Izgleda da je ovaj Ficdžeraldov klasik jedan od onih koji nikada neće doživeti dostojnu ekranizaciju.
Naslov originala: The Great Gatsby
Scenario: Baz Luhrmann, Craig Pearce
Uloge: Leonardo DiCaprio, Tobey Maguire, Carey Mulligan, Joel Edgerton, Isla Fisher, Elizabeth Debicki, Jason Clarke, Amitabh Bachchan
Žanr: Melodrama
Trajanje: 143 minuta
Produkcija: SAD, Australija, 2013.
Imam utisak da ovo ponavljam u svakoj svojoj recenziji, ali šta da radim kad savremeni reditelji uglavnom ne shvataju ovu prostu činjenicu – više nije uvek i bolje. Verujem da je teško biti glavnotokovski reditelj početkom 21. veka. Sve te tehničke mogućnosti, toliko efekata, toliko inovativnih dizajnera, toliko robnih marki koje ih obasipaju odećom, nakitom, pićem, hranom u nadi da će se pojaviti u filmu i na taj način se promovisati. Toliko raskoši. Verujem da ti sirenski glasovi mame na sve strane i da je ponekad teško odupreti se. Posebno ako nemaš baš mnogo ukusa i naginješ ka preteranom u svakom pogledu. Svašta se može reći za doba prohibicije, hedonističko je svakako bilo, ali u viziji Buzza Luhrmanna, ono je toliko stilski vulgarno, prezašećereno, prenakićeno, da u čoveku izaziva mučninu, a da ne pričamo o tome da toliko insistiranje na kičastom vizuelnom (a bogami i auditivnom) ugođaju odvlači pažnju od onih elemenata koji su zapravo dobri.
Buzz Luhrmann je čovek koji voli da se poigrava sa klasičnim tekstovima na prilično nekonvencionalan način, što je povremeno proizvodilo veoma zanimljive eksperimente (Romeo+Julija, 1996). U odnosu na ranije filmove, ovde se čak umorio malo, u tom smislu da, iako je muzika anahrona, a ponekad i moda, scenografija i ostali dekor, bar je sve to inspirisano originalnom epohom, a radnja veoma verno prati roman. Takođe, glumačka podela je jako uspela. Maguire je zadivljujuće uverljiv kao smušeni Nik Karavej, a Mulligan ljudskija Dejzi od Mie Farrow u staroj verziji filma iz 1974. Imamo i niz upečatljivih epizoda, a posebno bih istakla Islau Fisher koja pokazuje da osim toga što je uspešna komičarka može izneti i duboku tragiku. Problem je u tome što se svaki pozitivan utisak izazvan nekom dobro odigranom scenom vrlo brzo davi u narednom kič napadu na oči i uši gledaoca.
Još jedan problem je DiCaprio u naslovnoj ulozi. Niko ne može osporiti da je on primetno sazreo kao glumac, ali nekako je previše intenzivan, a ovde to izuzetno dolazi do izražaja pri neminovnom poređenju sa Robertom Redfordom, čija je ležerna seta po mom mišljenju bolje odražavala Ficdžeraldovog junaka od Leove alternacije prekomernog entuzijazma i previše vidnog očajanja.
Dakle, ako je verzija iz 1974. u nekim aspektima bila i previše svedena i suptilna, ova ide u suprotnu krajnost i uvodi nas u jedan megalomanski raskošan hip-hop spot koji gledaoca tretira kao da ima posebne potrebe, i da mu apsolutno svaki detalj treba maksimalno naglasiti ne bi li ga shvatio. Ja bih ipak imala malo više poverenja u savremenog gledaoca.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari