Slušajući Štrajk mozga shvatićete da to možda nije najbolji album Eda Maajke, zapravo daleko je od oštrine, direktnosti i hrabrosti kakve su imala prva dva izdanja, posebno No sikiriki
Čitava decenija prošla je od izlaska debi albuma Slušaj mater, a jedan od najuticajnijih ex-yu repera objavio je svoje peto studijsko ostvarenje Štrajk mozga. Naslanjajući se na prethodnu Balkansko, a naše, Edo se i na ovoj ploči drži dobitne formule – tvrdi bitovi i još tvrđi semplovi (ponekad i potpuno neočekivani, poput rifa benda Smak u pesmi Diši) u kombinaciji sa stihovima koji su podjednako i opšti i lični, proživljeni i upozoravajući.
Na Štrajku mozga Edo se, kako je sam rekao u jednom od TV intervjua, vratio pričanju priča, a u odnosu na Balkansko, a naše, raspon tema o kojima danas priča/peva je nešto širi. Neizostavna “socijalna” tematka, tj. repovanje o teškom životu i nemaštini “malog” čoveka i dalje je najprisutnija, od uvodne Panike koja govori o pogubnom uticaju medija, preko Diši i kladioničarske Soma tebi, soma njemu. Dotakao se i modernih tehnologija u tragično ljubavnoj Šuldigung Sabine i Facebooku koji mu je oteo jarane, a na to šta će nam uraditi ozonske rupe upozorava u pesmi Drukčiji.
Neuništivi Arsen Dedić kruniše melanholičnu Šta će reć', a osim njega, po tradiciji na Maajkinim albumima vrvi od gostiju. Željko Pervan “igra” modernog “bizmismena” kome srce puca nad tužnom radničkom sudbinom u pomenutoj Diši, Saša Antić (TBF) proživljava nesrećnu ljubav u Šuldigung Sabine, dok jarani Marčelo, Frenkie i Kandžija svaki na svoj način daju doprinos u RaTaTa/Moj DJ i Drukčiji.
Za bitove su ovoga puta bila zadužena tri producenta: dominira talentovani sarajlija Billian, Koolade (Zagreb) potpisuje tri numere, uz Dasha koji je sa Edom još od Slušaj mater. Slušajući Štrajk mozga shvatićete da to možda nije najbolji album Eda Maajke, zapravo daleko je od oštrine, direktnosti i hrabrosti kakve su imala prva dva izdanja, posebno No sikiriki. Reklo bi se da se Edo “malo smirio”, ali se, isto tako, posle svih ovih godina životarenja na balkanskim prostorima postavlja pitanje da li bunt i žestina uopšte i vrede, ili vas samo mogu koštati čira na želucu. Možda je bolje isključiti mozak. I on ima pravo na štrajk.
Komentari
Neko treci (gost)
| 25.05.2012. 20.52.46
Ocena je na mestu, ali ovo vise lici na najavu albuma nego na recenziju.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Neko treci (gost)
| 25.05.2012. 20.52.46
Ocena je na mestu, ali ovo vise lici na najavu albuma nego na recenziju.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.