Nikada pouzdano nećemo znati o čemu je pevao Šaban Bajramović, famozni antisuperstar čija će smrt biti od velikog značaja za civilizovanje ciganskog marketinga. On je bio pravoverni Ciganin, autentična kalaštura, genije navučen na barbut koliko i muzika na njegov božanski dar. Živa prejebotina koju su na kraju balade svi prejebali – za pare, razume se
Manite se posthumnih gestova milosrđa. Začepite svoje patetične gubice i izmantrajte u sebi oproštajne govore koje ste spremili u počast Kralju. Niti ste vi imali kralja, niti je kralja ikada zaboleo polni ud za vas. Ako ste uplatili kintu pre fatalne nedelje, dovoljno je. Budite spokojni i uvereni da se vaš novčani prilog potrošio baš kao i svaki drugi novac...
Šaban je do poslednjeg trenutka znao koliko vredi i koliko je izgubio da bi ih sve pobedio. Partija je bila presečena, taman kada je on trebalo da podeli karte onim preostalim saputnicima koji su se učipili krvlju, znojem, suzama ili veštačkom vilicom sa pozlaćenim navlakama. To ga nije omelo da licitira i održava nogom ritam ispod frontovskog stola na rasklapanje - prepunog karona i pikova; i herčeva bez petokrake deteline. Onu sa četiri lista odavno beše trampio za bižuteriju...
Bez ikakvog predumišljaja, što mu je bila jedna od retkih karakternih osobina, bio je spreman da i bolnički nastup odradi za prepolovljenu tarifu – samo da zapeva i oseti novac u džepovima svoje svilene pidžame sa izvezenim monogramom. Ipak, nije mu uspelo da se proda sâm: drugi su ga prodali, zajedno sa razbucanom čukom, izjedenim bubrezima, ubuđalom jetrom i šlogiranim mišićima. Bila je to rasprodaja ispod svakog buvljaka, sa poljskim krevetom umesto pijačne tezge...
Namah se setim tapkanja sličica "Minhen '74" i menjanja sodajki za olovca. Igra je uvek ista, ulog ne postoji, samo dokoni igrači koji izmišljaju stalno nova pravila kako bi produžili bekstvo od kuće, škole, ograđenog dvorišta i jebenog roditeljskog zagrljaja. Samo bez zagrljaja, molim!
Ciganšturija podrazumeva da deca imaju brojne očeve, a da ipak odrastaju kao siročići. U tome je štos koji može da se nosi sa svakim strahom, ukoliko štos na pravi način naučite. Život na ivici je mit, ali tu ivicu treba iživeti. Baš kao što granicu u sopstvenoj glavi valja preći – i sa ove i sa one strane.
Mi nikada pouzdano nećemo znati o čemu je, zapravo, pevao taj Šaban Bajramović, famozni antisuperstar čija će smrt biti od velikog značaja za civilizovanje ciganskog marketinga. On je bio pravoverni Ciganin, autentična kalaštura, genije navučen na barbut koliko i muzika na njegov božanski dar. Živa prejebotina koju su na kraju balade svi prejebali – za pare, razume se.
Dvostruko obeležen – đavolskom muzikalnošću i etničkim polustatusom – morao je da prođe Goli otok, potom taljigarenje u Nišu i ostale kurseve za preživljavanje u getu. Jedna od tih ratnih zona se zove Stočni trg. Ime je dovoljno da sami dovršite priču o marginalcima koji se trude da svoje pajtose učine poniženim i uvređenim. Otuda njegov bokserski gard kojim je sve oko sebe držao na distanci ili u redu ispred šaltera za naplatu. On je definitivno bio čovek s poternice, Wanted Man (kako je Dilan opisao Džonija Keša u istoimenoj pesmi, za koju se kasnije prilepio samozvani odmetnik Nik Kejv).
U takvoj autsajderskoj poziciji rano se navukao na presni život i sočni hedonizam. Mada ga nikada nije napuštao zavet Toma Vejtsa: "Oduvek sam želeo da živim u pesmi i da se nikad ne vratim". U osvit 60-ih pažljivo je slušao Tomu Zdravkovića u prostranoj letnjoj bašti niškog hotela Park i s kockarskim strpljenjem kuvao i krčkao "svoju stvar".
Nije voleo da peva na srpskom i to nije krio. Premda je prvih nekoliko singlica snimio na tom jeziku. Tada su još važili zakoni Diskosa iz Aleksandrovca, a on je bio novo čokoladno lice na sceni, nimalo nalik Muhremu Serbezovskom. Kad već nije mogao da zaliči na Usniju Redžepovu.
Isto tako nije podnosio da čuje kako se "belci" prenemažu na ciganskom. Kako se emocioniraju kao lažni pijanci. Po tom pitanju je slatko zajebavao Harisa Džinovića, i njegovo Pilem, pilem. Ali nije ostao dužan ni svojoj sunarodnici, Ljiljani Petrović, solidnoj ciganskoj pevačici, koja je svojevremeno imala hit-pesmu Duško. Jednostavno, nije voleo da bude "fake", a ni "fancy".
Iako je cenio svakovrsnu pičetinu, gadili su mu se prebezi u tuđi jebarnik. Naravno, hteo je sve za sebe. Čovek koji toliko voli (da troši) novac, naprosto ne može biti jeftin tip.
GREŠNI OSMEH I ZLATAN ZUB: Reklama novog albuma, "Džuboks", '82.
Ciganska muzika ima multižanrovsku matricu. Šabi je na zaista neverovatan način umeo da iskoristi tu "komparativnu prednost", i da vrlo maštovito, smelo a skladno, izmiksuje najraznovrsnije uticaje: od sevdalinke do šansone, od gospela do kancone. Njegove zauvek pamtljive melodije – na razmeđi poročne melanholije i strejtaške lascivnosti – mogu da se podrvrgnu bilo kakvom ritmičkom tretmanu. Bosa nova, rumba, rege ili sving – ništa nije moglo da ošteti njihovu suštinsku lepotu i trajnu zavodljivost.
Akademske mudonje su pokušavale da ga svrstaju u "etno", ali Šabijeva muzika se, u tom kontekstu, jedino može opisati kao "etnotiga!". Neki drugi nadobudni znalci pominjali su "balkanski ritam i bluz". Opet je veliki mag imao svoju formulu: "ritnem te u bluz!".
Dakle, ovde imamo posla sa jednom totalno neprilagođenom dušom koja je stvorila istu takvu muziku.
Podrazumeva se da su poređenja bila brojna. Od Net King Kola i Frenka Sinatre do "music world" zvezda kakve su Fela Kuti, Ismael Lo ili Ali Farka Ture. Svaka čast svima, ali samo dvojica su odistinski imali nešto da podele sa Šabanom – Rej Čarls i Ibrahim Ferer.
Kad smo već kod imena, jedno je nepobitna istina: ono što je Van Morison za Irsku, a Žak Brel za Francusku – to je Šaban Bajramović za Srbiju. A i šire, dobacuje Solomon Bark.
Svakako da "slučaj Šaban" ima mnogo šire konotacije i reperkusije. Uostalom, ne zaboravite da je rokenrol vrlo često koristio cigansku mitologiju da bi dočarao i oživeo lik skitnice koji je jedini slobodni baja jer nema šta da izgubi, niti gde da se vrati. Nije slučajno da je Van Morison, slaveći svoj 60. rođendan, napisao pesmu Gypsy In My Soul. Kao ni činjenica da je Kertis Mejfild započeo karijeru sa Gypsy Woman (no.1 u 1961), a da je Džin Klark završio misiju pesmom čiji je naslov Gypsy Rider. Treba li uopšte naglasiti da se radi o izuzetnim komadima, remek-delima popularne muzike našeg vremena?
Naravno, u moru svakojakih ludaka i kreativaca, nema nikakve sumnje da je Džimi Hendriks onaj ultimativni Ciganin, ne manje kosmički heroj od Šabija. Sada se nešto prisećam: blagotvorni Džimi beše najpre napisao Gypsy Eyes, potom je i svom bendu-projektu nadenuo ime Band Of Gypsys.
Sve ovo demonstracija enciklopedijskog znanja, već samo nabrajanje neoborivih dokaza o Šabanovoj planetarnoj relevantnosti. Jasno?
Skoro dve decenije Šaban i ja smo živeli u istoj ulici, u strogom centru Niša. Njegov stan je gledao na džamiju, moj na sinagogu. Sve to u razmaku od stotinak koraka. Bezbroj puta je prošao na rukohvat od mene, ali nikada, baš nikada se nisam usudio da mu priđem. E, to se zove RESPECT. O tome vam nešto više mogu reći Otis Reding i Areta Frenklin.
Upoznao sam ga tek mnogo godina kasnije, za vreme probe u sali Doma vojske, gde je pokušavao, uz simpatičnu podršku Miše Blama, da objasni mladom, fino školovanom bugarskom džez pijanisti, kako da ga prati, a da ne opterećuje kičmu pesme svim onim majevima, dimovima i ostalim harmonskim akrobacijama koje Šabanu ništa nisu značile.
Jer, on je imao GLAS.
Da, ta scena je trajala i trajala, i bio je to živi upiš. Možda ću vam je jednom opisati, ali u ovom samotnjačkom i mračnom času, tu priču želim da sačuvam za sebe. Oprostite mi, moram da vodim računa o Šabijevim autorskim pravima.
Povezano:
Umro Šaban Bajramović, 8. jun
Bluz Šabanovog srca, 6. jun
Bo Diddley: Pom – pa-pom-pom – pom-pom!, 4. jun
Walk the Line - Johnny Cash, 2006.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari