A da prozborimo koju o ljubavi i ponosu?

Onima kojima je još stalo do srpskog filma, a koje ne zadovoljava činjenice da se tu i tamo izrodi i kakav ovdašnji bioskopski hit, a vrat iskriviše u očekivanju pravih filmskih poslastica sa srpske adrese uskoro stiže zasluženi dar – Klip, izvanredni debitantski dugometražni film Maje Miloš.  Bioskopska distribucija uskoro kreće (premijera je definitivno zakazana za 12. april), te eto sasvim dovoljno opravdanja za poduži razgovor sa vrlom laureatkinjom, koja je, uz to, tek sedma žena u istoriji srpske kinematografije koja se izborila za režiju dugometražnog igranog filma.

Recimo da se nalaziš pred povećom grupom dobronamernih, a potpuno i nedovoljno upućenih u priču o Klipu. Kako bi im predstavila svoj debitantski dugometražni rad?

Klip je intimna priča smeštena u surovo okruženje, spoj lepršavosti mladalačke ljubavi i socijalnih problema u Srbiji. Želela sam da prikažem sa kojim problemima mladi u Srbiji odrastaju, kako se ispoljavaju emocije u okruženju koje je eksplicitno i u kome je sve na površini. Film je potraga za ljubavlju u vrtlogu besa, destrukcije i autodestrukcije. 

Kako sa distance od mesec dana izgleda tvoja roterdamska avantura i tvoj uspeh tamo?

Bilo je jako uzbudljivo! U Roterdam sam otišla sa delom glumačke i autorske ekipe. Klip je otvorio takmičarski program. To je bila ujedno i svetska premijera filma. Ljudi su jako burno reagovali. Klip je potpuno uzburkao sve na festivalu. Bio je prava bomba. Već na početku festivala su bile rasprodane svih pet projekcija. Glavni glumci Isidora Simijonović i Vukašin Jasnić su bili senzacija. Svi su bili zaprepašćeni kako su ti mladi glumci koji se prvi put pojavljuju na filmu mogli da na tako visokom nivou izgrade svoje likove i glume u veoma teškim scenama na toliko realističan način. Svi najznačajniji svetski mediji su pisali u superlativu o njihovom radu. Mislim da su prepoznali autentičnost i strast sa kojom smo radili na filmu. Još pre dodele nagrada smo dobili brojne pozive sa drugih značajnih festivala. Klip je dobio glavnu nagradu Tigar za najbolji film i nagradu holandskih kritičara. Meni jako znače te nagrade, jer mislim da je time film još više došao u centar pažnje i da će biti omogućeno da što više ljudi širom sveta vidi Klip.

Rekla si da bi najviše volela da ljudi u Klipu ponajpre prepoznaju ljubavnu priču. Klip jeste ljubavna priča (ispričana) drugim sredstvima i priča o ljubavi u rikverc – od brutalnosti i hladnoće do istinske vezanosti, zar ne?

Klip je ljubavni film u kome junaci iskazuju svoje emocije na grub način. Film se bavi tinejdžerima koji ne mogu uvek da racionalizuju svoje emocije. Oni traže svoj identitet i ranjivi su. Grubost i distanca se javlja kao odbrana. Oni žive u okruženju u kome su emocije tabuizirane, gde je intima postala javna tako da je potrebno vreme da na pravi način ispolje svoja osećanja. 

Mala Isidora se sjajno pokazala u glavnoj ulozi, a i ostali naturščici su opravdali poverenje. Kakva su tvoja iskustva u radu sa naturščicima, pa još i malodobnim?

Mi smo dve godine radili kasting, ali čim sam videla svakog ponaosob od mladih glumaca znala sam da su oni ti koje želim da igraju u filmu. Bili su toliko autentični što je jako zanimljivo imajući u vidu da su oni iz potpuno suprotnog kulturloškog i socijalnog miljea od likova iz filma, ali su jako dobro znali o kome i o čemu je film. Oni jesu naturščici, ali su veoma profesionalno pristupili radu. Isidora, Vukašin i svi ostali su bili toliko predani, puni strasti i želje da svi zajedno napravimo što bolji film. Film obiluje jako intenzivnim dramskim scenama, scenama žurki, ljubavnim scenama, i upravo zbog tog dijapazona bilo je jako važno da se dobro pripremimo, da bi našli pravi način na koji se junaci ponašaju i kako se tačno osećaju. Mi smo četiri meseca imali svakodnevne glumačke probe tokom kojih smo se jako dobro upoznali i napravili odnos pun ljubavi i poverenja. Neverovatno je koliko su oni koji su toliko mladi jedni drugima pomagali. Za vreme snimanja bili smo ratni drugovi. Iz toliko ljubavi i rada, pored naravno beskrajnog talenta, mislim da je došlo do toga da su oni dali mnogo više nego što su mislili da mogu. Rad sa njima je bio najlepši deo rada na filmu. 

Ono što naprosto mami pohvale je tvoje potpuno odsustvo ironijskog otklona, potrebe za otvorenijom didaktičnošću ili građanskim gađenjem nad neprijatnom svakodnevicom (droga, opijanje, bančenje, sirovost, neromantizovan seks, nasilje...). Klip nije osuda, ali ni apologija takvog stanja stvari?

Osnovna stvar tokom rada na Klipu je bilo da nema osuđivanja. Želela sam da pravim film koji je utemeljen u stvarnosti. Istraživala sam preko dve godine. Insistirala sam da sve bude autentično, od scenografije, preko kostima, slenga, muzike koju slušaju junaci. Klip je film koji pokušava da razume kako funkcionišu odnosi u toj kako kažeš neprijatnoj svakodnevici. Želela sam da napravim film iz vizure junaka kojim se film bavi. Oni nemaju ironijski otklon prema svojoj stvarnosti, bilo bi besmisleno da ga ja imam. Svi koji smo radili na filmu smo pristupili jako otvoreno, iskreno i sa puno ljubavi prema junacima.

Čini se da u Klipu i bez vidnog upinjanja i iole povišenog glasa ti ipak pružaš svojevrstan i upadljiv društveni komentar. Kako vidiš značaj filma u Srbiji danas, ima li ga zbilja još i da li sinesti danas još uvek imaju prava na društveni komentar?

Mislim da je jako važno da pravimo filmove koji se bave realnošću. Pored toga što je to negovanje tradicije najznačajnijih autora srpskog filma (Pavlović, Makavejev, Petrović, Žilnik) mislim da je to način da se postavljaju pitanja, traže odgovori i na kraju da publika želi da gleda filmove koji ih se tiču.

Koja su tvoja očekivanja od Klipa? Šta je izvesno u daljoj sudbini filma na međunarodnom planu?

Premijera u Srbiji će biti u aprilu. Jedva čekam. Već imamo pozive za značajne festivale širom sveta i imamo dogovorenu distribuciju u par zemalja. Deluje da će Klip imati uzbudljiv bioskopski život!

Šta je to što lično gledaš a što se još očitava u Klipu i ima li nečega u čemu uživaš da gledaš, a da to nije vidljivo u tvom prvom filmu?

Pored filmova crnog talasa, Poslednjeg tanga u Parizu, filma Kids, na mene su sigurno uticali reditelji koji su oblikovali moj filmski ukus. To su Pazolini, Ken Rasel, Borovčik… A kada neko pogleda Klip verovatno ne bi pomislio da volim i superherojske filmove.

Na Popboksu si, evo prilike da podučiš mase – šta čitati, šta slušati i šta gledati danas?

Za slušati: Sajsi MC – melje sve pred sobom. Autentična zvezda. Predlog za čitanje: Ostrvo prokletih Đorđa Bajića. Knjiga sa porno glumcima i zombijima koja je u sadržajnom smislu palp ali ne i u  izrazu. Šta više možete da poželite? Pravo uživanje! Strip Batman year 100 – pisao i crtao Paul Pope. Genije se dohvatio omiljenog mi strip junaka! Ko je propustio lektiru mora da čita! Raduje me što sam na FEST-u pogledala novog Balabanova, kao i ruskog Beduina.