Dogodila se i Parada... Doduše, ne na ulicama Beograda, već u bioskopskom mraku... Srđan „Srdjan“ Dragojević u svom najnovijem filmu nudi neujednačeni melanž smeha i suza
Scenario: Srđan Dragojević
Uloge: Nikola Kojo, Miloš Samolov, Hristina Popović, Goran Jevtić, Goran Navojec, Dejan Aćimović, Toni Mihajlovski, Nataša Marković
Žanr: komedija/drama
Trajanje: 112min
Proizvodnja: Srbija, 2011.
Sa Dragojevićem se nikad ne zna. Posle prva tri ostvarenja koja neosporno spadaju u ono najbolje što je srpski film imao da ponudi tokom '90-ih (Mi nismo anđeli, Lepa sela, lepo gore, Rane), usledila je jalova holivudska epizoda, a zatim i povratak u majčicu Srbiju. Mi nismo anđeli 2 (2005) i Sveti Georgije ubiva aždahu (2009) nisu opravdali očekivanja – a Dragojević nas je navikao da od njega uvek očekujemo najbolje. Krajem prošle godine u bioskope je stigao Montevideo, Bog te video za koji je Dragojević pisao scenario – uspeh ovog filma probudio je nadu da će njegovo novo rediteljsko ostvarenje biti povratak u nekadašnju formu
Nikola Kojo glumi Limuna, bivšeg kriminalca koji pokušava da se izbori sa tranzicijom i svoje poslove prešaltuje u manje-više legalne tokove. Na nagovor svoje feisty verenice Biserke (Hristina Popović), Limun pristaje da pomogne gej paru Mirku (Goran Jevtić) i Radmilu (Miloš Samolov) oko organizovanja Parade ponosa. Pošto žestoki beogradski momci ne žele da učestvuju u „odbrani pedera“, Limun i Radmilo kreću na put koji će ih odvesti u Hrvatsku, Bosnu i Kosovo, a sve u nastojanju da sakupe ekipu voljnu da obezbeđuje skup...
Parada je rasplamsala kontroverzu još pre prve klape koja je pala 10. 10. 2010. godine tokom (za sada) jedinog uspelog beogradskog Prajda. Dragojević je u svom novom filmu odlučio da se pozabavi (ne)slobodama seksualnih manjina. Klizav teren, nema šta, kao stvoren za posrnuće i pad u blato. Nije tajna: pripadnici LGBT zajednice omiljene su mete „zaštitnika svekolikog srpstva“ i „svetih porodičnih vrednosti“. Dragojevićeva taktika je jasna. Parada je pokušaj desenzitizacije srpske javnosti, ali ono što iznenađuje jeste ton odabran za jednu ovako ozbiljnu i pipavu temu.
Parada je pre svega narodska komedija, krcata vulgarnostima i „forama“ koje podilaze najširoj publici. Nema tu puno suptilnosti i takta. S neba pa u rebra, pa ko preživi... Film je predug i povremeno ispada iz ritma (što i ne čudi imajući u vidu trajanje od gotovo dva sata – šteta što se u montaži nije išlo na standardnih 90 minuta), ali je uglavnom duhovit i retko kad dosadan. Da je Dragojević samo želeo da zabavi – uspeh bi bio potpun. Ali, njegove ambicije su veće. Melodramsko finale nema uporiše u onom što prethodi, pa ostaje pitanje zašto kraj nije usklađen sa ostatkom filma. Odgovor je jednostavan: Dragojević želi da u istom pakovanju ponudi populističku razbibrigu i značajan film koji menja svet.
Bez obzira što je Parada ispala bolje od na sličan način šizofrenog Šišanja, ostaje žal što konačni rezultat nije ujednačeniji. Likovi u filmu su previše stereotipni i karikaturalni da bi ih doživeli ozbiljno izvan konteksta komedije. Parada sasvim dobro funkcioniše kao bučna i raspojasna razbibriga, ali posrne svaki put kada poželi da bude nešto više od toga.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari