Publika je poslednje večeri glavnog programa BJF-a, silom prilika, bila na neočekivano šarolikom muzičkom putovanju: od plesnog jazza za 21. vek, preko soula i bluesa, pa sve do razuzdanih afričkih ritmova
Organizacija: Dom omladine Beograda
Mesto: Sava centar, Beograd
Vreme: Ponedeljak, 29. oktobar 2007.
Iako je koncert prve zvezde Beogradskog jazz festivala Dee Dee Bridgewater otkazan, velika dvorana Sava centra je sinoć bila veoma popunjena. Nakon dve (ne)očekivano zapaljive večeri u Kolarcu, atmosfera je bila nešto mirnija, kao da je publika postala svesna da su glavna uzbuđenja prošla.
Na scenu prvi izlazi The Five Corners Quintet, koji je bio predviđen za nastup u okviru ponoćnog programa u Bitefu, ali se kao zamena za Dee Dee našao u poziciji da nastupi pred znatno većim auditorijumom. Elegantna gospoda u odelima, ipak, praše bez mnogo treme.
Njihov izraz je poletnog i plesnog karaktera. Soul jazz 50-ih i 60-ih je zaodenut u novo, moderno ruho. Povrh dinamičnih, užurbanih ritmova ređaju se kitnjasta sola, a publika odlično reaguje na energičan nastup raspoložene finske petorke. Nakon 40-ak minuta koji su veoma brzo prošli, The Five Corners Quintet se oprašta od publike, uz poziv za nastavak druženja nešto kasnije u Bitef art kafeu na Dorćolu.
Kucnuo je čas za nastup Archija Sheppa. Nije mala privilegija videti uživo jednu od najvećih živih legendi jazza. Veoma elegantan, u odelu i sa šeširom na glavi, on priziva romantičnu atmosferu davno prohujalih vremena. Nakon što je hrapavim glasom predstavio prateći bend, nesvakidašnji muzički vremeplov je mogao da počne.
Prva numera je u hard bap maniru iz 60-ih godina prošlog veka. Vreme ipak čine svoje – Archie Shepp svira odmereno, bez preteranog naprezanja. Međutim, čak i kada se ne trudi previše, on muzicira na vrhunskom nivou. Intonacija mu je prepoznatljiva i pouzdana, a na momente iščašena, u free jazz maniru. Prateći bend pruža maksimum, a naročito raspoložen za svirku je bubnjar Steve McCraven.
Druga numera donosi malo iznenađenje – Shepp odlaže saksofon i uzima mikrofon u ruke. Njegovo pevanje u blues i soul maniru je izvanredno: na momente se čini da je u boljoj pevačkoj nego sviračkoj formi.
Nakon što je glasom razgalio publiku, te na saksofonu priveo pesmu kraju, Shepp najavljuje glavni deo večeri, u kome njegov kvartet nastupa zajedno sa marokanskim sastavom Dar Gnawa. Marokanci izlaze na binu u narodnim nošnjama, praveći vizuelni kontrast galantnoj jazzerskoj družini. Baperska svirka ustupa mesto nepredvidivim afričkim ritmovima, a šou preuzimaju marokanski muzičari, koji publiku animiraju i tradicionalnim plesovima.
Sheppov bend sve to prati najčešće iz drugog plana, pružajući diskretnu podlogu uz povremena sola na saksofonu. Ovaj deo koncerta je bez sumnje zadovoljio poklonike afro zvuka, ali je pitanje koliko su time mogli biti zadovoljni Sheppovi tvrdokorni fanovi i ljubitelji klasičnijeg jazza.
Pred kraj Dar Gnawa napušta binu, a Shepp okončava koncert još jednom nadahnutom vokalnom interpretacijom. Uz ovacije publike, legenda se oprašta od Beograda, a polako se spušta zavesa na još jedno izdanje Beogradskog jazz festivala.
Suma sumarum: Beogradski jazz festival je pre nekoliko meseci proglašen za manifestaciju od posebnog značaja za Beograd, a budžetski novac koji se izdvaja za organizaciju je znatno povećan.
Ipak, program ovog BJF-a je bio slabiji nego 2006. i 2005. godine (kada je obnovljen nakon jednoipodecenijske pauze). Ako se izuzme otkazivanje nastupa glavne zvezde (De Dee), tome su najviše doprineli nastupi domaćih izvođača.
Iako je njihovo forsiranje potez vredan hvale, sastavima Marka Đorđevića i, naročito, Vasila Hadžimanova nije bilo mesto u glavnom programu, u kome su primetno zaostajali za renomiranim izvođačima iz inostranstva.
Takođe, pratećem programu BJF-a (koji se završava večerašnjim koncertom Lotte Anker i Marca Ducreta u Rexu) u narednim godinama bi morala da bude posvećena mnogo veća pažnja. Ozbiljnija kampanja je i ovoga puta izostala, iako je gostovalo nekoliko veoma perspektivnih i svežih sastava, ali i renomiranih bendova koji ne pripadaju jazz mainstreamu (Eivind Aarset).
Ovogodišnji festival je, s druge strane, ostvario važan pomak u pogledu proširivanja aktivnosti i otvaranja prema novoj publici. Muzička škola Stanković je prošlog petka bila domaćin radionica na kojima su se učenici i zainteresovani družili i učili od iskusnijih kolega: Dave Stapletona i njegovog kvinteta, zatim Marka Đorđevića, dok je profesor Univerziteta u Kardifu Geoff Eales pred punom salom održao nadahnuto ilustrativno predavanje o stilovima jazz klavira. Nema sumnje da će kvalitetni i dovoljno prijemčivo predstavljeni sadržaji poput ovih privući mlađu populaciju prema jazzu.
Najbolji utisak ovogodišnjeg BJF-a, uz izuzetne nastupe Marie Joao u Domu sindikata, te Breda Mehldaua, Bobo Stenson trija i trija Avishai Cohena na Kolarcu, ostavila je fenomenalna publika. Od prvog do poslednjeg dana sve dvorane su bile popunjene, a koncerti ispraćeni uz veliku pažnju i burne ovacije.
Pokazalo se da jazz u Srbiji ima vernu i obrazovanu publiku, koja zaslužuje, a nadamo se da će u budućnosti i dobiti, i više od pet dana uživanja.
Prethodni izveštaji:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Lady B (gost)
| 30.10.2007. 18.49.20
Svaka cast za suma sumarum, skroz se slazem. Ovogodisnji program je bio prilicno slab, i sem Avishai Cohena, nijedan drugi koncert se ne moze nazvati 'antologijskim'. Takodje, mislim da je vreme da neko sa vitalnijim ukusom brine o listi izvodjaca, nego sto je npr Voja Pantic (ipak 'bluzer' po vokaciji), protiv kog nemam nista, cak mi je i simpaticna ona njegova a-la Hugh Grant frizura , ali je cinjenica da je njegov ukus previse mainstream - hocu reci, postoje I fenomenalni dzez bendovi o kojima ne pise magazin Downbeat.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.