Death Magnetic

Susret posrnulih metal veterana i majstora za takve situacije Ricka Rubina iznedrio je sada već jedan od komercijalno najubedljivijih muzičkih proizvoda ove godine

Nenad Pejović

Ocena:
4

Nekada davno Metallica je bila grupa čiji su albumi pomerali granice žanra u meri u kojoj se to u heavy metalu, pa i svekolikom rock’n’rollu izuzetno retko dešava. Kill'em All (1983), Ride the Lightning (1984) i Master of Puppets (1986) su novatorskim pristupom speed i trash metalu, tada još stilovima u povoju, kao i savršenim doziranjem melodijskih harmonija učinili da skoro sav dotadašnji heavy metal, u rasponu od britanskog hard rock buma s kraja 60-ih, pa do većine uzdanica novog talasa britanskog heavy metala, postane deo arhaične prošlosti.

METALLICA - Death Magnetic

U to vreme, pred kraj hladnoratovske paranoje, malo šta se na ovdašnjim radio-talasima po težini, jezovitosti i zlokobnosti moglo porediti s redovnim učestvovanjem i pobeđivanjem Metallice u 202-jkinom Hitu nedelje. Ako me sećanje služi, ta praksa je počela još u vreme Ride the Lightning, a verovatno traje i danas.

No, 1986. bend doživljava saobraćajnu nesreću u kojoj je život izgubio Cliff Burton, da bi nakon ove tragedije vaskrsao pločom ...And Justice for All (1988). Ovde se već počela nazirati pukotina koja će se docnije pretvoriti u provaliju bez dna. Iako je i taj album posedovao većinu kvaliteta koji su Metallicu kvalifikovali za ključne HM terminatore 80-ih, retki glasovi su ukazivali na preterano insistiranje na doteranim aranžmanima i tanke bas frekvence koje su nadljudski teške zvuke s prethodnih izdanja učinili za nijansu pristupačnijim.

To samo po sebi tada nije predstavljalo nikakav problem, međutim planetarni trijumf koji je doneo još upeglaniji album Metallica (1991) doveo je do prvog ozbiljnijeg osipanja do tada izuzetno lojalne publike. S druge strane, ovim hit albumom počinje era ustoličavanja benda na tronu najkomercijalnijeg preduzeća teške industrije. Uzgred, u to vreme, kada je Enter Sandman donosio sasvim svežu estetiku na MTV talasima, Metallica je još bila predgrupa AC/DC-ju na festivalu Monsters of Rock.

METALLICA - Death Magnetic

A onda se desio Seattle i zvuci te eksplozije su se i te kako osetili na dva slabašna albuma Load (1996) i Reload (1997), čija su mekoća i povlađivanje ukusu najširih masa dokusurili već načeto tvrdo jezgro pratilaca grupe. Paralelno s nestajanjem supstance u muzici benda, usavršavao se biznis-plan koji je ovu četvorku učinio idealnim primerom za disertacije na temu “Plasman muzičkog proizvoda na tržištima svih kontinenata”, a koji je ustostručio dotadašnju publiku, kao i prihode.

I sve bi tu bilo ok da je neko u Metallicinim 90-im mogao da prepozna nit s muzikom benda 80-ih, ali takvi pratioci su postali izuzetak, dok su oni drugi, upecani u međuvremenu – a koje nikakva osporavanja ne interesuju – postali pravilo.

Drugo studijsko ostvarenje Metallice u 21. veku tako deluje kao još jedan u beskrajnom nizu proizvoda koji se po prisili vođenja posla mora izbaciti na tržište, a možda i kao poslednji čin agonije nekada važnog sastava. Za razliku od konfuznog St. Angera (2003), na kome su Ulrich i Hetfield spasavali šta se spasti može nakon odlaska basiste Jasona Newsteda, autorska prava su ovde ravnopravno podeljena.

Umetnički direktor komercijalnog perioda Metallice i praktično peti član Bob Rock ovde je zamenjen verovatno jedinim čovekom koji umesto njega može da sedne u producentsku fotelju – Rickom Rubinom.

Dakle, kombinacija isplanirana s ciljem da se bend vrati u okvir predstadionskih thrash dana. A kad se povežu kompetentni muzičari i producent prekaljen u oživljavanju karijera otpisanih veličina, rezultat je produkcijski spektakl na kome se rifovi smenjuju u perfektnim sekvencama, svaki impuls ritam-sekcije gromovito odzvanja, bravurozne Hammetove solaže zvuče očekivano vanzemaljski, dok je Hetfildov vokal snažan i jasan.

Na papiru to deluje obećavajuće; u praksi, međutim, rezultat je ravan i sterilan.

Album otvaraju otkucaji srca kao uvod u That Was Just Your Life, jalovi pokušaj vraćanja thrash korenima od kojih se ovaj komad formalno ne razlikuje mnogo, osim po beskrvnosti i svesnoj dizajniranosti za prva mesta top-lista. Dok je Kill'em All zvučao kao da srce njenih autora pumpa živu, Metallica danas deluje kao sastav koji ima obično ljudsko srce podložno uobičajenim ljudskim slabostima.

The End of the Line i Broken, Beat & Scarred nastavljaju atmosferu vrlo profesionalnog ceđenja vode iz kamena, da bi usledio prvi singl The Day That Never Comes, koji u kontekstu najvećih uspeha ove grupe nalazi mesto kao i (uobičajeno pokvaren) yugo u spotu za ovu pesmu u svetu auto industrije.

Da nije drugog, instrumentalnog segmenta u duhu progressive metala, ovakva pesma bi prošla tek kao još jedan artefakt s beskrajne pokretne trake pseudoalternativnih gitarskih bendova. All Nightmare Long nastavlja predvidljiv tok albuma na kome se smenjuju speed deonice, Hammetova virtuoznost kojoj je na Death Magnetic dato dosta prostora, Hetfildovo testerisanje i melodični refren.

I opet, sve deluje isuviše poznato, predvidljivo i bez autentičnog uzbuđenja.

METALLICA - Death Magnetic

Cyanide donosi možda i najreprezentativniju liriku za aktuelnu fazu benda: priča o samoubici koji razmatra da li da život okonča ispijanjem otrova više deluje kao mučna ispovest duše benda Jamesa Hetfielda ovekovečena u intrigantnom dokumentarcu Some Kind of Monster. "Samoubistvo? Već sam umro. Ovo je samo sahrana koju čekam. Cijanide, živim mrtav iznutra. Razbi ovo prazno telo zauvek."

Smrt, patnja, ubijanje, nemogućnost prevladavanja teških situacija, prihvatanje života kao pakla, opsesivne su teme ovog albuma. I dok je, recimo, pesma Master of Puppets predstavljala obračun s teškim drogama koji o tvorcima ove antologijske HM epopeje nije toliko govorio (zavisnost je kasnije ušla u bend) koliko o nesrećnim dušama uhvaćenim u mrežu zavisnosti, tako danas mračne priče sa Death Magnetica na morbidan način više govore o stanju duha u grupi negoli o nekim tamo depresivnim, suicidalnim, manijakalnim ljudima.

Unforgiven III predstavlja samo dno albuma. Nastavci pesama nikad nisu bili mudra ideja (seća li se neko Unforgiven II?), a ovde se pojavljuje i treći nastavak jednog od najvećih hitova sa “Crnog albuma”, i posle uzastopnih slušanja prolazi neprimetno i sa očekivanim klavirom i gudačima završava kao arhetipski filer.

“Judin poljubac”, instrumental “Samoubistvo i spasenje” i “Moja apokalipsa” privode kraju u duhu svega prethodno opisanog još jedan 75-minutni proizvod Metallice.

Ipak, ne treba se zavaravati. Pored očekivano kvalitetne produkcije, aranžmani kakvi se mogu čuti na Death Magneticu mogu biti delo izuzetno predanih muzičara; sama izvedba je i dalje nabildovana toliko da za veliki deo muzičarske populacije predstavlja domaći zadatak, a predatorska odlučnost u egzekuciji pesama prepoznatljiva je i ovde. Poreći da se ova četiri čoveka iz petnih žila upinju da daju ono najbolje značilo bi ogrešiti se o radnu etiku grupe.

The Day That Never Comes

Problem je, kao i na prethodna tri albuma, taj što su Ulrich i Hetfield, kao predsednici jedne od najmoćnijih firmi u današnjem muzičkom biznisu, svesni značaja onoga što su stvorili, i što ni uz ogromne nesumnjive napore koje ulažu u Metallicin muzički pogon, rezultati ni izdaleka nemaju težinu ključnih albuma.

Iz izdanja u izdanje se pokazuje da je zapravo malo ovako monume(n)talnih primera degradacije u istoriji rock’n’rolla. Mada to deluje naizgled nespojivo, možda bi jedini primer s kojim bi se sunovrat Metallice mogao uporediti slučaj Beach Boysa i kreativnog pada tog benda od 70-ih nadalje. I jedni i drugi su se, nakon fantastičnih uspeha kojima su probili sve do tada poznate granice, odjednom našli na brisanom prostoru, a na pitanje kuda dalje jednostavno nije bilo nikog da da odgovor.

Jedino što je u post -“Crni album” periodu ovaj kvartet mogao da vidi u ogledalu sa skupocenim ramom bilo je prazno, inertno i glupo lice koje jednostavno nije imalo pojma šta da kaže. Zasluženo grandiozna slika sebe samog postala je balast s kojim ono nije moglo izaći na kraj drugačije do li prepuštanjem uglancanoj poslovnoj mašineriji i odustajanjem od daljeg proširivanja teškometalnog rečnika, a što ih je upisalo u istoriju muzike 80-ih kao nesporne kolose.

I onda sledi ponavljanje poznatih formula: konfuzija, traženje pomoći psihoterapeuta i na ljudskom i na stvaralačkom planu (poput Briana Wilsona), trošenje medijske pažnje na besmislene akcije poput tuženja Napstera, potom odustajanja od tužbe, napuštanje benda, vraćanje, alkohol, rehabilitacije... i muzika koja o svemu tome govori svojom ispraznošću.

METALLICA - Death Magnetic

No, prva mesta na listama prodavanosti su zagarantovana, što se u perspektivi može ispostaviti kao jedan od poslednjih trzaja korporativno-izdavačkog broda koji tone sve dublje. Predvidljive su i otrcane fraze kritičara da bend nije ovako uzbudljivo zvučao već decenijama, koje oživljavaju kritike na račun najuticajnijeg muzičkog portala AllMusicGuidea o poslovnoj povezanosti njegovih vlasnika s najvećim major izdavačima.

Jedino što se ne može poreći je činjenica da je muzička konzervativnost nekadašnjih gorostasa u savršenom dosluhu sa sveopštim porastom konzervativne svesti. Za deceniju koja je simbolički počela 11/9, planetarni strah od slepog terora je razumljiv, kao i konzervativnost koja ide uz njega.

Od benda koji je nekad zvučao kao noćna mora najokorelijih fundamentalista očekivalo se nešto više od onoga što nude na Death Magnetic.

Komentari

Flomaster (gost) | 20.09.2008. 12.42.31

To je pop, to je posao. Njihov put je jedini mogući put u muzičkom biznisu. Svaki proizvod ima svoj životni vek u kome prolazi kroz određene faze. Potražnja za ovim proizvodom očigledno postoji i to je razlog zašto Metallica još uvek svira. "Degradacija" je sastavni deo karijere svake pop zvezde. Sve je to prirodno, nema razloga za nervozu.
pedja (gost) | 20.09.2008. 12.59.33

odlicna rezenzija,metallica se ozbiljno ne dozivljava vec skoro 20godina,ali lepo da je neko to ovako sveobuhvatno prikazao,dao mu sustinu!
Srdjan (gost) | 20.09.2008. 13.23.48

Ne ostavljam inace komentare na vasem sajtu jer sam se nacitao svega i svacega, ali ovo ne mogu da preskocim. Prepricati biografiju benda u par pasusa i onda preleteti preko sadrzaja ovakvog albuma (i to ocigledno vrlo nekompetentno), tesko se moze smatrati ozbiljnom recenzijom. Justice pocetak kraja? The Unforgiven II losa pesma? Ma daj... Necu iznositi detaljno svoja misljenja o Death Magnetic, ali kao neko ko prati rad Metallice vec skoro 20 godina, mogu da kazem da sam prezadovoljan ovim sto sam cuo. Nije ovo Master of Puppets i niko ga nije ni ocekivao, ali je svakako najbolje sto su izbacili posle duzeg vremena. Mislim da ovi pokusaju psiholoske analize Jamesa i Larsa treba zameniti jednostavnim pitanjem - odakle ljudima sa 45 godina (koji pritom imaju sve sto im treba) snaga i motivacija da nastave i dalje istim tempom? Bilo je u njihovoj karijeri i padova, ali ovaj album svakako nije dalje propadanje vec jedan veliki korak napred. Iskrena preporuka svim fanovima pre-Black Metallice. Po meni 8/10.
x (gost) | 20.09.2008. 13.34.45

Ne znam zašto se svako omekšavanje zvuka i komercijalizacija umalo ne izjednačava za smrtnih grehom grehom. Takvo shvatanje priliči sedamnaestogodišnjaku. Uostalom, zar su Green, Warehouse: songs and stories i Goo bili loši albumi? I postoji li neki sinonim za reč filer?
Kleo (gost) | 20.09.2008. 13.45.41

Amen!
f (gost) | 20.09.2008. 13.50.45

ne razmem zašto se od svakog benda očekuje da doživotno zvuči kao materijal zbog koga su pridobili najveću i najiskreniju bazu fanova? nisam ordinarni konzument muzike pa su mi 'load' i 'reload' bili veoma prijatni, i u tonu sa periodom u kom su izašli (tada bi još jedan '...an justice for all' bio suvišan). na stranu st. anger koji je proizvod najveće krize u kojoj je bend bio, death magnetic je ispunio daleko više od svih mojih očekivanja. naravno, opet ne razumem šta je problem sa upeglanošću i svim viruoznostima koje kritičar pominje? pa naravno da će da budu upeglani i virtuozi sa tolikim iskustvom i pozicijom na sveni. vama to smeta? mislim da je kritika isuviše subjektivna, jer ja zaista ne očekujem revolucionarne albume u 21. veku, a takođe mi i ne smeta da uživam utančanost i genijalnost saradnje rick rubina i samog benda, pre svega u sjajnim aranžmanima koji su i sami dovoljni ovom albumu da pređe prag zadovoljavajućeg.
Juce sam... (gost) | 20.09.2008. 14.17.50

... u CD shopu na kasi video tri lika sa luksuznom verzijom albuma u mini kovcegu. Cena 99 evra.
krcun (gost) | 20.09.2008. 14.47.46

Ne mogu ljudi zauvek da budu mladi inovatori. Ako se trude, to vec dovoljno za postovanje.
james (gost) | 20.09.2008. 15.00.45

laka im zemlja
magnetic madman (gost) | 20.09.2008. 15.19.20

Lik iz "Rolling Stonea" uporedio je bend sa Rusijom - uspavani gigant koji se neocekivano probudio iznenadjujuce agresivan. Metallica ponovo kuva, casno i posteno. Ostanite zauvek u drugoj polovini osamdesetih... James & Co. tek polako kapira svoju velicinu i poziciju!
bernard panasonik (gost) | 20.09.2008. 16.05.26

Generalno se slazem sa time da je Death Magnetic daleko od bitnog albuma, ali mi se jednostavno cini da Pejovic uopste i ne slusa ozbiljno Metallicu, uz sve postovanje prema njemu kao novinaru. Problem sa Justice for all nisu bili doterani aranzmani ( a pre kao nisu bili?), vec pretenciozno duge pesme i to im je na Justicu proslo u potpunosti, jer su imali snage da iznesu. Pljuvanje Black albuma je odavno opste mesto, sto je obicna glupost. Rec je o dobrom albumu, ciji je najveci greh sto ima 5 do besvesti izpustanih singlova. Posle dugog i komplikovanog Justica dosta je logican sled stvari uraditi jednostavniji i sazetiji album (kao sto su Slayer svesno nakon Reign In Blood uradili mirniji South of Heaven), a kao pokusaj da se cetiri miliona primeraka And Justice For All pretvori u jos vecu cifru. Load i Reload su bili plod zelje benda da se disancira od metal ekipe i da se upadne u drustvo sa najprofitabilnijim bendovima na svetu (U2, Oasis, Rolling Stones, R.E.M. ...dopisite dalje), sto su i uspeli (tirazi Load, Reload, Garage inc. i S&M su zajedno veci od tiraza Black albuma). Load nije slabasna ploca, doduse nije ni remek delo. Reload pati od manjka dobrih pesma ( tu ima dobrih pesama za pola albuma). Takvih albuma u svojim karijerama imaju i R.E.M. i U2 i Rolling Stones i vecina bendova sa kojima je Metallica htela da bude u drustvu. Oko St. Angera se uglavnom slazem, terapija koja je posluzila kao izgovor za visegodisnju turneju. Ne slazem se da je produkcija kvalitetna na Death Magneticu. Bubanj je preglasan i ima ruznu boju dobosa kome fali dubina. Glas je nedovoljno glasan, bas je tisi nego sto treba da bude, a i sound gitara nije savrsen (uporedite sa onim sto je Rubin radio za druge metal bendove pa ce se jasno videti koliko Death Magnetic nije nista posebno). Danas bih trebao da budem u prilici da cujem orignal diska, ali sumljam da ce biti puno bolje. Rubin je podbacio ne samo kod produkcija (ajd bolja je od St. Angera)vec je i jer je dozvolio preduge pesme. Lars malo bolje svira nego 2003-4, ali njegovo sviranje na Death Magnetic ne izvlaci 100% iz Jamesovih rifova, a to je najveci kvalitet njega kao bubnjara. Jamesove glasovne mogucnosti su sve manje i to je veliki problem ovog albuma. Pravih refrena gotovo i da nema (All Nightmare Long i Cyanide su medju boljima). Meni sveukupno Death Magnetic zvuci kao skup i ozbiljan demo snimak benda sa kojim je trebalo da odu kod Rubina i da ga onda izvrnu naglavacke za 180 stepeni i izdaju album. Slazem se da je Unforgiven III najslabija pesma na albumu, ali tvrditi da je That Was Just Your Life pravljena za prva mesta top lista je tezak promasaj. Pesma je prepisani Blackened sa And Justice For All, samo sa daleko manje uspeha.
Sale Pankrt (gost) | 20.09.2008. 16.39.44

Metallicu sam odavno prestao da ozbiljnije pratim,ali se nikako ne mogu sloziti sa ovom recenzijom,mada je mogu razumeti,jer,misljenje je kao i du_e,svako ga ima.Ako jedan NME moze ovaj album(s pravom)oceniti kao nesto najbolje u poslednjih 17 godina njihove karijere,ne znam otkud onda toliko izlivanje zuci?Mislim da je album kvalitetan i ne zasluzuje toliko ocrnjivanje...
Goran (gost) | 20.09.2008. 16.42.07

Odlicna recenzija, i prava ocena. Slazem se 98%! ;) ... Metallica bas nekako ofucano zvuci iz jednog prostog razloga - nemaju dobru pesmu na albumu. Super sviraju (mada bi Ulrich mogao posle toliko godina i nauciti da ne ispada), dobar producent, sve napucano ali pesme nema..... :(
darthmaul (gost) | 20.09.2008. 17.01.21

Nezahvalni smo realno...nije mi album bog zna sta ali nije mi ni 4/10 sigurno.. Kao sto reche neko bend sa ovoliko para i svim ciljevima osvojenim moze da ode u penziju ili da svira povuceno od javnosti i da ne izdaje nishta do kraja zivota...ali eto ipak nije niko od nas bio u situaciji da svira u najboljem metal bendu u to vreme na svetu i da udje u taj vrtlog komercijalizma kada te jedu izdavacke kuce i onda izadje iz toga bez povrede pa da pricha kako su oni iz metalike picke dok je ta osoba izgurala sve kako treba pa ima pravo da baci svoje misljenje ali ovako je bezveze ...jebiga isprali im mozgove sta da se radi..ali momci barem sviraju i dalje i evo uradili su ovo bespotrebno potpuno.. Ovaj album mogu da poredim samo sa karijerom Green Day-a i albumima Dookie > American Idiot...isti slucaj bend koji je ostvario sve sto je hteo pa i vishe pa su ponovo nakon serije :S albuma napravili taj koji ja licno neshto i ne preferiram ali sigurno su fanovi te starije faze bili zadovoljni kao sto su sada fanovi metalike... Ako ishta St.anger je meni daleko od djubreta...neko ce reci da je to josh jedan pokushaj prodaje...drugi ce reci da je to pokushaj nu metala...iako je bend uradio album kakav niko na svetu nije ocekivao (ne po kvalitetu vec po samom zvuku albuma) ipak i bend je sam naslushan iste takve muzike koju su svi metalci pratili od pojave Korna i slicnih..ali to je bilo kada su razmisljali glavom a ne misljenjem svih fanova koji su bili zgranuti st.angerom...
Jackedupp (gost) | 20.09.2008. 18.37.04

Skrolujte dole i procitajte komentar od Srdjana - APSOLUTNO se slazem.
master of puppets (gost) | 20.09.2008. 22.01.37

Cak je i metalomrzacki Pitchfork dao ovom albumu vecu ocenu od Popboksa. Za kritikovanje velikih albuma potrebni su veliki kriticari. Cak i kada mu bend nije po afinitetu, veliki i zreo kriticar ume da sagleda siru sliku. U tom smislu slabicko potkacinjanje Erlewinea i ekipe sa All Musica je narocito bezocno ako znamo na kom je sajtu (i sa kolikom vezama sa bendovima i izdavacima) izaslo. No, dobro. Na svu srecu Metallica je veca od Popboksa.
milan (gost) | 20.09.2008. 22.45.38

E,biti kriticar je stvarno lep i lak posao. Pustis "Master" pa pustis "DM" i kazes, pa ovo drugo je shit! Nisi ti kriticaru prestajao s disanjem kao kad sam se onomad cca '90 godine s ortacima dokopao do "Cliff 'em all" VHS-a i nisi se ti TOLIKO razacarao u Metallicu kao ja(mi) posle "Load", "Reload" i "S&M". Imati po 80 miliona u banci i izdati "DM" je mnogo vise od dobrog pokusaja. Ja svojoj deci danas pustam Ramonese i The Clash, a Metallicu slusam onako, na sluske, kad sam sam.
tozzinjo (gost) | 20.09.2008. 23.18.22

koja igra rechima kod NME - sasvim je jasno da je ovaj album najbolji metalikin album u poslednjih 17 godina, kad su u tom periodu izbacili load, reload i st anger (mislim da NME novinar nije uzeo u obzir crni album nego upravo rachuna vreme od crnog albuma naovamo). tako da, u odnosu na radove u poslednjih 17 godina, ovo JESTE metalikin najbolji album..ali miljama daleko od prva tri. nisam veliki fan trash/speed metala, ali mi se chini josh od justice naovamo da je neka kreativna nit benda pokidana, a ne mogu da verujem da je klif barton bio toliko znacajna figura u bendu (jer se to nekako poklopilo sa njegovom smrcu). daleko od toga da ja zivim u osamdesetim i da bih hteo neki novi lookalike "kill em all", "ride the lighting" ili "master if puppets" album ...ali sve od tad do danas mi lichi na puko otaljavanje posla. slazem se da je ocena mala ako gledamo iz perspektive albuma..ali nije toliko mala poredeci ga sa prvom fazom. ako su prva tri albuma za ocene izmedju 8 i 10, onda je ovaj album za otprilike ocenu 5. da je ovo album prvenac nekog drugog benda u pitanju, ovo bi bila sedmica, ali buduci da smo od metalike navikli na mnogo bolje radove (doduse, ima 25 godina od tad), ocena je sasvim realna. realna kao opomena da bi metalika trebalo da bude ta koja pravi trendove a ne ona koja ih sledi. ali mislim da njih savrseno zabole i za trendove i za kreativnost. slazem se s piscem recenzije. oni su odavno preduzece, a ne 4 osobe koje se fantasticno osecaju dok stvaraju neshto..
Slave (gost) | 20.09.2008. 23.39.14

Nenad jeste dobar novinar i u to nema sumnje, ali ton ove kritike je nepotrebno ostar i deluje kao da je on sud o ovom albumu doneo pre slusanja istog. Mislim da je ovakav kakav je Death Magnetic iznenadio mnoge pozitivno.
moj dobar drugar (gost) | 21.09.2008. 00.04.09

Metalika ole-ole-ole-olee, Metalika ole-ole-ole-olee...da ne zabusava.
djuk (gost) | 21.09.2008. 15.03.45

justice pocetak sunovrata...au... mozda sam ja retardiran, al meni je to medju 5 najboljih metal albuma. death magnetic, nije uopste los album.
album (gost) | 21.09.2008. 18.35.03

je, realno, zasluzio ocenu 6. najveca greska death magnetica je sto je previse iskopiran and justice (prenabijen bubanj i basevi na gitaraskim pojacalima, preduge pesme). and justice nikako nije pocetak sunovrata - black album je najbolje zvuceci metal album ikada, od kojih su 50% hitovi. a load je bio odlicna ploca.
Mr. Garrison (gost) | 21.09.2008. 20.51.29

4/10?! WTF?! Ocigledno je da je autor recenzije ono sto ja zovem “polu-fan”-om grupe, ako je i to. Polu-fana definisem kao coveka koji ne priznaje nista posle MoP albuma. Polu-fanovi vole miris svojih prdeza sto bi Ameri rekli. U sprskom prevodu, misle da imaju istancan ukus i da su samo oni u pravu, a ko se drzne da kaze da je recimo Load fantastican album - taj je budala sumnjivog muzickog morala - muzicka kurva koja se lozi na MTV spotove i komercijalnu muziku. Njihova najveca zamerka Load-u i ostalim albumima je to sto je bend skratio kosu! Kakav bullshit...Takvi pseudo fanovi mi bude poriv za ubistvom i licno bih bio razocaran da zvuk benda nije evoluirao (u pozitivnom kontekstu) i da i dalje izdaju albume jednog te istog zanra i zvuka. Isti ti zameraju Larsu law suit protiv Napstera sto se covek pobunio i zatrazio pare za ono sto je stvorio – kakav olos – nece da radi za dzabe. Toboze je jako bogat (i jeste) pa sada treba da poklanja muziku istim onima koji ce ga pljuvati jer ne svira vise onako kako bi oni zeleli. Kakav sumrak morala…Dakle, pravi fan ce ceniti i novije albume; kao sto neko voli nekada da pojede rostilj a nekada pecenje isto tako voli da slusa i raniju i kasniju Metallica-u. Napravio sam malo veci uvod jer me doticna pojava izuzetno nervira a cela recenzija kada bi se izbacile elokventne igre reci moze da se svede na sledece: prva 3 albuma - good - sve ostalo - bad - manje ili vise, a sa ocenom od 40% DM ispada tesko sranje, sto naravno nije. Sa uzivanjem slusam sve albume Metallica-e (da, da i St. Anger), iako ne bih mogao da se nazovem hard core fanom benda. Sa velikim nestrpljenjem sam docekao novi album i mogu vam reci da nisam nimalo razocaran (slusam ga 5x dnevno), stavise. Necu da ponavljam sta su vec napisali, ali album zaista ima elemenata Justice-a i nekako je logican nastavak Reload-a (ako St. Anger uzmemo kao jednokratni izlet u pomalo cudnom smeru - koji se uglavnom hard core fanovima nije preterano svideo – ali meni jeste :P). DM ce vas sutnuti u dupe ako mu to dozvolite. Pesme uglavnom zvuce tesko i ko je hteo instant hitove koji odmah ulaze u usi - taj nema sta ovde da trazi. Vrhunac albuma je po mom misljenju 10-ominutni "Suicide & Redemption" instrumental, 1. posle vise od 20 godina. Pravo remek delo tvrdog roka/metala. Tu je i sada vec ekranizovana "The Day That Never Comes" koja ima formu "One"-a (sporo pa brzo) i preti da postane instant klasik. Ni ostale pesme nisu za bacanje i mnogo su vise od filera albuma. Sa zadovoljstvom slusam "That Was Just Your Life", "End of the Line", "All Nightmare Long", te "The Judas Kiss"... Rezime: "Death Magnetic" nije za zatucane fanove koji pljuckaju po svemu izdatom posle 86-e, kao ni za casual fanove koji se zadovoljavaju iskljucivo ultra komercijalnim "Black" albumom. Ako se ne pronalazite u ova 2 tabora sva je sansa da cete doziveti dosta lepih trenutaka uz "Death Magnetic"... ocena 80%.
Modulator (gost) | 21.09.2008. 20.57.57

Slusam Metallicu 15-tak godina (od kada sam i poceo da slusam rok i metal)i ovo je moja top 5 lista njihovih izdanja: 1. ...And Justice For All 2. Metallica (Black Album) 3. Master Of Puppets 4. DEATH MAGNETIC 5. Ride The Lightning Sta se iz moje liste da zakljuciti? Pa, da je Death Magnetic jedan VEOMA DOBAR album koji u najgorem slucaju zasluzuje 8/10, a ja mu licno dajem 9/10. Stvarno nisam ocekivao da cu ikada cuti ista dobro od ovog benda nakon solidnog Load-a, loseg Re-Load-a i ocajnog St. Anger-a. Iako se moze dosta prigovoriti produkciji, to ne umanjuje izuzetnost samog izdanja.
xopxe (gost) | 21.09.2008. 22.09.01

Metallica na prvom mestu top liste najprodavanijih albuma...!? Bio sam teski fan a i danas sam laksi njihovog thrash style-a, ali iz ovoga moze da se vidi koliko je svetska muzicka scena otisla u ... odma iza njih na listi su ispodprosecni Glasvegas... srasno...
Rasha (gost) | 21.09.2008. 22.47.38

Koga zanima kako razmisljaju pravi fanovi i ljudi koji zaista SLUSAJU muziku neka procita post Mr. Garrison-a. A za one sto kazu da je "...and justice" pocetak kreativnog sunovrata stvarno nemam komentar.
Dusko (gost) | 22.09.2008. 07.35.01

Flomaster, odlican koment
ovi komentari... (gost) | 22.09.2008. 09.43.17

...izgledaju kao da ih pise jedan covek koji se potpisuje razliochitim imenima.
st anger (gost) | 22.09.2008. 09.52.41

Slusam metallicu od '86, ne budi te djeca nije to ni blizu od onog benda, nema te svjezine Ride The Lighting i tih songova kao Master Of Puppets. Justice je bio hraban ekseperiment, imao je 3-4 velika songa, ipak poslije Mastera i nije bilo lako napraviti bolji nastavak. Nakon Black albuma koji je stvarno bio antologijski, skoro dobar kao Master of Puppets, uspjeli su da snime samo dvije (2) stvari koje su dostojne starijeg materijala: Memory Remains i St Anger. St Anger je sasvim OK album, Metallica je ponovo krenula hrabro naprijed. Za razliku od hard rock konzervativnizma na (Re)Load, ovdje smo imali da cujemo jako orginalan zvuk, i pomenutu, sasvim solidnu naslovnu pjesmu. Jedino St Anger nije zvucao kao Black II, a nije zvucao ni kao Nu Metal, radilo se o Metallici za XXI vijek. Osim naslovne St Anger na albumu nema velikih songova ali nije ih bilo ni na Load (tamo su bile sve prosjecne). DM kao pokusaj pridobijanja publike iz svih faza, nisam jos savim dobro saslusao sve to ali sumnjam da se bilo sta moze tu ocekivati. Vjerujte kriticaru a svi vi ostali nemate pojima.
Ghostface Z-la (gost) | 22.09.2008. 11.06.06

Modulator | 21.09.2008. | 20:57 Slusam Metallicu 15-tak godina (od kada sam i poceo da slusam rok i metal)i ovo je moja top 5 lista njihovih izdanja: 1. ...And Justice For All 2. Metallica (Black Album) 3. Master Of Puppets 4. DEATH MAGNETIC 5. Ride The Lightning ______________ prestao sam da citam tvoj post nakon ove liste.
Jester (gost) | 22.09.2008. 11.25.50

4/10 - nikako. Moze sve u rasponu od 6-8 (zavisi od licnog ukusa) DM jeste pravljen po `sablonima` MoP i RtL i tu cinjenicu clanovi benda isticu u svojim intervjuima. E sada, svako ko ocekuje da bilo koji bend 25 godina konstantno pomera granice, u grdnom je problemu. Karijeru Metallica-e mogao bih uporediti sa fudbalskom utakmicom - napravili su veliku prednost u prvom poluvrememnu, a sada cvrstom igrom cuvaju dobar rezultat.
ah ti fanovi (gost) | 22.09.2008. 13.36.05

vec slusanje pvog singla je mucno iskustvo - toliko proracunatosti, toliko prepisivanja od sebe samih, nizanje najpoznatijih mesta iz karijere.tacno mozes da kazes odakle dokle ide deo iz koje pseme (Fade to black, Unforgiven, One...) prosto tuzno. i onda se javljaju fanovi sa pricom: pa mi bolje nismo ocekivali. ali, gospodo, pa ko vam brani da to kusate?
Anoniman (gost) | 22.09.2008. 14.34.55

"E sada, svako ko ocekuje da bilo koji bend 25 godina konstantno pomera granice, u grdnom je problemu." - Jester --- Poslusaj King Crimson - A Power to Believe pa se javi.
JohnatanICE (gost) | 23.09.2008. 11.23.29

Vreme ce pokazati kakav je album Death magnetic...Ako klinci za 10 godina budu slushali pesme sa ovog albuma ,kao shto se i danas slushaju Enter sandman , Nothing else matters , Sad but true ,znachi da je album veoma uspeshan...
zoccman (gost) | 23.09.2008. 15.05.33

"...očekivalo se nešto više od onoga što nude na Death Magnetic." Ja bogami nisam očekivao ništa više od ovoga, samo bolji album od St. Anger (a zar može da bude lošiji?) i pokušaj "povratka korenima i thrash zvuku" - to sam, na žalost, i dobio. Razočarenje albuma je Rick Rubin koji nije uspeo da ubedi James-a da zaboravi na nategnute pokušaje vokalnih bravura, koji nije uspeo da u potpunosti promeni Larsov šerpa-lonac zvuk, koji nije ubedio bend da skrati preduge pesme a kamoli da izbaci bespotrebni instrumental. Plašim se da je za Metallica kasno: oni i dalje pričaju o kariki koja nedostaje staroj 22 godine, i dalje pokušavaju da budu opasni, brži i teži nego ikad... Death Magnetic nije loš album ali je žalosno što ga potpisuje bend za koji sam pre skoro 20 godina tvrdio da je najbolji na svetu.
ćaćke (gost) | 23.09.2008. 18.30.07

O ukusima ne vredi raspravljati.neka autor recenzije nastavi da sluša dinu merlina a metallicu neka ostavi fanovima!
Jester (gost) | 24.09.2008. 12.58.08

@anoniman Uz svo duzno postovanje bendu i albumu, ipak to nije 25 konstantnih godina... No to je neki sasvim drugi topic... King Crimson 1969–1974 1981–1984 1994–present
Modulator (gost) | 26.09.2008. 16.43.50

Ghostface Z-la Znas, svako ima svoj muzicki ukus i ako ti se moja lista ne svidja to je tvoj problem. Da, "Death Magnetic" je po meni BOLJI od "Ride The Lightning" - zivi sa tim saznanjem!
istina je (gost) | 28.09.2008. 01.22.35

fanovi su fanovi i oni će svom omiljenom bendu oprostiti svašta, ali, za razliku od većine komentara na popboksu, njihovi nisu ironični, pa samim tim imaju nekog smisla.
ozbiljno, samo ozbiljno (gost) | 28.09.2008. 09.30.30

zao mi je sto za tebe ironija nema smisla. ne znam koju si literaturu citao. steta
ironija, kao (gost) | 28.09.2008. 20.04.05

takva, naravno, ima smisla, samo je problem kad je ljudi koriste kako bi ispali pametniji nego što jestu, jer je to nemoguće, osim toga, tužni su to pokušaji. odoh ja sad da slušam metaliku. to je sasvim okej grupa čak i kad nisi fan.
Elijah (gost) | 29.09.2008. 16.52.56

BEST BEND EVER! Naravno,treba uracunati u to i Motorhead,Sex Pistolse,Iron Maiden, Deep Purple,Ramones,Clash... Negooooo.....Izasao je i novi album Motorheda "MotoriZer" ali ga niko zivi ne spominje!Ali polako spominjace ga.....
Elijah (gost) | 29.09.2008. 16.57.24

I?!
3eka (gost) | 04.10.2008. 17.51.38

Posle St.Angera očekivao sam još gore sranje, ali Death Magnetic me je iznenadio i oduševio! Recenzija me je katastrofa. Moja ocena 8.5/10
Baki (gost) | 13.12.2008. 00.31.44

Meni se ne svidjaju previse albumi posle Crnog, kao ni DM. Prvih 5 albuma su izuzetni. Evo moje liste: 1. And justice for all 2. Ride lightning 3. Master of puppets 4. Black album 5. Kill`em all
cacke (gost) | 09.01.2009. 20.24.49

ALEKSANDAR ŽIKIĆ u blicu napisa da je DEATH MAGNETIC prvi album na kojem svira novi basista ROBERT TRUJILLO...onda je st. ANGER nulti ha ha
Krle (gost) | 27.02.2009. 23.35.28

@cacke Robert Trujillo nije svirao na St. Anger albumu. Bass je na tom albumu svirao producent Bob Rock a Trujillo se bendu prikljucio kasnije i svirao na turneji. Tako da Death Magnetic jeste prvi studijski album na kome svira Robert Trujillo.
Mrd (gost) | 28.03.2009. 19.29.48

Zanimljivo kako je svima odjednom ...And justice postao omiljeni album...
cacke (gost) | 08.07.2009. 20.13.41

krle pogledaj dvd st anger koji je u de luxe pakovanju cda gde se lepo vidi ko svira bas a ima i booklet gde su fotke članova grupe
cacke (gost) | 08.07.2009. 20.24.15

još jedan podadak za krleta metallica je 2003 svirala na rock am ring festivalu gde su svirali i maiden a ako me služi pamćenje cd se u prodaji pojavio 6 06 2003 a mislim da je festival bio istog dana ima snimaka na you tube

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike