Možda ne najoriginalniji koncept, ali dovoljno deltorovski bajkovito-zastrašujuće.
Naslov originala: Mama
Scenario: Neil Cross, Andrés Muschietti, Bárbara Muschietti
Uloge: Jessica Chastain, Nikolaj Coster-Waldau, Megan Charpentier, Isabelle Nélisse, Daniel Kash
Žanr: Horor
Trajanje: 100 minuta
Produkcija: Španija/Kanada
Ime Giljerma Del Tora kao glavnog producenta ovog debitantskog ostvarenja nepoznatog argentinskog reditelja svakako će učiniti da ga pogleda veliki broj gledalaca kojima to inače ne bi palo na pamet. Za ljubitelje jezovite fantastične estetike po kojoj je Del Toro poznat, ovaj film po tom pitanju zadovoljava očekivanja. Glumačka podela je takođe dobra, sa srčanom Jessicom Chastain i horor-devojčicama Megan Charpentier i Isabelle Nélisse na čelu. Kada je zaplet u pitanju, međutim, moglo bi se svašta zameriti.
Potencijal male dece da odraslima uliju strah u kosti poznat je svima iz klasika kao što su Predskazanje ili Poltergajst, i bolji delovi Mame takođe eksploatišu tu činjenicu. Viktorija (Charpentier) i Lili (Nélisse) ostaju bez roditelja i sticajemo okolnosti završavaju u napuštenoj kolibi u sred šume, gde ih narednih 5 godina podiže neidentifikovani natprirodni entitet, koje one počinju nazivati mamom. Kada ih po isteku tih 5 godina konačno pronađu stric i njegova devojka (Coster-Waldau i Chastain) (nejasno je kako ih za sve to vreme niko nije našao iako nisu daleko od civilizacije), počeće nategnut i samo delimično uspešan proces njihove resocijalizacije, koji će gorenavedeno čudovište pokušati da sabotira na svaki način. Pošto stric biva izbačen iz igre veoma rano, na devojci je da se sa ovim izazovima izbori, iako joj čuvanje male dece nije bilo u životnim planovima.
Uprkos kreativnim specijalnim efektima i, kao što sam već rekla, nadahnutoj glumi, priča pati od mnogih rupa, nelogičnosti i nedostatka opravdanosti i objašnjenja. Mama se, na primer, ponaša nedovoljno dosledno, čini se kao da za nju ne važe nikakva pravila, nego maltretira ljude po sistemu sve je moguće, a znamo da u fantastičnoj fikciji mora postojati neki unutrašnji set normi kako bi priča bila uverljiva. Takođe, rasplet je prilično predvidiv, a iako postoji preokret on nije dramaturški opravdan. Ipak, ako ste voljni da zažmurite na određene propuste, Mama je sasvim pristojna za debitantsko delo, nadajmo se samo da će Muschietti u narednim ostvarenjima obratiti malo veću pažnju na scenario.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari