Izgubljene u prevodu

Adaptacija scenarija: Biljana Maksić (zasnovano na holanskoj seriji Linde de Mol)
Glavne uloge: Anđelka Prpić, Dragan Mićanović, Irena Mičijević, Lena Bogdanović, Maja Noveljić
Sezona: 2
Broj epizoda: 8 po sezoni
Žanr: drama/komedija/triler
Trajanje epizode: oko 45 minuta
TV kanal: TV Prva
Proizvodnja: Srbija, 2013.
 

Žene sa Dedinja su srpska varijanta holandske serije Gooische Vrouwen koja je potrajala pet sezona (2005-2009) i izrodila čak i jedan bioskopski film (2011). Imajući u vidu da se radi o licenci, zadatak dramaturškinje Biljane Maksić (Lepa sela lepo gore, Apsolutnih sto, S/Kidanje) nije bio, kako je i sama istakla u jednom intervjuu, da smišlja i  izmišlja, već da seriju posrbi. Radnja je iz Holandije premeštena na Dedinje, Cheryl Morero-van Veen je postala Čarna Malbaša, Martin Morero – Martin Malbaša, Claire van Kampen – Klara Hadži-Popović... Ali... U prevodu se nešto izgubilo. Već je prva sezona bila jasan pokazatelj da se holandski pelcer nije najbolje primio na srpskom tlu, a taj utisak druga sezona samo potvrđuje.

Priča se nastavlja tamo gde je i prekinuta... Advokatica Klara Hadži-Popović (Irena Mičijević) preživljava udarac u glavu i davljenje u bazenu, ali pada u komu tokom koje joj se priviđa pokojni suprug Aleksa (Dubravko Jovanović). Dok se Klara bori za život, njenje prijateljice se hvataju u koštac sa svakodnevnim problemima žena se Dedinja. Valerija Savić (Maja Noveljić) je konačno raskrstila sa nevernim suprugom Ivanom (Goran Radaković), seksi vajarka Alisa Velebit (Lena Bogdanović) i dalje pokušava da otkravi voljenog Tolju (Milutin Milošević), dok Čarna (Anđelka Prpić) očekuje bebu koja možda jeste, a možda i nije Martinova (Dragan Mićanović). Psihotična kućna pomoćnica Zorka (Milena Predić) postaje jedan od ključnoj igrača u ovoj dedinjskoj šaradi, pa je  postojećoj smeši komedije i drame pridodata i aroma trilera koja postaje sve izraženija sa svakom novom epizodom.

Linda de Mol se, to svakako nije sporno, inspirisala Očajnim domaćicama kada je osmišljavala koncept svoje serije. Holandski original nije imao ambiciju da bude „britka kritika potrošačkog društva i položaja žene u doba konzumerizma“, već neobavezna zabava koja varira i holandskom mentalitetu prilagođava poznate motive iz američkih sapunica. Nažalost, ovaj naum u srpskoj varijanti ne funkcioniše. To što se Klara  probudi iz kome detaljno našminkana i izfrizirana i što već tri-četiri scene kasnije sedi u dvorištu bolnice i lista knjigu psihijatra Viktora Frankla: Zašto se niste ubili (Traženje smisla življenja) još i može da se oprosti, čak je i simpatično na neki campy način. Ali, to su samo detalji. Problem srpske verzije je mnogo veći, mogo dublji.

Prvu sezonu Žena... potpisao je Dušan Lazarević, Srbin koji u Engleskoj već godinama gradi karijeru TV reditelja (nedavno je, na primer, režirao par epizoda popularne serije Misfits), dok su ga u drugoj zamenili Marko Sopić i Ivan Goran Vitez (gost iz Hrvatske, režiser zanimljivog komičnog trilera Šuma summarum). Bez obzira na promenu na vrhu, ako se izuzme nova špica i naglašeniji triler momenti, druga sezona Žena sa Dedinja ne donosi ništa što nismo već videli u prvoj.  Priča je i dalje čist konstrukt, krajnje nategnuta i nedovoljno prilagođena našem podneblju, a uz to i trivijalna do srži. Da stvar bude još gora, likovi su ostali neuverljivi i ne preterano simpatični. Obično pouzdani Mićanović preglumljuje za sve pare, njegov Martin je potpuna karikatura – što se može reći i za većinu drugih žitelja ovog TV Dedinja. Anđelka Prpić je jedina uspela da pogodi pravi ton – ne unosi se previše, pa njena Čarna uglavnom deluje prirodno i samim tim prijemčivo.

Nove epizode Žena za Dedinja neće privući friške poklonike i očigledno su isključivo namenjene onim manje probirljivim televizijskim konzumentima koji su uživali i u prvoj sezoni. Ako je verovati medijima, nedavno je počelo snimanje treće sezone - što je još jedan pokazatelj da zanimanje za ovu seriju očigledno postoji bez obzira na sve pobrojane manjkavosti. A dok je nešto gledano – biće i nastavljano!