Na slovo, na slovo….

Naslov originala: The ABCs of Death
Scenario: razni scenaristi
Uloge: razni glumci
Žanr: horor
Trajanje: 123 minuta
Proizvodnja: SAD/Novi Zeland, 2012.

Filmske horor antologije su u poslednje vreme sve popularnije: jeftine su za izradu (Abeceda smrti je, na primer, koštala svega oko 150 hiljada $), a umeju da privuku pažnju širokog horor auditorijuma. Rezon je jasan: zajedno smo jači! Naime, svako ko prati dešavanja na žanrovskoj sceni ima nekog svog reditelja-favorita zbog koga će prelomiti da pogleda film. Tako je i u slučaju Abecede smrti, koja se nadovezuje na skorašnje slične poduhvate kao što su Teatar Bizar (The Theatre Bizarre) ili V/H/S. Abeceda smrti je okupila čak 27 reditelja (jednu priču potpisuje dvojac – pa otuda disproporcija između broja reditelja i broja slova u engleskoj abecedi). Istini za volju, uglavnom se radi o (bar po stažu) mladim stvaraocima koji su tek počeli da krče put kroz filmsku džunglu, izostala su zvučnija imena, ali je na papiru spisak učesnika delovao prilično impresivno.

U praksi se, avaj, ispostavilo da je više od polovine segmenata bofl. Doduše, mesta za razmahivanje nije bilo (svaki reditelj je na raspolaganju imao najviše 5 minuta i ograničen budžet od 5000 dolara), ali, bez obzira, čudi odsustvo ambicije i takmičarskog duha. U nalošijem svetlu su se pokazali Ti West (M is for Miscarriage) i Andrew Traucki (G is for Gravity). Njihove minijature su niskokalorične bedastoće, snimljene na brzaka, bez ikakve ideje i sa očiglednom namerom da se što više preostalog novca strpa u vlastiti džep. Drugi se nisu baš toliko osramotili, ali se retko ko proslavio. Većina učesnika nije dovoljno ozbiljno shvatila pruženu priliku i posao su otaljali, bez nadahnuća i prave inspiracije.

Španac Nacho Vigalondo (A is for Apocalypse) je korektno odradio svoj segment, a slično se može napisati i za Francuza Xaviera Gensa (X is for XXL). Belgijski dvojac, Hélène Cattet i Bruno Forzani, ponudio je još jedno hiperstilizovano ostvarenje (O is for Orgasm), vizuelno izvanredno ali narativno posve tanko. Azijski sineasti su se (sasvim očekivano) pokazali kao najperverzniji (žena koja ispaljuje povrće iz vagine, smrtonosni turnir u samozadvoljavanju, erotsko uživanje u telesnim gasovima…), ali je samo Timo Tjahjanto uspeo da pogodi blizu mete (minijatura Bangjonga Pisanthankuna je lepo snimljena i blago duhovita, ali nema nikakve veze sa hororom). Takođe, treba izdvojiti i dve animacije koje potpisuju Anders Morgenthaler (K is for Klutz) i Lee Hardcastle (T is for Toilet); kao i odlično uslikan D is for Dogfight Marcela Sarmienta. Ostalo, sa izuzetkom segmenta o kome će biti reč u sledećem pasusu, bolje da nije ni snimljeno.

Za kraj: ono što će domaćoj publici verovatno biti najzanimljivije: R is for Removed u režiji Srđana Spasojevića, jedinog Srbina među ovom horor ekipom. Spasojević je pre par godina pažnju svetske javnosti skrenuo šok-festom Srpski film, a segment u Abecedi smrti mu služi kako bi koliko-toliko premostio jaz izmađu dva celovečernja filma. Po scenariju Dimitrija Vojnova i bez dijaloga, Spasojević je snimio petominutnu metaforu o stanju u kinematografiji, izrabljivanju i nedostatku ideja; sve to začinivši sa dosta nadrealizma, šokantnih prizora (mada ni približno kontroverznih kao što su oni u Srpskom filmu) i uvrnutih kronenbergovskih momenata. Bez dvoumljenja: u pitanju je jedna od najlepše snimljenih (direktor fotografije je Spasojevićev provereni saradnik Nemanja Jovanov) i najambicioznijih minijatura u Abecedi smrti.