Hostese i sklekovi

Mesto: Pozorište na Terazijama, Beograd
Vreme: Utorak, 24. oktobar 2007.
Produkcija: Dom omladine Beograda

Pred sam početak prve večeri 23. Beogradskog jazz festivala, atmosfera u Pozorištu na Terazijama je ličila na svečani prijem, sa sve uniformisanim konobarima, doteranim hostesama i ličnostima iz ovdašnjeg javnog (političkog i kulturnog) života. Uvertira u uzbudljivo veče na trenutke je bila suzdržana I zvanična. Srećom, prvi koncert je zanemarljivo kasnio, a nakon kraćeg uvodnog govora Milana Ševića, jednog od inicijatora Newport Jazza u Beogradu, koji je prisutne kratko podsetio na istoriju ovog festivala.

Na scenu je potom sa oktetom izašao Gianluigi Trovesi. Bio je to zabavan, ali dobro promišljen spoj filmske muzike, klasične kompozicije i modernog džeza. Na trenutke se čini da je sve to dosta hermetično – kompozicija i struktura su u prvom planu, a improvizacije mahom kratke i čvrsto utemeljene.

Publika u dobro popunjenoj sali je bila najpre rezervisana, ali iz pesme u pesmu postaje sve raspoloženija. Tome doprinosi kako nadahnuta izvedba Trovesijevog okteta, tako i on sam , koji između pesama na lošem engleskom zbija šale. Članovi benda često posežu za duhovitim detaljima i citatima iz modernih žanrova. Čelista svira Smoke on the water, a atmosfera dostiže vrhunac pred kraj nastupa, kada akustična svirka biva upotpunjena drum’n’bass ritmom sa laptopa, i naposletku okončana furioznim etno melosom uz razigrana sola i predstavljanje mnogočlanog benda. I bez poređenja sa nastupima koji su usledili, ovo je bio jedan od boljih jazz koncerata u Beogradu.

Nakon kraće pauze, na scenu izlazi kvartet saksofona Saxofour. Na njihovom repertoaru se mahom nalaze obrade tema iz filmskih klasika (Doktor Živago, Dobar, loš, zao, Džejms Bond…). Odmah treba istaći da bavljenje ovim stilom i traganje za novom energijom nisu mali izazov, a kod Saxofoura se to dobro čuje. Njihove studijske izvedbe nisu upečatljive koliko i nastupi. Kvartet u svirci često poseže za humorističnim pristupom, koji sve više izbija u prvi plan kako koncert odmiče.

Na početku je to ležerna konverzacija sa publikom između pesama, što kasnije poprima neočekivane oblike. Sinoć smo bili u prilici da vidimo sumanuti, parodični performans u stilu Monti Pajtonovaca. Članovi benda izvodili su sulude plesove, trčkarali po bini, radili sklekove i još koješta. Uprkos, ipak skromnijem muzičkom ugođaju, ali svakako zahvaljujući probuđenoj publici, Saxofour dobija najveće ovacije.

Poslednji koncert prve BJF-a je održao bubnjar Marko Đorđević sa svojim međunarodnim bendom Sveti. Nakon euforičnog završetka Saxfoura, nešto konvencionalnija svirka u postbap i fusion maniru Đorđevićevog benda isprva ne privlači veliku pažnju, a publika nakon par numera počinje i da se osipa. Slabijem utisku doprinosi i neuverljivo, beskrvno muziciranje gitariste benda. Bolji utisak ostavlja odlična ritam sekcija, a bilo je očigledno i da je Marko Đorđević, muzičar sa trenutnim prebivalištem u Njujorku, dodatno motivisan nastupom pred domaćom publikom.

Početak ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala ponudio je stilski raznovrstan, ali ne i po kvalitetu ujednačen program, i zaslužuje prelaznu ocenu. Nadamo se da je ovo samo dobra uvertira pred koncerte koji nas očekuju tokom narednih dana.