Pričom o čoveku koji distanciranjem od poverene mu istorijske baštine podriva svoje sopstvo i gubi dodir sa porodicom, Payne postavlja i samo donekle obrazlaže tezu da je očuvanje kulturnog identiteta osnovni preduslov životne harmonije
Naslov originala: The Descendants Scenario: Alexander Payne, Nat Faxon, Jim Rash Uloge: George Clooney, Shailene Woodley, Beau Bridges Žanr: drama Trajanje: 115 minuta Proizvodnja: SAD, 2011.
Novi bioskopski hit Alexandera Paynea još jedan je u nizu nastavaka filma „George Clooney pokazuje da zna da glumi“, u kom holivudski superstar demonstrira da je kadar da reprizira ne samo ulogu neodoljivog zavodnika koji se šarmom provlači kroz život, već i da se ponovo obznani kao sredovečni everyman u trenutku lične krize. Clooney nema moć transformacije koja krasi vodeće glumce njegove generacije, ali od njega se, kao jedne od ikona današnje epohe Holivuda, zna šta se može očekivati. Retko će vas zapanjiti glumačkim bravurama, ali još ređe razočarati teškim promašajima. Shodno tome, njegova uloga kao nosioca Payneovog filma sasvim je funkcionalna i zavredila je niz pohvala, zajedno sa ulogom mlade TV zvezde Shailene Woodley.
Payne Potomcima predstavlja muke bogataškog života na Havajima i upinje se da ospori naše naivno verovanje u tamošnji raj na zemlji, jer zaboga, čak ni tropski veleposednici nisu imuni na život. Matt King (Clooney) je multimilioner koji svoj koncept roditeljstva zasniva na principu da deci dâ dovoljno novca da ostvare nešto, ali nedovoljno da ne ostvare ništa. Posao mu ne dozvoljava da traći vreme na porodicu, ali kad mu žena posle nezgode ostaje u komi, Matt je prinuđen da preispita životne prioritete i od rezervnog roditelja postane jedini.
Udarac otrežnjenja zadat protagonisti Payne koristi kao pokretač čitavog niza tema, od kojih će makar neke uzburkati emocije gledalaca. Porodična tragedija, sukob generacija, sumnja u sopstvenu roditeljsku sposobnost, bračna prevara samo su neka od pitanja koja scenario inicira i vešto spaja u jednu ishodišnu tačku. U pitanju je isprepletenost kulturnog identiteta s harmonijom u ličnom životu, što je podtekst koji Payne suptilno provlači kroz ceo film, da bi ga na kraju nametnuo kao univerzalno rešenje i nauk za buduće generacije.
Uprkos scenarističkoj slojevitosti, film naposletku ostavlja utisak površnosti, jer nijedno od pokrenutih pitanja nije preispitano u celovitosti, tako da centralna ideja o dubini ljudske potrebe za pripadanjem i stapanjem u kulturno-istorijski kontinuitet nije uverljivo izvedena. Payne zavređuje poverenje, jer prikazuje stvarne ljude, koliko god privilegovani oni bili, i pokazuje razumevanje za postupke svakog od njih, ukorenivši svačije greške u uobičajenim ljudskim slabostima. Međutim, kredibilitet filma biva narušen smeštanjem stvarnih ljudi u klišee u kojima se problemi nestvarno lako rešavaju i posezanjem za stereotipnom holivudskom dramatizacijom kako bi se kod publike zaradili jeftini poeni.
Takav postupak je najupadljiviji u sceni kulminacije koja nabija veštačku tenziju donošenjem odsudne odluke u poslednjem trenutku, ali i kroz čitav film u kom se problematična deca preobražavaju u tatine ćerke, odurni klinac postaje beskrajno simpatičan, a iz Clooneya u trenucima konfrontacije s ženinim ljubavnikom izranja hladnokrvni šmeker na kom je izgradio karijeru. S druge strane, kao uteha ostaje Payneova završna ironija u kojoj Matt svoju odluku donosi pre iz osvetoljubivosti nego iz altruizma, čime kolektivni interes biva izvojevan na osnovu mane pojedinca.
Potomci osvajaju ležernim tempom, toplinom i nenametljivim humorom, ali ostaje utisak da bi ovo pristojno ostvarenje preraslo u odličan film u rukama reditelja poput Jane Campion, koji bi datu tematiku obradio s više integriteta i s dubljim senzibilitetom prišao autohtonoj kulturi. Ovako, Potomci ostaju u domenu lake zabave, ali George Clooney u havajci nipošto nije jedino što ovaj film ima da ponudi.
Komentari
wolfman jack (gost)
| 12.04.2012. 13.42.27
Ovaj film zaslužuje mnogo bolju ocenu od ove koju je dobio. Džejn Kempion (u pitanju je žena) ne može da se meri sa Pejnom. Otkud ti ta ideja? To je kao kada bi rekao Davitelj bi bio bolji film da ga je umesto Šijana režirao Lazar Stojanović. Pravi auotori nisu skloni pompeznom egzibicionizmu. Dž.K je snimila "Sveti dim" koji se na mojoj listi nalazi među najvećim šitinama koje sam u životu odgledao.Pejn nije imao promašaja.
AR (gost)
| 13.04.2012. 10.36.25
@wolfman jack
Tek sad videh komentar, sorry na kasnom odgovoru. Nije pitanje ko je bolji reditelj, niti ciji je bolji opus. Licno, Kempion mi je daleko draza, ali to je ovde bespredmetno. Poenta je da bi film bio bolji u rukama reditelja koji bi ovakvu temu tretirao ozbiljnije, a ne sa Pejnovom povrsnoscu u kojoj se havajska kultura sve vreme tretira kao egzoticni backdrop, a onda naprasno izbija kao faktor u Klunijevoj moralnoj dilemi. Kempion sam naveo kao primer reditelja ciji mi se senzibilitet i biografija ucionio odgovarajuci temi. Peace out.
wolfman jack (gost)
| 15.04.2012. 17.54.05
Ok AR. Poštujem stav, iako se ne slažem. Samo mi se Klavir dopao od Džejn Kempion, ovo drugo nije. Pejn mi više leži i mislim da nije površan, ali nema veze. Veliki pozdrav!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Payne Potomcima predstavlja muke bogataškog života na Havajima i upinje se da ospori naše naivno verovanje u tamošnji raj na zemlji, jer zaboga, čak ni tropski veleposednici nisu imuni na život. Matt King (Clooney) je multimilioner koji svoj koncept roditeljstva zasniva na principu da deci dâ dovoljno novca da ostvare nešto, ali nedovoljno da ne ostvare ništa. Posao mu ne dozvoljava da traći vreme na porodicu, ali kad mu žena posle nezgode ostaje u komi, Matt je prinuđen da preispita životne prioritete i od rezervnog roditelja postane jedini.
Komentari
-
wolfman jack (gost)
| 12.04.2012. 13.42.27
Ovaj film zaslužuje mnogo bolju ocenu od ove koju je dobio. Džejn Kempion (u pitanju je žena) ne može da se meri sa Pejnom. Otkud ti ta ideja? To je kao kada bi rekao Davitelj bi bio bolji film da ga je umesto Šijana režirao Lazar Stojanović. Pravi auotori nisu skloni pompeznom egzibicionizmu. Dž.K je snimila "Sveti dim" koji se na mojoj listi nalazi među najvećim šitinama koje sam u životu odgledao.Pejn nije imao promašaja.
-
AR (gost)
| 13.04.2012. 10.36.25
@wolfman jack
Tek sad videh komentar, sorry na kasnom odgovoru. Nije pitanje ko je bolji reditelj, niti ciji je bolji opus. Licno, Kempion mi je daleko draza, ali to je ovde bespredmetno. Poenta je da bi film bio bolji u rukama reditelja koji bi ovakvu temu tretirao ozbiljnije, a ne sa Pejnovom povrsnoscu u kojoj se havajska kultura sve vreme tretira kao egzoticni backdrop, a onda naprasno izbija kao faktor u Klunijevoj moralnoj dilemi. Kempion sam naveo kao primer reditelja ciji mi se senzibilitet i biografija ucionio odgovarajuci temi. Peace out.
-
wolfman jack (gost)
| 15.04.2012. 17.54.05
Ok AR. Poštujem stav, iako se ne slažem. Samo mi se Klavir dopao od Džejn Kempion, ovo drugo nije. Pejn mi više leži i mislim da nije površan, ali nema veze. Veliki pozdrav!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.