96 sati: Istanbul, istina, tek bleda kopija prvenca, ali i uprkos tome sasvim upotrebljiv repertoarski film iz korpusa bučnih i brzopoteznih akcijaša, lako bi mogao da bude kriv za dve pojave koje po širini implikacija ipak natkriljuju priču o dometima ovog konkretnog filma
Originalni naziv: Taken 2
Scenario: Luc Besson, Mark Robert Kamen
Uloge: Liam Neeson, Maggie Grace, Famke Janssen, Rade Šerbedžija, Luke Grimes
Žanr: Hiperakcijaš
Trajanje: 90 min
Proizvodnja: Francuska, 2012.
Kao prvo, ovako postavljen i u delo izveden 96 sati: Istanbul problematizuje samu pojavu brzih nastavaka uspešnih i uspelih izdanja. Lako je zamisliti armijicu nezadovoljnika koji će argument protiv filmskih franšiza naći i u ovom ostvarenju. Osim toga, 96 sati: Istanbul pod golem znak pitanja dovodi inače sasvim legitiman i rezonski potez uvođenja novog rediteljskog imena u serijal kome slute dugovečnost.
A odgovornost za pretežno razočaravajući utisak koji ovaj film ostavlja ide na dušu jednako i reditelju i scenarističkom dvojcu. Olivier Megaton (Transporter 3, Kolumbijana) nije se pokazao kao dostojna zamena za prethodnika Pierra Morela, koji je u izvornih 96 sati pokazao zadivljujuću, retku i istinski svežu mešavinu vrhunske zanatske kompetencije i strastvenosti. Luc Besson i Robert Mark Kamen, sada već uigran i prolifičan duo, ovde su svesno-nesvesno prešli onu tananu liniju koja razgraničava efektnu pojednostavljenost polaznog koncepta i ponavljačko bledilo ispraznosti. Tako smo, umesto silovito ubitačne svedenosti 96 sati na esenciju savremenog akcionog spektakla, ovde dobili tek potpuno ziherašku veru u moć ispovrtanja istog uz drugačije krajolike.
Premda većina akcionih segmenta kaska za spektakularnostima koje još uvek pamtimo iz prethodnog filma i premda reditelj ne uspeva da uspostavi iole neobičniju sinergiju između kaskada i pirotehničkih preterivanja i još uvek neizraubovanih istanbulskih prizora, ovo nije film potpuno lišen smisla. Iako čedo auto-pilot pristupa, ovo je ostvarenje koje brzo teče i u dobroj meri može da posluži da se prekrati čekanje do, nadajmo se, znatno boljeg i nadahnutijeg trećeg nastavka. Što bi u noći postizbornog šoka rekao bivši predsednik: „Vidimo se u nekom drugom filmu!“.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari