Popboks - NIŠVILLE JAZZ FESTIVAL - TREĆI I ČETVRTI DAN - Niš u Nišvillu [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Izveštaji · 20.08.2012. 23:46 · 2

NIŠVILLE JAZZ FESTIVAL - TREĆI I ČETVRTI DAN

Niš u Nišvillu

Acid funk The Brand New Heavies razgalio je posetioce na glavnoj bini i izazvao najveću gužvu u malom prostoru za stajanje ispred samog stejdža, što je brojnim snimateljima i fotoreporterima prilično otežavalo posao. Sjajnim nastupom, prepunim dobrog gruva, predstavio se i britanski sastav Get The Blessing, koji predvodi basista Portisheada Jim Barr

Predrag Novković

Mesto: Tvrđava, Niš
Vreme: 18. i 19. avgust, 2012.

  

Program na glavnoj festivalskoj bini u subotu, trećeg dana NišvilLa, otvorio je beogradski fusion sastav Naked, na žalost pred još uvek malobrojnom publikom na Tvrđavi. Nešto više ljudi gledalo je nastup austrijsko-slovenačko-rumunskog Adrian Gaspar trija, kao i performans izraelskog multinstrumentaliste Amira Gwirtzmana, koji je pobrao simpatije publike svirajući mnogobrojne, mahom duvačke instrumente. Gwirtzman istovremeno svira i sempluje svaku novu sekvencu, a sve dobijene zvuke na kraju pretvara u orkestarsku kompoziciju.

Odgledaviši nešto kasnije i nastup njujorškog Opus 5 kvinteta, vaš izveštač odlučio se da nakon toga obiđe i Open binu, koja se nalazi blizu ulaska u Tvrđavu i koju sam nepravedno zapostavio u prethodnom izveštaju. Taj tzv. “mali” stejdž je tokom sva četiri festivalska dana bio stecište najrazličitijih sastava i izvođača, koji, ponekad i nisu imali previše dodidrnih tačaka sa džezom. Tokom prva dva dana na toj bini su se, između ostalog, pojavili i italijanski sastav Nema problema kao i turski EF Septet, koje je publika nešto kasnije mogla da vidi i na velikom stejdžu. Gitarista Paja Vučković predstavio je svoj ovogodišnji projekat Jazzija, a priliku da se pojavi pred niškom publikom dobili su i šabački Canyon band i kanadski sastav Morre, čiji se zvuk više može okarakterisati kao bluz rok, nego kao džez.

Sentimental Swingers

Open bina je idealna ukoliko vas “ne drži mesto” duže od 15 minuta, već ste, kao i na brojnim drugim i drugačijim festivalima, voljni da procunjate, vidite šta se dešava okolo i usput srećete hrpu poznatih ljudi. U subotu smo tako naleteli na novosadsku flamenko trupu La Familia koja je nadahnutim nastupom otvorila program Open stejdža. Nakon njih je svirao bugarski Old Gold Band, predstavio se i Milan Petrović kvartet, sa takođe svojim novim albumom, a sve se pretvorilo u urnebesnu žurku nastupom Neozbiljnih Pesimista iz Sombora. Osvajajući u poslednje vreme nove teritorije poput Poljske i Slovenije, osnivači  anti-global-etno-panka prvi put su zasvirali i u Nišu i sudeći po reakcijama posle koncerta, neće biti iznenađenje ukoliko brzo dođu na samostalnu svirku. Veselje i dobar provod neminovno sa sobom donose i povećanu potražnju za pivom ili nekim drugim tekućinama, što, opet, za posledicu ima česti odlazak u toalet. Odavno smo navikli na plastikanere u obliku TOI TOI toaleta, a na Nišvilu se, kao i na gotovo svim festivalima koje smo posetili ove godine, primećuje jedna nova pojava: ukoliko, recimo, postoji red od 6-8 poređanih TOI TOI toaleta, bar polovina je zaključana. Prvo pomislite da je zauzeto, pa strpljivo čekate, ali nešto kasnije shvatate da unutra nema nikoga i da je jednostavno neko odlučio da baš taj WC zaključa. Da li zbog rentabilnosti i dužeg trajanja one odvratne hemije unutra, ili iz nekog drugog razloga, u svakom slučaju ne gine vam cupkanje sa noge na nogu dok čekate na slobodan toalet.

Get The Blessing

Poslednji dan festivala, nedelja 19. avgust, iščekivao se zbog nastupa nekolicine najvećih zvezda ovogodišnjeg Nišvilla. The Brand New Heavies su drugi put na festivalu (prvi put su bili na Tvrđavi 2008. godine), iako postoje već decenijama, deluju mladoliko i sveže, a njihov acid funk razgalio je posetioce na glavnoj bini i izazvao najveću gužvu u malom prostoru za stajanje ispred samog stejdža, što je brojnim snimateljima i fotoreporterima prilično otežavalo posao. Sjajnim nastupom, prepunim dobrog gruva, predstavio se i britanski sastav Get The Blessing, koji predvodi basista Portisheada Jim Barr (fotografija iznad), a simpatije festivalske publike probrale su i članice bugarskog sving orkestra Sentimental Swingers, koje izvode obrade poznatih standarda u swing maniru.  Priliku da nastupe na velikoj bini imala su i dva domaća sastava, novosadska postava Lepi Jova i niški bend Eyot, možda i najaktivniji domači fusion bend, koji se sve ozbiljnije probija i van granica Srbije. Njihovim koncertom okončan je program na velikoj bini, dok je čast da zatvori ovogodišnji festival na Open stejdžu imao još jedan niški bend – već spominjani Proces, koji je miks raznovrsnih žanrova koje smo tokom četiri dana čuli na festivalu obogatio svojim ska melodijama.

Organizatori Nišvila kažu da su zadovoljni, festival se proširio na nekoliko bina po gradu, pa čak i van njega – odabrani programi održavali su se i u Vranju, Leskovcu i Pirotu, ali i u Surčinu (!). Direktor festivala Ivan Blagojević najavio je da će Nišvil 2013. prvi put u potpunosti biti “pravi” festival kakav on očekuje, a da li će se to zaista dogoditi, saznaćemo za godinu dana.



Komentari

  • Gravatar for Alex
    Alex (gost) | 22.08.2012. 04.13.01
    Predlažem Dianu Krall i Matt Bianco za sledeću godinu.
  • Gravatar for Niš-tarija
    Niš-tarija (gost) | 26.08.2012. 08.50.09
    Zaboravio si da spomeneš odlični švedsko-danski Anders Bergcrantz Quartet završne večeri, čiji vrhunac nastupa je bio posvećen Georgeu Harrisonu. Po meni, najubedljiviji na festivalu bili su Brussels Jazz Orchestra, sa kreativnom reinterpretacijom Geršvina koja odlazi u predvorje estetike Bjork. Briljantno! Od pojedinačnih numera, najviše me je impresionirala swing obrada Rage Against the Machine "Killing in the name of" koju su izvele ultragotivne Bugarke Sentimental Swingers. Get the Blessing... hm... početak je bio zakivanje, u najboljoj bristolskoj tradiciji Pop Group-Pigbag-Rip Rig & Panic, pa je podsetio i na beogradske izdanke te škole, sabrana dela gospodina Zerkmana, a onda je Jim Barr pokazao da njegovo sviranje bas gitare jednostavno nije doraslo ostatku benda i da je idejno ispod visine zadatka... čovek se zakucao u jedno-pa-jedno, a ovo nije muzika koja takve stvari dopušta. dva sata nije umeo da se izvuče iz neprestano ista dva akorda. tako je to kad neko hoće da svira džez a ne ume. ostali članovi benda su bili sjajni, ali ne pobeđuje se u trci kad imaš tri odlične gume i jednu probušenu.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike

CALEXICO NA KALEMEGDANU

Gde ljubav nije skrivanje

Izveštaji

LOVEFEST - prvi dan: STRAY DOGG, ZAA I DUBIOZA KOLEKTIV

Za kafanu i marihuanu

Izveštaji

EXIT, četvrti i peti dan

Elegični atomi

Izveštaji

EXIT 2013, prvi dan: CHIC featuring NEIL RODGERS

Diskoteka 21

Izveštaji

PAUL McCARTNEY U BEČU

Rokenrol.

Izveštaji

THE NATIONAL U ZAGREBU

Ljubav itd.

Izveštaji