Utvrđivanje gradiva

Mesto: Spens, Novi Sad
Vreme: 22. decembar, 2012.

Par dana pred tradicionalni Koncert godine, velika sala Spensa bila je rasprodata, što se odavno nije desilo. Čak i u nekakva “zlatna vremena” Koncerta godine nisu bile prodate sve ulaznice, uvek je ostajalo po koje mesto na gornjoj zapadnoj tribini. Da li zbog zaista pristupačne cene od 1.000 dinara, za koju ste mogli da vidite čitavih 17 bendova, ili zato što ipak postoji interesovanje publike za domaće bendove (i po koji “regionalni”), tek, u gotovo dvodecenijskoj istoriji novosadskog Koncerta godine nije se desilo da se stotine fanova tiska ispred ulaza u dvoranu oko 16:00 kada je najavljeno otvaranje kapija, niti je nastup prvog benda, u pet popodne, ikada pratilo više od dve hiljade ljudi, a to se desilo sinoć. Još neverovatnije zvuči podatak, doduše nezvanični, da je oko osam sati, u vreme kada je najveća navala posetilaca, karta za parter kod tapkaroša ispred dvorane koštala čitavih 4.000 dinara!

Organizatori trinaestog po redu Koncerta godine su se i ovoga puta odlučili da line up bude sastavljen od “proverenih” imena i to se, sa njihove tačke gledišta, pokazalo kao pun pogodak. Uostalom, sve rasprodate karte i osam hiljada ljudi u sali to u potpunosti potvrđuje. Kritičari im još od prošle godine zameraju na tome što nedostaju neka nova imena sa domaće scene i taj su “nedostatak” i ove godine pokušali da isprave binom “Bez prekida”, na kojoj su bili predviđeni nastupi “novih snaga” domaće scene.

Iako nešto bolje tehnički postavljena nego pre godinu dana, ta bina je, međutim, i sinoć bila više nekakav “alibi” za organizatore, nego što je poslužila kao mesto na kome će publika upoznati nove nade. Uostalom, Trula Koalicija sa preko dvadeset, ČBS sa više od 15 ili Sale Veruda sa gotovo trideset godina karijere sigurno nisu nove nade! Nisu to ni Iskaz i ZAA, jer imaju po 2-3 albuma i vrlo pažljivo grade karijere, pa je, reklo bi se, logičnije bilo da oni budu uvodni bendovi na glavnom stejdžu, umesto S.A.R.S.-a koji je otvorio program.

Ali, kao što rekosmo, sa organizaciono-ekonomske strane, postavljanje upravo S.A.R.S.-a da započne koncertni program (pre njih je sa video bimova emitovan nastup KUD Idijota sa Exita 2010) bila je vrlo opravdana odluka. Više od dve hiljade fanova ispred bine, mnogi još pristižu, a S.A.R.S. tačno u pet kreće uz Mir i ljubav. U narednih pola sata pošteno su razgalili publiku presekom hitova sa oba albuma, set lista je bila slična kao pre dve godine kada su prvi put svirali u Spensu, bili su tu i obavezni Perspektiva i Buđav lebac, a kada su oko pola šest završili, sala je već bila pristojno popunjena. Posle njih na binu su izašli Orthodox Celts, moglo bi se reći veterani Koncerta godine, bend čiji su nastupi na toj manifestaciji tokom devedesetih uvek bili među kulminacijskim tačkama. Strahovanja da će im ovogodišnje mesto u uvodnom delu programa biti otežavajuća okolnost za dobar nastup, pokazala su se kao neopravdana. Mnogobrojnim fanovima isporučili su jednu vrlo energičnu set listu, uz sve najveće hitove i obaveznu "ludnicu" uz The Celts strike again i Drinking song na kraju. Utisak je da je u njihovoj publici došlo do smene generacija i da sada ima puno novih klinaca u prvim redovima, koji oduševljeno prate svaki potez Ace Seltika i pevaju sve, od prve do zadnje pesme.

Između Kelta i narednog Block Outa, na bini Bez prekida svirala je beogradska punk postava Žuta minuta, ali njihov nastup, kao ni svirka Impulsa koji je na tom stejdžu otvorio program, nije previše zainteresovao posetioce (50-ak ljudi po bendu), iako su oba benda na Facebook profilu Koncerta godine dobila najviše glasova. Očigledno, njihovi glasači nisu bili među publikom sinoć.

Odluka da se Block Out postavi u prvi deo programa glavne bine, kada se publika još uvek zagreva ili pristiže, nije se pokazala baš kao potpuni pogodak. Iako je, bez sumnje, među gotovo četiri hiljade ljudi koji su u tom trenutku bili u dvorani veliki broj zaista došao zbog njih, a Block Out set listu prilagodili festivalskim okolnostima i odlučili se za “brže” stvari poput Prokletije, SDSS i Protiv sebe, uz neizbežna Nedostupna polja na kraju, čini se da je njihov nastup bio blaga “ručna” za raspoloženje u publici koja se taman “zagrevala”. Možda bi bolje bilo da su organizatori ostavili Block Out za kraj programa, tada bi atmosfera njihovih pesama, uz uobičajeno kvalitetan zvuk i svetlo bila potpuno pogođena.

Ipak, za podizanje raspoloženja pobrinula se ekipa iz Eyesburna. Iako se prilikom kratkotrajnog susreta pre nastupa požalio da ga muči grip, na Kojotu se to tokom svirke nije moglo primetiti. Sa crveno-belom “palestinkom” na glavi vrlo energično je predvodio bend, koji je pokazao da je u dobroj formi pred nastupajući novogodišnji koncert u Domu omladine Beograda narednog vikenda (kao i Block Out, uostalom). Odabrani hitovi iz Fool control faze, uz nešto novih pesama, sasvim su podigli atmosferu u sada gotovo punoj velikoj sali Spensa.

Nakon Eyesburna na maloj bini nastupao je Iskaz. Ovaj bend ima ozbiljnu skupinu fanova i zaista mu, kao i većini bendova koji su nastupali na bini Bez prekida, nije mesto na njoj, nego na glavnom stejdžu. Bez obzira na bolju postavku i ozvučenje, ovaj bend je, na žalost, moglo da čuje nešto manje od polovine partera. Velika šteta, jer su se Kiza i ostali momci iz benda, pokazali u najboljem mogućem svetlu.

Već punu salu organizatori su pre nastupa Atheist Rapa zamolili da se pomeri ka maloj bini, jer se na ulazu stvaraju čepovi. Sve karte za tribine bile su rasprodate dva dana pred koncert, ali je na zapadu bilo dosta slobodnih mesta. Moglo bi se zaključiti da je publika ipak pronašla rešenje kako da sa tribina siđe u parter i tako napravi gužvu, kakvu organizatori nisu očekivali. Da bi dodatno “zagužvali stvar”, Atheisti su svoj nastup počeli energično uz Fatamorganu. Tokom njihovog nastupa nije bilo mnogo prostora za predah. Da Više ništa nije isto pokazali su i time što su u svoju set listu uvrstili samo jednu pesmu o kolima. Slušali smo Wartburg, a ostali uskraćeni za Trabanta i Car Core. Sa publikom su se oprostili uz Ne bi bilo fer i najavili nastup benda Saša 21 na maloj bini. Tako je Sale Veruda sa svojim starim-novim bendom bio privilegovan i jedini dobio najavu za nastup na bini Bez prekida. Naravno, ne tvrdimo da su Dr. Pop i ekipa pogrešili, nego da je velika šteta što ni ove godine niko nije predstavio bendove koji sviraju na bini “umesto razglasa” (da pojasnimo: obe bine su bile u istoj dvorani, a izvođači su nastupali naizmenično). A o nastupu benda Saša 21 moglo bi se samo reći da “zvuči poznato”. Podseća na KUD Idijote, ali je reakcija publike izostala.

Pravi veterani, ili je možda bolje reći domaćini Koncerta godine – Ritam nereda, pružili su publici očekivano kvalitetnu svirku. Ovim nastupom oni su zvanično završili turneju Paralelni svet. Odsvirali su nešto duži koncert nego što je bilo predviđeno, tako da je od tog trenutka satnica počela da kasni. Kada su se sa bine čuli prvi taktovi Puta beznađa, publika je pomislila da je to kraj njihovog nastupa. Ali je to bila varka, tek smo bili na polovini. Ovog puta za kraj su ostavili Deset godina.

Trula koalicija nastupala je sa novim pevačem na maloj bini. Svirku su otvorili pesmom Plakao sam kad je pala Sekuritatea, a zatvorili Alkoholičarkom. Poneko u publici je možda ostao uskraćen za Zašto me mrziš što volim Šešelja ili za Kao pile na mom panju, ali s obzirom na to da je ovaj bend ponovo aktivan, biće valjda i prilike da uskoro odsviraju i duži koncert u Novom Sadu.

Gosti iz regiona Dubioza kolektiv, opravdali su mesto jednog od hedlajnera. Osim što sjajno zvuče, ovi momci uvek dobro i izgledaju. Čim ih vidite na bini, jasno vam je da je u pitanju pravi bend. Komunikacija koju oni imaju sa publikom je prizor koji retko možete videti kada su domaći (ili bendovi iz regiona) u pitanju. Ono što Dubioza pruža publici, publika vraća duplo i tako nastaje neverovatna atmosfera. Uz Valtera i ostale hitove, Duvkica i ekipa oduvali su Spens.

Jednu od najboljih svirki na Koncertu godine, a sasvim sigurno najbolju na maloj bini, priredili su “šumadijski Ramonesi” - Čovek bez sluha, iako su odsvirali samo šest pesama. Za publiku nedovoljno i svi oni koji su bili blizu da čuju njihovu svirku su negodovali. Na to je Miki samo slegao ramenima i rekao “toliko prostora imaju 'mali' bendovi!” Bend sa 18 godina dugom karijerom, četiri albuma i sjajnim svirkama, što potvrđuje i horda fanova, nikako nije mali i njihov nastup na bini Bez prekida možda je najveća greška organizatora.

Sa druge strane, najveći adut organizatora je ove godine bilo Hladno pivo. Set lista je predstavljala kombinaciju novih i starih stvari, ali i dalje hitovi kao što su Trening, Šamar ili Pjevajte nešto ljubavno kod novosadske publike inače sklonije panku, bolje prolaze. Mada, kako vreme prolazi i poslednji album im sve više ulazi pod kožu. Reakcija potpuno očekivana.

Usledilo je iznenađenje koje su organizatori najpre dugo krili – omaž legendarnom Tusti. Nekoliko stvari KUD Idijota zajedno su izveli Atheisti, Dubioza i Hladno pivo, uz podršku Lea i Alena iz Goblina i Saleta Verude, smenjujući se na sceni podosta haotično. Prirodno je da postoje pauze u svirci, dok se muzičari smenjuju na bini i to nije sporno, ali je neko ipak trebalo da izađe na stejdž i kaže par reči o ovoj akciji, ili da barem najavi pesme. Utisak bi bio mnogo bolji, a i publika bi znala šta da očekuje. Na kraju, publika je i bila ta koja je Tusti odala najveću počast, jer je svako grlo u sali kao jedno pevalo Kad sunce opet zađe.

I to je otprilike bio kraj Koncerta godine. Publika se razilazila dok je na maloj bini nastupao Feud, a samo najistrajniji su ostali da odslušaju nastup sastava Sve barabe, koji je zatvorio prvi veliki koncert posle smaka sveta.

Ako se izuzmu kritike na spisak izvođača, što je ipak vrlo lična stvar organizatora ili svakog fana pojedinačno, jedina ozbiljna zamerka Koncertu godine mogla bi se uputiti na broj i stanje toaleta. Taj je problem svake godine sve izraženiji, a sinoć je zaista bio ogroman. Svega 10-15 "toi-toi" toaleta na gotovo pet hiljada ljudi u parteru bilo je, malo je reći, nedovoljno. Već posle sat vremena od početka festivala, oko toaleta je bila prava močvara, a gužva neopisiva. Cena piva je bila dosta povoljna, a svi znamo kakvu reakciju konzumacija tog pića izaziva i zbog toga su organizatori morali da povedu računa o broju mobilnih toaleta, a bogami i o higijeni.