Kada se muzičari ograđuju od politike, ili čak prema njoj iskazuju gađenje, koja poruka stiže do njihovih fanova? Da li je poželjno da mladi misle kako je politika prljava, sramotna i ružna delatnost koje se pristojni ljudi stide?
Kao što nam je svima odlično poznato, u toku je kampanja za predsedničke izbore. Neminovna pop dimenzija predizbornog marketinga i ovog puta nudi dosta materijala za promišljanje, ali time se ne bih obimnije bavio na ovom mestu.
Kad kažem istinski, ne mislim na neiskrene plaćene aktivnosti zbog kakvih, reklo bi se, posle redovno osećaju potrebu da se pravdaju. Mislim na izražavanje javne ličnosti kao političkog bića, koje - pogotovo u ovako političkoj zemlji, u veoma političkoj situaciji - deluje kao najprirodnija stvar na svetu.
Prošlog meseca izvestili smo vas o nekoliko postupaka domaćih muzičara koji se tiču odnosa prema politici.
Mladi reper Marčelo, koji rimama oduševljava različite generacije, a naročite one koji su tek dobili pravo glasa ili će ga uskoro steći, obznanio je kako će ubuduće izbegavati bilo kakvo iole razgovetno političko izjašnjavanje, napominjući „zlim jezicima“ kako nije član nijedne stranke, niti će to ikada postati. Zašto bi, međutim, jezik koji pomisli da bi ugledni srpski reper, romanopisac u nastajanju i student književnosti mogao biti član neke stranke morao biti „zao“ - nije objašnjeno.
Nekoliko dana kasnije, javnosti se obratio Beogradski Sindikat, apelujući da se u sezoni praznika, „između ruske salate i rolata“, nađe vremena da se nezbrinutoj deci podari, na primer, poneki komad odeće ili manja svota novca.
U saopštenju u kojem ne manjka patosa, neosporna namera da se pomogne mališanima, međutim, na čudnovat je način iskombinovana sa pominjanjem pičke - ili pizde, nejasno je, pošto su na važne pozicije umesto slova stavljene zvezdice, valjda jer je tako finije – materine svim političarima, zbog tobožnje nezainteresovanosti za dobrobit dece, odraslih i onih malo starijih.
Činjenica da su muzičari, kod kojih je raspoloživost ruske salate i rolata u direktnoj srazmeri sa omiljenošću u javnosti, takođe podložni preispitivanju iskrenosti ovakvih činova, nije pomenuta u saopštenju beogradskih sindikalaca.
Sa druge strane političke konkretnosti našao se beogradski gitarista, kompozitor i pisac Vladimir Marković Kraka a.k.a. Vladimir Krakov, koji je izneo stav o Kosovu čije se jasnoće i intenziteta ne bi postideli ni mnogi profesionalni političari. Verovatno svestan da će na sebe navući odijum velikog procenta onih koji znaju ko je on, Kraka je uradio sasvim logičnu stvar. Ne, ne mislim na izneti stav i njegovu argumentaciju, nego na sledeće: kao konkretan čovek sa imenom, prezimenom, nadimkom i/ili pseudonimom dobro poznatim bar delu javnosti, rekao je ono što misli o pitanju od javnog značaja.
Od pomenutih, jedino Kraka još uvek nije gostovao u ultimativnoj političkoj emisiji Utisak nedelje, čija voditeljka ima dragocenu novinarsku sposobnost da goste inspiriše da pokažu kakvi su zaista, što je za emisiju tog tipa neuporedivo važnije nego da oni kažu ono što su naumili.
Članovi Beogradskog Sindikata su, jedne davne predizborne večeri, u vreme velike popularnosti kompozicije Govedina, gostovali u Utisku u kojem je, u sklopu jednog od pokušaja da postane predsednik Srbije, bio i Vojislav Koštunica. Susrevši se, zahvaljujući pesmi u kojoj su sirovo napali politički establišment, pred očima javnosti sa jednim od dvojice ključnih srpskih političara XXI veka, rekli su... Seća li se neko? Ja se sećam da su sedeli, a mislim da se sećam i neobičnog zadovoljstva na licu dr Koštunice.
Marčelo je u svom gostovanju, koje je došlo na red par godina kasnije, bio beskrajno kulturan, u onom smislu u kojem stariji ukućani koriste taj termin kada nekome od mlađih u posetu dođe drug ili dečko. Izjašnjavanje je bilo do te mere odsutno da čak ni najotrovniji „zli jezici“ nisu, valjda, ni slučajno mogli da pomisle kako je Marčelo član neke stranke, ili bi ikada mogao da to postane.
Iako osećam da bi me grdno nasekiralo, verujem da bi Krakino gostovanje bilo drugačije. U svakom slučaju, imajući u vidu navedene nedavne slučajeve, pretpostavljam da bi bilo aktivno zanimljivo.
Svako, naravno, ima pravo da neguje odvratnost prema politici.
To što od nje zavise zapošljavanje, vodovod, kanalizacija, mir, bezbednost, ekologija, zdravstvo, prosveta, ruska salata, rolat i mnoge druge stvari, međutim, ne bi trebalo baš sasvim gubiti iz vida. Lepo je pevati i biti svoj, ali mora neko i tom problematikom aktivno da se bavi.
A ako nam se kod pop omladine zapati gađenje prema bavljenju politikom, političkom izjašnjavanju i, uopšte, politici, i vrhunski domet društvenog angažovanja joj bude, eventualno, prolazno članstvo u nekoj hedonističkoj nevladinoj organizaciji, ko će sutra odlučivati o koncesijama?
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari