Broj 1 je simbol preovlađujućeg modela naše politike

Lazar Džamić, autor knjige Cvejćarnica u kući cveća (Heliks) o fenomenu Alan Forda u nekadašnjoj SFRJ, navodi da su pojedini likovi iz stripa, poput Broja 1 ili Grunfa, i dalje aktuelni u današnjem društvu. Stručnjak za marketing koji živi i radi u Londonu objašnjava u intervjuu za Popboks da je “nadrealna farsa kao oblik društvenog funkcionisanja” bio jedan od ključnih razloga zašto je Alan Ford pored Italije imao uspeh samo još u SFRJ.

Kako ste došli na ideju da napišete knjigu o fenomenu Alan Forda u SFRJ?

Knjiga je našla mene, ne ja nju. U tome me je jednostavno vodila strast. Kada je čovek strastven na određenu temu, uđe u svojevrsno stanje atemporalnosti i alokacije: bez obzira koliko je vremena prošlo i gde je, strast je i dalje tu. A Alan Ford je bio (i dalje je) moja strast. Grupa TNT je u istoj meri deo mog odrastanja i života koliko i naš jezik, naša jela ili naša kafa. Sa druge strane, ideja o tome da je strip neizbežno povezan sa time ko smo i šta smo bili u to vrlo zavodljivo vreme je vremenom rasla dok se nije pretvorila u neizdrživ svrab koji je jednostavno morao da se počeše.

Kako objašnjavate to što Alan Ford osim u Italiji i Srbiji nije imao nigde drugde takav uspeh?

Alan Ford je jedan od vrlo retkih primera kako se jedan strani kulturni artefakt ′primi′ u novoj stredini i, šta više, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca; kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja. Istina je da je Alan Ford u bivšoj YU postao popularniji i značajniji nego i u rodnoj Italiji, dok je us svim ostalim zemljama gde je prevod pokušan ugašen nakon samo nekoliko izdanja. Nikada, na primer, nije preveden na engleski. Po meni, postoji nekoliko razloga, koje sam u detalje obradio u knjizi. Prvi i najveći je da je naš prirodni oblik mentalnog i društvenog funkcionisanja nadrealna farsa. Ni kapitalizam, ni socijalizam, nego nadrealizam. Zato je strip rezonovao tako jako. Pored toga, Alan Ford je modernizovana verzija ′commedia dell′arte′, stare i arhetipske umetničke forme koja je u mnogome oblikovala modernu kulturu masovnih medija. Konačno, nekoliko drugih razloga, od društvene satire kao jake umetničke forme nekadašnjih komunističkih zemalja, preko načina na koji je hrvatski jezik percipiran u ostatku bivše YU, do preovldjujućeg kulta amaterizma u našim društvima. Naravno, detalji i primeri su u samoj knjizi...

Prevod Nenada Brixyja bio presudan za popularnost Alana Forda...

Jezik je na našim prostorima važniji od pasoša. I rat je kod nas počeo gramatikom. Jedan od najčešćih odgovora koje sam dobijao na moje pitanje o tome zašto je strip kod nas postao to što nije nigde drugde je ′hrvatski prevod′. Na moje sledeće pitanje ′a šta je to u hrvatskom prevodu što ga je učinilo toliko smešnim i adekvatnim?′ dobijao sam uglavnom tišinu. Mada niko za koga znam nije ni video izdanje Alana Forda na originalnom italijanskom, a kamoli da ga je razumeo i bio u stanju da uporedi, činjenica je da je Brixyjev prevod bio ključni element uspeha. Bilo je to više od prevoda: takav stepen intervencija se na Zapadu naziva ′transkreacija′, skoro ponovno pisanje dela na domaćem jeziku. U knjizi detaljno pišem o tom jeziku, koji nije bio svakodnevni hrvatski-zagrebački jezik jer uopšte nema kajkavice, na primer, ali pošto ovde nemamo mesta za detaljno objašnjenje, evo samo nekoliko ključnih tema: Brixyjev hrvatski je bio smešan i samim Hrvatima jer nije bio svakodnevni nego ceremonijalni, krležijanski, uzvišeni gornjo-gradski hrvatski; hrvatski izgovor je Srbima jezik farse, pa je na taj način fantastično korespondirao sa farsičnom nadrealnom satirom stripa. O svemu tome u detalje u samoj knjizi…

Koliko su ličnosti iz Alan Forda aktuelne u današnjem društvu?

Iskreno, svi su i dalje aktuelni, ali mislim da Broj 1 i Grunf rezonuju malo više od drugih jer reprezentuju veće aspekte naših svakodnevnih života. Broj 1 kao simbol preovlađujućeg modela naše politike, Grunf kao simbol snalaženja i krpljenja koje je nužnost u jednom društvu koje i dalje odbija da se suoči sa sopstvenim i istorijskim realnostima.

Na promociji knjige naveli ste da Grunfova filozofija života i njegovi biznis modeli pobeđuju u današnjem svetu. Možete li to da pojasnite...

Naravno. Koncept takozvane ‘Jugaad inovacije’ dobija na snazi svakoga dana u svetu. ‘Jugaad’ je Hindi reč i može se u principu prevesti kao ‘krpljenje’ ili ‘budženje’. To znači da se novi metodi I principi bazirani na jeftinim tehnologijama i nestandardnim metodima rada sada razvijaju u zemljama u razvoju kakve su Indija ili Kina, pa onda prodaju siromašnijim žiteljima bogatih zemalja. Ideje poput mobilnih aplikacija koje dijagnostikuju bolesti na bazi poredjenja boje mokraće, ili hirurške operacije za deset ili više puta manje novca nego na Zapadu. Banke više nisu zgrade, nego mobilni telefoni. U suštini, ova vrsta ‘siromašne inovacije’ je vrlo efikasan način da se razbiju stari monopoli i unapredi život svih na planeti. Zahvaljujući kompjuteru, Grunf je počeo da pobeđuje…

Koji su još stripovi pored Alan Forda obeležili vaše odrastanje?

Sve što sam mogao da dohvatim: Zagor, Daredevil, Blek Stena i Komandant Mark, Aster Blistok i Zabranjena Planeta, Coco Bill, kao i Krnjetinov Strašni O’Stoja. Stripoteka mi je bila jedna od omiljenih štiva, kao i mnogima… Međutim, brzo sam ustanovio da su romani ono što me zaista uvlači u priču mnogo dublje nego bilo koji strip. Dobro pisanje mi je pomagalo da sam kreiram svoj strip, vizuelnu ilustraciju onoga što čitam, u svojoj glavi.

Strip je kao forma sve manje popularan kod današnjih generacija. Kako je vaše mišljenje o tome?

Mislim da problem nije samo u tome šta se dešavalo kod nas u poslednjih dvadesetak godina, već ono što se desilo u svetu. Strip u vreme objavljivanja Alana Forda nije imao mnogo konkurencije, film i sport su bili jedina, jer je sve ostalo oko nas bili sivo i čemerno. Sada imamo internet, kompjuterske igre i sveprisutnu i lako nabavljivu pornografiju, što je konkurencija sa kojom se strip (kao ni knjiga) ne mogu baš nositi. Ništa ne može. To je po meni glavni razlog što Alan Ford – ni strip u principu - u našim životima nema onu ulogu koju je nekada imao. Sada stripove čitaju više odrasli nego deca!