„U satiričnom smislu, 'fordać' je jedan od najboljih primera 'sinhroniciteta' za koji znam: autorsko delo dvojice italijanskih kreativaca, pravljeno za tamošnje tržište i bazirano na njihovom privatnom viđenju sveta kakav je tada bio, transformisalo se u jednoj zemlji na Balkanu u kulturnu baštinu zahvaljujući srećnoj činjenici da su u toj zemlji nadrealnost i farsa svakodnevnog života bili u srećnom spoju sa satirom kao prevlađujućom subverzivnom političkom formom.“
(Naklada Jesenski i Turk/Heliks)
Kao nenamerni deo jednog šireg talasa (a kome pripada i daleko sveobuhvatniji i seriozniji Koka-kola socijalizam Radine Vučetić) stigla nam je pop-kulturna studija Cvjećarnica u Kući cveća – kako smo usvojili i živeli Alana Forda iz pera Lazara Džamića, štivo koje bave preispitivanjem nekoliko značajnih aspekata istinskog fenomena apostrofiranog u naslovu ovog izdanja. Cvjećarnica u Kući cveća... nastala je povezivanjem serije blog-napisa Džamića na ovu temu, ali to se, srećom, ovde uglavnom ne vidi. Džamić je razradio na blogu započete teze, a knjiga je opremljena zbilja efektnim i primerenim ilustracijama (u finom saglasju sa prirodom fenomena o kom je tu reč i sa suštnom i Alana Forda i iole savremenog stripa).
Džamić svoje poente (poput one izdvojene u vidu citata na samom početku ovog prikaza) iznosi pregledno i predočava ih pitkim jezikom, da bi ih dodatno ojačao primerima iz tzv. „baze“ (okruženja koje je tako hitro i strastveno prigrlilo Alana Forda i mikrokosmos i pogled na svet koji on predstavlja) i emotivnošću kojom lično pristupa diskusiji o narečenom fenomenu. Naravno, na početku valja ponoviti ogradu koju je i sam Džamić istakao u predgovoru – ovo nije faktografska, esnafski orijentisana studija, već očito ponajpre impresionističko (pa i introspektivno) viđenje jednog velikog pop-kulturnog fenomena.
Za pohvalu je svakako što Džamić uspeva da održi konzistentnost i ideje i tona čitavim tokom ovog izdanja, uz to tek u par mahova ne odoleva izazovu da se lati neprolazno popularne lakanovsko-žižekovske terminologije; ipak, mora se ukazati i na nekoliko slabijih strana Cvjećarnice u Kući cveća. Naime, svakako je više prostora trebalo posvetiti Brixyjevom prevodu; uz to, Džamić donekle luta u šestom poglavlju (Crtački stil, onomatopeje i vizuelizacija emotivnih stanja), a dešava mu se da krene da pojašnjava već poentirano (verovatno je to posledica blog-praporekla Cvjećarnice...), kao i da neoprezno uvodi zaključke koji predstavljaju zanimljivo gledište, ali koji ne dožive iiole detaljniju razradu (poput onog da žene manje konzuzmiraju strip).
Uprkos svemu tome, a zahvaljujući kvalitetu ostatka teksta, ovo izdanje se svakako mirne duše i nezarumenjenog obraza može preporučiti svakome radom da se pozabavi pop-kulturnim fenomenima sa dalekosežnijim društvenim uticajem, i to ne samo stoga što je ovakvih izdanja i dalje nedopustivo malo u nas.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Бепа (gost)
| 19.05.2013. 14.28.45
Никад се то није звало "фордаћ". Тако би се то можда рекло у духу БХС језика који ономад није постојао. Али ономад што шта није постојало па Џамићу не смета да све то, што га сад има а није га било, учитава у једну у основи лепу успомену на добар стрип правећи од тога политички коректну, идеолошки оптерећену причу, кривећи истину и свесно бркајући носталгију и југоносталгију и титоизам који је много више био Голи Оток а много мање "фордаћ".
-
tozzinjo (gost)
| 19.05.2013. 18.50.03
ah taj titoizam , majku mu komunisticku! zavio je srbiju u crno- pola stanovnistva je platilo glavom na golom otoku (cirka oko 5 miliona) a ostatak je nezaposlen.
a ovi, sto lazu da je na golom otoku za vrijeme 40 godina od 1949 do 1988 pomrlo 400 ljudi , sto je otprilike 10 godisnje (vise ljudiu srbiji pogine u saobracajnim nesrecama) , oni lazu!!!! proklete komunjare i izdajnici srpskog nacionalnog interesa. zvezda srbija nikad jugoslavija. cetnici sever, vodja nam krcun.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.