Kada se to činilo nemogućim, hollywoodski studijski pakao je izrodio remek-delo, uz to film koji sjajno funkcioniše kao repertoarska komedija, ali i kao superioran političko-polemički film
Originalni naziv: The Dictator Scenario: Sacha Baron Cohen, Alec Berg, David Mandel, Jeff Schaffer Uloge: Sacha Baron Cohen, Anna Farris, Ben Kingsley, Jason Mantzoukas Žanr: satira deluxe Trajanje: 83 min Proizvodnja: SAD, 2012.
Subverzija je još jedna od stavki koja bi se, kako u popularnoj kulturi, tako i u široj ravni mogla nazvati izumrlom ili barem izumirućom vrstom. Ipak, pravo na nedosanjane snove još uvek nisu ukinuli, pa je tu i tamo suberzija u neku ruku još uvek moguća. A Diktator Larryja Charlesa počiva upravo na suptilnoj i duboko promišljenoj subverziji. Oduševljenje krajnjim rezultatom dvojca Larry Charles & Sacha Baron Cohen u ovom filmu tim je opravdanije ako se s uma ne smetne da je njihov Diktator čedo studijske hollywoodske lige, a opšte je poznato da Hollywood poslednjih decenija, ako ne i od samih početaka, pod krinkom falš i salonskog liberalizma zapravo krije neuništivi konzervativizam državotvornog tipa. A zna se koliko je taj štit osetljiv i na sam nagoveštaj podrivačkog šeretluka koji cilja ka uvreženom sistemu.
Razloga za srčanu pohvalu Diktatora je još više ako se krene od jednostavnog suda da je Diktator, uprkos svojoj polivalentnosti i usložnjenom sadržaju, a i značenju, na prvom mestu superiorna, jedinstveno duhovita i urnebesno zabavna komedija skrojena da bude pojmljiva za one neizbežne široke narodne mase. Tako da za one koji i dalje i/ili po instinktu u bioskopski plasiranom filmu prevashodno sagledavaju njegovu funkcionalnost u odnosu na žanr i vlastiti ukus Diktator može da posluži kao savršen izbor za provod u bioskopu. Mada je, naravno, daleko najcelishodnije ovo ostvarenje posmatrati kroz spoj i saglasje pominjane subverzije i upotrebljivosti u bioskopskom kontekstu, jer se upravo na tački dodira ta dve varljive oprečnosti krije i najprecizniji uvod u sveukupni kvalitet i značaj ovog ostvarenja.
Naravno, Diktator se ako ne u znatnoj, a ono barem u dovoljnoj meri naslanja na viđeno u prethodnim saradnjama Larryja Charlesa i Sache Barona Cohena. Za razliku od sada već legendarnog i prevratničkog Borata kao prvog u nizu, Diktator ne poseže za oruđem i izaražajnim sredstvima dokumentarnog i paradokumentarnog filma, dok ga od Bruna, kao najslabijeg filma u ovom nizu, odvaja konsekventnost i zaokruženost i potpuno odustajanje od epizodično-štosovske prvoloptaške postavke.
Diktator je film vrhunskog kvaliteta, a uz to i dokaz da je, ukoliko se spoje umetničke slobode, samopouzdanje i zrelost autora, hollywoodski studijski sistem/pakao još uvek sposoban da iznedri istinski valjane i filmove koji se nameću svojim značajem i unikatnošću svog sadržaja i na širem društvenom planu. Premda stoji da je Diktator, baš kao i Borat i Bruno pre njega, sav sazdan od preterivanja i neumerenosti i skrojen po meri Barona Cohena kao ključne figure sa tačke gledište gledaoca, ovo je iznenađujuće zreo film sa mnoštvom iznimno važnih implikacija i inovacija. Charles, Baron Cohen i ostatak scenarističkog tima ovde se, pri tom ni za jotu ne odustajući od uvreženih postulata repertoarske komedije, odlučuju za diskretnu inverziju sa dalekosežnim posledicama; njihov Aladeen, diktator očito osmišljen po zbirnom uzoru Gaddafija, il-Jonga i Husseina, ovde je humanizovan do tačke na kojoj nastaje punokrvan i ubedljiv lik čiju je motivaciju dosta lako pojmiti i opravdati i u širem moralnom smislu. To jeste inovacija, kao i prst u oko dosadašnjim uobičajenim potretisanjima navodnih diktatora gde se mahom posezalo za prezrivom, kultur-rasističkom karikaturalnošću koja je generacije i generacije učila da diktatori sa egzotičnih adresa pogonsko gorivo za (kako su konkretni slučajevi iz stvarnosne dimenzije i pokazali) upitna kršenja ljudskih prava potčinjenih nalaze u vlastitim perverzijama i ekcentričnostima.
Na ovaj zahvat se naslanja i scena sa samog kraja filma u kojoj prezreni diktator odbija da odstupi sa vlasti jer čak i u svom egomanijačkom slepilu spoznaje da su dušebrižnički vapaji i napori stranaca zapravo tek pokrivalica za pristup viđenih korporacija zalihama nafte Aladinove domovine Vadije, i upravo ta scena Diktatora šalje put nenadano politički zrelog filma čiji autori putem viralne i beskompromisne satire u par minuta i desetak rečenica gromko iznesu nekoliko krupnih istina koje nije teško zatomiti, ali koje su u isto vreme i istine nad kojima monopol imaju upravo oni kojima su usta puna liberalizma i slobodarstva.
Premda dosta brzo postaje potpuno jasno da je Diktator izvanredan i jedinstven film, upravo tu ovo ostvarenje dospeva do posve zasluženog epiteta remek-dela, dela u kom su sa lakaćom izmireni doživljaji sveta okupljenih autora, kanoni bioskopskog filma i sve ključne komponente polemičkog filma u ruhu ingeniozne satire sa širokim dijapazonom efektnih pop-kulturnih referenci, te ostvarenja koje će, i mimo značajnih podataka o uspehu na bioskopskim blagajnama i eventualnih esnafskih nagrada, sigurno zavredeti značajno mesto u budućim, pošteno sročenim istorijama filma.
Komentari
quickie (gost)
| 08.06.2012. 05.11.30
don't mess with zohan je za diktatora izmislio politiccku satiru, a i duhovitost
IL (gost)
| 08.06.2012. 11.58.17
Sasa Baron Koen je mozda i poslednji pravi komicar i satiricar holivudskog mejnstrima i u ''Diktatoru'' aposlutno donosi ono sto se od njega ocekuje: urnebesnu komediju, satirucu satiru i gross-out. Pravi bolkbaster, uravnotezen, zabavan, sa sjajnim saundtrekom. Dakle, slazem se sa recenzijom, samo bez tolike prepretenciozne hiperintelektualnosti u tonu...
tozza (gost)
| 25.06.2012. 01.44.05
odgledah ga juce, odlican film, jedini koji cu pamtiti iz ove godine, sudeci po dosadasnjim naslovima.
avengers - vizualno dobar (mada ne i odlican, ovo je 2012) ali pricom nije , po meni, ni blizu tora. cak mi je i captain amerika za nijansu bolji iako su ga mnogi poljuvali.
hunger games - ocekivao sam "harry pooter meets orwel's 1984" a dobio sam "koko u parizu meets total recall" ...ne, ne..poredjenje je isuvise dobro, jer su i ivan kushan i philip k dick sjajni pisci (svaki za neko razdoblje zivota). uglavnom, film nije nista posebno.
men in black 3 - tacno kao u recenziji: bolji od vojke (sto nije tesko, jer je dvojka bila potpuno razocarenje) a ipak slabiji od prvenca. ipak, vjesto zanatski napravljen scenario koji svojom sustinom i nije pretjerano inventivan, vec izraubovan mnogo puta. dobar film za dosadno popodne, sto i nije tako losa stvar.
iron sky - dosadan i glup
snowwhite and the hunter - paaaaaa, ne znam...zaspao sam na pola, a ujutro nisam imao zelju da nastavim. nesto me nije uvukao u pricu. doduse, nisam se ni nadao nekom "providjenju" ali sam imao osjecaj da ce turobna suma i atmosfera u filmu biti nekako mracnija.
prometej, mracne senke i uhvati gringa jos nisam odgledao.
btw bilo bi zanimljivo da se neko osvrne na serije (opet). tu prvenstveno mislim na, nazalost prerano zavrseni "the river" ...
Kome je ovo smešno? (gost)
| 26.08.2012. 08.12.35
Stvarno mi nije jasno, šta je u ovom filmu uopšte smešno? Humor je toliko stereotipan, nemaštovit i predvidljiv kao da je scenario pisao Džordž Buš mlađi lično. Saša Baron Koen ostaće zapamćen po Boratu gde je briljirao, a ovaj film mu uopšte nije bio potreban. Postoji samo još jedan stereotipniji i dosadniji film iz istog žanra odakle je Koen izgleda iscrpeo dobar deo inspiracije: "Ratko, the Dictator's Son" iz serijala "National Lampoons". Probajte da odgledate duže od 15 minuta istog, prži mozak stereotipnošću. Koenov novi film je vrlo ozbiljna konkurencija.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
quickie (gost)
| 08.06.2012. 05.11.30
don't mess with zohan je za diktatora izmislio politiccku satiru, a i duhovitost
-
IL (gost)
| 08.06.2012. 11.58.17
Sasa Baron Koen je mozda i poslednji pravi komicar i satiricar holivudskog mejnstrima i u ''Diktatoru'' aposlutno donosi ono sto se od njega ocekuje: urnebesnu komediju, satirucu satiru i gross-out. Pravi bolkbaster, uravnotezen, zabavan, sa sjajnim saundtrekom. Dakle, slazem se sa recenzijom, samo bez tolike prepretenciozne hiperintelektualnosti u tonu...
-
tozza (gost)
| 25.06.2012. 01.44.05
odgledah ga juce, odlican film, jedini koji cu pamtiti iz ove godine, sudeci po dosadasnjim naslovima.
avengers - vizualno dobar (mada ne i odlican, ovo je 2012) ali pricom nije , po meni, ni blizu tora. cak mi je i captain amerika za nijansu bolji iako su ga mnogi poljuvali.
hunger games - ocekivao sam "harry pooter meets orwel's 1984" a dobio sam "koko u parizu meets total recall" ...ne, ne..poredjenje je isuvise dobro, jer su i ivan kushan i philip k dick sjajni pisci (svaki za neko razdoblje zivota). uglavnom, film nije nista posebno.
men in black 3 - tacno kao u recenziji: bolji od vojke (sto nije tesko, jer je dvojka bila potpuno razocarenje) a ipak slabiji od prvenca. ipak, vjesto zanatski napravljen scenario koji svojom sustinom i nije pretjerano inventivan, vec izraubovan mnogo puta. dobar film za dosadno popodne, sto i nije tako losa stvar.
iron sky - dosadan i glup
snowwhite and the hunter - paaaaaa, ne znam...zaspao sam na pola, a ujutro nisam imao zelju da nastavim. nesto me nije uvukao u pricu. doduse, nisam se ni nadao nekom "providjenju" ali sam imao osjecaj da ce turobna suma i atmosfera u filmu biti nekako mracnija.
prometej, mracne senke i uhvati gringa jos nisam odgledao.
btw bilo bi zanimljivo da se neko osvrne na serije (opet). tu prvenstveno mislim na, nazalost prerano zavrseni "the river" ...
-
Kome je ovo smešno? (gost)
| 26.08.2012. 08.12.35
Stvarno mi nije jasno, šta je u ovom filmu uopšte smešno? Humor je toliko stereotipan, nemaštovit i predvidljiv kao da je scenario pisao Džordž Buš mlađi lično. Saša Baron Koen ostaće zapamćen po Boratu gde je briljirao, a ovaj film mu uopšte nije bio potreban. Postoji samo još jedan stereotipniji i dosadniji film iz istog žanra odakle je Koen izgleda iscrpeo dobar deo inspiracije: "Ratko, the Dictator's Son" iz serijala "National Lampoons". Probajte da odgledate duže od 15 minuta istog, prži mozak stereotipnošću. Koenov novi film je vrlo ozbiljna konkurencija.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.