvitalniji starački dom na svetu, onaj koji ima jedinstvarnu šansu da razmisli još jednom, dok je mlad. Takođe, i da nama, običnim smrtnicima, poruči nešto iz dimenzije nedostupne našoj biologiji.
Skriveni dramaturški solista ovog filma je Ronie Wood koji je gostovao i na Last Watlz, koji je svirao sa Faces pre nego što je vrbovan od svoje jedine konkurencije – Stonesa. Novi i stari varvarin čeka njihovu penziju, koja će ga otkriti kao najvećeg od svog kamenja, kao kamen međaš.
Nama ostaje čekanje da od posmatrača ponovo postanemo svedoci. Like a Rolling Stone!
Ostale kritike sa Cinemanije 08:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari