Nakon 35 godina od svetske premijere prvog Star Wars filma na Dan mladosti - 25. maja 1977. pa do danas čini se da su sve bitne informacije i trivije o George Lucasovom pop-art kunst-werku već odavno preplavile medije i postale deo našeg svakodnevnog znanja i intelektuanog imanja. Čak i ona da se glumac Ian McDiarmid koristio likom (i frizurom) Slobodana Miloševića kao inspiracijom za kreiranje lika častohlepnog senatora Palpatina koji se proglasio imperatorom nad zgarištem prethodno postojeće Republike u Epizodama I-III
Daleka galaksija, daleko doba... Nakon 35 godina od svetske premijere prvog Star Wars filma na Dan mladosti - 25. maj 1977 pa do danas čini se da su sve bitne informacije i trivije o George Lucasovom pop-art kunst-werku već odavno preplavile medije i postale deo našeg svakodnevnog znanja i intelektuanog imanja. Čak i ona da se glumac Ian McDiarmid koristio likom (i frizurom) Slobodana Miloševića kao inspiracijom za kreiranje lika častohlepnog senatora Palpatina koji se proglasio imperatorom nad zgarištem prethodno postojeće Republike u Epizodama I-III.
Epizoda jedan (Episode One - The Phantom Menace 3D) u vidu po treći put redigovanog hiperteksta stiže u februaru u naše bioskope kao potpuno novo opet nanovo reciklirano kinetičko kin-estetsko iskustvo uz najnoviju digitalizovanu pojavu letelica koje kosmosom brode i CGI malog zelenog džedajskog majstora Yode. Na mapi kulturne industrije Zapada ništa novo osim reklo bi se uz naslov broj tri i "D" slovo. Ipak, malo ko i dalje zna išta o tome da je glavni umentički predložak i inspiracija za šaroliki Star Wars beskrajno palimpsestno interdiskursni multiverzum sakriven nigde drugde do u Fellinijevom Satiryconu snimljenom 1970. I to ne samo opšti fragmentarni umetnički koncept već i mnogi minunciozni detalji među kojima su kostimi kraljice Amidale, likovi iz palate Jabbe The Hutta i Han Soloovo oslobađanje iz nje, čak i karakteristični Yodin hrapavo uvijeni vokal koji se čuje sa stubišta Rimske javne kuće pozivajući prolaznike unutra: "Veni,veni".
Znam, zvuči kao da je neka satirična šala u pitanju ali nije - evo o čemu je reč... George Walton Lucas Jr (1944) je naime bio i ostao veliki fan opusa Federica Fellinia (1920-1993). Čak je i njegov drugi film American Graffiti (1973) inspirisan Fellinijevim filmom I Viteloni (1953) koji govori o životu tinejdžera tokom jedne večeri u malom italijanskom mestu iz koga sanjare da pobegnu. Lucas je to vešto transponovao u Ameriku uz rokenrol bit i skorovao svetski bioskopski hit. Sa Zvezdanim ratovima bilo je gotovo isto. Predložak je bio Felinijev Satirikon filmovan potpuno nadrealistički kao da je reč o naučnofantastičnom a ne istorijskom filmu bazično baziranom na istoimenoj knjizi Petronijusa Arbitra. Budući da je ova knjiga iz doba sumornog sumraka Rimske Imperije do nas kroz minula stoleća doprla samo u fragmentima i nepovezanim epizodama i Lucas je isto tako započeo svoju svemirsku epopeju od epizode IV. Satirikon je satira samo ako se taj pojam posmatra etimološki u njegovom osnovnom značenju – „mešavina“. Dakle iako u narativu ima veze sa satiranjem od seksa satirikon nema direktne veze s pan satirskim demonima na Peloponezu kako se to obično veruje već s latinskom reči etrurskog porekla SATURA koja označava mešavinu od satura lanx – mešanog jela (preko zakonskih papazjanija lex per saturam), do mešavine proze i stiha kakvu nam nudi Neronov savremenik – Petronije Arbitar. U Satirikonu Petronije opširno opisuje šaroliku svakodnevicu malih ljudi, robova, siromašnih i obogaćenih oslobođenika – društvenog taloga Rimskog Carstva. Imperije... Iako, kako su nas nekad Marx i Engels u svojim Celokupnim delima (na strani 36, 39) učili: „Vladajuće misli nisu ništa drugo do idejni izraz vladajućih materijalnih odnosa“, Petronije pripovedajući za razliku od svojih didaktičko romantizerskih savremenika ne morališe već nam uz humor i šeretsku marljivost opisuje lascivne i frivolne situacije „neangažovan“ za nahrupli nemoral.
Ovaj estetski način je ovde izuzetno bitan jer je zbog njega Petronius Arbiter prvi realista u svetskoj književnosti rame uz rame sa Balzakom, Šoom i Zolom. Zaplet u celom romanu, koji je do nas (pa tako i Fellinijeve ekranizacije i Lucasovog kosmološkog omaža) dopro samo u epizodnim fragmentima, se po svemu sudeći sastojao od doživljaja njihovog pripovedača Enkolpija. Njegov plavokosi lik u tumačenju Martin Pottera u Fellinijevom filmu i izgleda kao aritmetička sredina između Mark Hamillovog Luke Skywalkera i Sam J. Jonesovog Flash Gordona. Encolpios, grčki Eνχόλπιος, doslovno znači „onaj koji je na grudima, privijen na grudi“. U poznogrčkom ima značenje „amulet“, „amajlija“, a u prenesenom značenju „večiti ljubavnik“. Ovde on je glavni junak, antiheroj romana, lep obrazovan, prostodušan, ali u određenom smislu i poročan mladić - poreklom oslobođenik (baš kao i mladi Darth/Anikin u Episode I -3D). 'Eνχόλπιος ponekad neposredno aktivno učestvuje u avanturama ili je umešan u zbivanja a ponekad je samo puki svedok događaja. Ovako labav i proizvoljan zaplet autoru dopušta češće digresije poput diskusija o književnosti i retorici i navođenje priča i pesama različite dužine, a dvojici režisera daje priliku za paralelnu montažu više dramskih tokova. Ipak osnovna nit zapleta Encolpievih doživljaja se ne prekida a raspreda je osnovni komični motiv – Prijapov gnev (gravid ira Priapi) koji progoni Enkolpija i koji je ustvari parodija Posejdonovog greva protiv Odiseja u Homerovom post trojanskom epu. Enkolpije je jednom nama neznano kad i gde uvredio Prijapa (Priapus) baštensko faloforno (znači nalik R2-D2) božanstvo i potom nesrećnim sticajem okolnosti nastavio da mu nanosi uvrede. Neposredno pre početka sačuvanog dela Satirikona 'Eνχόλπιος i njegova dva prijatelja su svojim prisustvom oskrnavili tajnu Prijapovu službu koju je vršila njegova sveštenica Kvartila (Quartilla deminutiv od Quarta „četvrta“ nadimak hetera u smislu oznake za njihovu cenu) u nekom pećinskom tunel-hramu na putu za Napulj. Zbog neprijateljstva ovog moćnog božanstva koje ga progoni u navratima 'Eνχόλπιος je stalni izgnanik koji živi od danas do sutra kako vetar dune od Marsilije do Rima gde biva spašen iz gladijatorske arene. Minotaurska maska njegovog protivnika u Fellinijevoj adaptaciji neodoljivo podseća na njušku Jar Jar Binksa iz Lucasove Episode I. Kao i u Odiseji Odisej i Enkolpije ima avanturu sa djevom po imenu Kirka (Circe). Enkolpijeva lepota očarala je tu Krotonku koja posredstvom svoje sluškinje Hriside pokušava da skrene njegovu pažnju na sebe. Susret je udešen i Enkolpije se u nju zaljubljuje na prvi pogled. Na žalost budući u nemilosti zaštitnika erotskiih vratolomija Prijapa zakazao je na ljubavnom zadatku te ga Kirka s gnušanjem isteruje iz kuće. Enkolpije je očajan, te se u cilju iseljenja obraća starici Proseleni koja ga poverava Prijapovoj sveštenici Ojnitoji (Oenothea – od grčkoh oinos i tea „boginja vina“ vinotoča vinopija) koja na sebe preuzima njegovo izlečenje.
Eto jednog od razloga zašto ispit zrelosti u Star Warsu - napad Luke Skywalkera na Zvezdu Smrti u Episode IV izgleda kao napad spermatozoida na jajnu ćeliju u Woody Allenovom Sve što ste hteli da znate o sexu a niste smeli da pitate. Ako povučemo znak jednakosti između galaktičke Sile (The Force) kojima se u Star Warsu tek postepeno ovladava i varirajuće seksualne moći u Satirikonu mnogo je izvesnije da gledamo apdejt Satirikona nego Flash Gordona. Satirikon je lascivna parodija kako Homerove Odiseje tako i Neronovog vremena i nakaradnih društvenopolitičkih vrednosti u kom je njen pisac svoju odiseju živeo. Znajući to, a potom i Fellinievu vizuelizaciju koja je Lucasu poslužila za Star Wars inspiraciju. imamo pred sobom neuporedivo intrigantniju i subverzivniju značenjsku strukturu koja bi nama danas mogla da znači još ko-zna-šta-sve-ne kada nam karikature Neronove imperije još iskoče u tri - de. Pre nego što Phantom Menace 3D stigne u kino dvoranu do vas odložite prividni kokičarski eskapizam naizgled surrealnog i ove informacije dodajte na tas pa se zapitajte da li bi ga realista Petronije na latinskom prokomentariso sa „In KINO veritas“?
Mladen Kalpić je doktor političkih nauka, doktorirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2009. godine sa temom Estetska i medijska analiza muzičkih video spotova. Magistrirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu sa temom Estetska i medijska analiza serijala Star Wars. Diplomirao je 2002. na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa temom Šopenhaurova kritika Kantove filosofije. Bavio se i bavi se novinarstvom (Novi student, Nin, Vreme, Politika...), muzikom (The Force), slikarstvom i stripom, radio na TV-u, držao više predavanja iz oblasti pop kulture na temu video spotova, filma, serijala Star Wars... |
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari