Muzički vremeplov bečejskih rokera

Mesto: Dom omladine Beograda, sala Amerikana
Vreme: 15. decembar, 2012.

Iznenađenje na startu koncerta Eve Braun u Domu omladine Beograda bilo je to što ustvari iznenađenja nije bilo – Goran Vasović, Milan Glavaški i ostatak benda odsvirali su bukvalno sve pesme sa albuma Prisluškivanje, povodom čije dvadesetogodišnjice su i zakazali nastup. Fanovi koji su napunili salu Amerikana (oko 600 njih), ali taman toliko da je svako imao komotno prostora za igranje, odslušali su tačno po redosledu numere sa debi izdanja bečejske grupe. Neposredno pre stvari Ponekad Vasović je čak auditorijum i obavestio: „A sada je vreme da pređemo na B stranu ploče“. Ova informacija verovatno je bila najznačajnija najmlađim fanovima (srednjoškolcima, studentima...), a kojih je grubo računato bilo fifti-fifti u odnosu na starije obožavatelje, koji su Evu Braun pratili još iz dana dok se muzika slušala sa ploča i kaseta, a ne samo sa hard diska u mp3 formatu.

Celokupan opus sa Prisluškivanja poslužio je samo za zagrevanje publike, ali i muzičara. Grč na sceni, a i među fanovima, kao da je naglo nestao kada je odsvirana i poslednja numera Kao da znam. Za izvođače je mala nesigurnost bila potpuno opravdana pošto su sinoć verovatno prvi put u karijeri uživo izveli baš sve pesme sa svog prvenca. „Oficijelni deo programa je završen, a sada samo hitovi do kraja večeri“, najavio je Vasović početak numere Aljaska, sa drugog i publici, sudeći po reakciji, znatno dražeg albuma Pop Music. Za fanove je to bio znak da i sami počnu da "preuzimaju" koncert u svoje ruke, pevajući refren glasnije od izvođača kod Sasvim običan dan. Da je opuštenija atmosfera istovremeno zavladala i na sceni moglo se videti po tome kada se Vasović zbunio najavljujući 25. avgust, na šta ga je Glavaški ispravio rečima „zar ne idu prvo Zmajevi, a potom uz osmeh dodao obraćajući se samo publici: „mi znate idemo redom singl po singl onako kako smo objavljivali“...

Ređali su se zatim najveći hitovi iz zlatnog doba Eve Braun - Lavirint, Zmajevi, Sada ne znam gde sam... Detalj koji možda najbolje opisuje atmosferu koja je zavladala u Amerikani odigrao se kada je na red stigla i poslednja numera Posle tebe, koja je sa bine najavljena „kao nešto za sam kraj“, što je publika dočekala zvižducima i povicima: „Ua“, jasno stavljajući do znanja da im dva sata kvalitetne svirke nije dovoljno. Prvi od dva bisa započeo je sa Tako je čudno zar ne? Vasović je sve vreme ispred sebe držao papir, a publici se opravdao sa: „Prošli put sam zaboravio tekst, pa da se ne ponovi“. Mada, uz fanove koji su revnosno otpevali celu pesmu teško da bi iko primetio i da je došlo do omaške. Pravi kraj muzičkog vremeplova kojim je Eva Braun provela fanove kroz svih svojih pet albuma odigrao se uz Odvedi me iz ovog grada. Kako karijera duga dve decenije (ne računajući pauzu početkom ovog veka) nije mogla baš skroz da se smesti u jedan nastup, muzičari su pojedine numere odlučili da ostave za drugi put (na primer: Povedi me da hodam).

Eva Braun je i sinoćnjim koncetom pokazala da je bend koji igra na sigurno: bez rizikovanja i odlaska u izlete kao što bi recimo bila promena aranžmana pojedinih pesama samo za živo izvođenje. Jedini izuzetak bila je Mala prodavnica užasa čiji je početak izveden u izuzetno sporoj varijanti, a potom je napravljen odličan nagli prelaz na originalnu, brzu, verziju. Publici ova predvidljivost još uvek ne smeta, tako da je provereno izvođenje hitova u standardnom pakovanju i dalje dobitna kombinacija za bečejske muzičare. Na ruku im ide i to što su se numere sa poslednjeg Playback albuma bez problema uklopile uz proverene hitove sa Pop Music, Heart Core i Everest albuma. Međutim, pauza u radu benda ostavila je ožiljak u vidu toga da je Eva Braun odavno trebala da sebi obezbedi sviranje u većim prostorima i pred više fanova.

Povezano:

• Intervju: GORAN VASOVIĆ - EVA BRAUN - Srbiji nedostaju autori