Jamiroquai, Santigold, Jinx
Mesto: Petrovaradinska tvrđava
Vreme: 7-10. jul, 2011.
Prema više izvora najposećenije veče ovogodišnjeg izdanja Exita bilo je upravo treće, mahom zahvaljujući headlineru, i taj podatak može da posluži kao brzopotezno nadahnuće za još jednu fenomenološku analizu sa već više puta viđenim ishodom. Naime, ma koliko često organizatori i posetioci posezali za posve tačnom odrednicom ’alternativnog’ u pojašnjavanju vlastitih izbora, publika Exita (ovdašnja, jednako kao i strana) naprosto prefereira hitove. I tačka.
Tako se odabir selektora po mustri koja je u prvi plan stavila headlinere koji definitivno pamte bolje dane, a koji su kadri da sroče repertoar krcat himničnim hitovima još jednom potvrdio kao jednostavna, zdravorazumska i efektna receptura kojoj se nema šta dodati ili zameriti. Za zagrevanje su odabrani uvek puzdani Jinx, hrvatska skupina koja je u okvirima regiona možda i najpreciznije uspela da primeni postulaste pametne pop-muzike i na toj osnovi stvori desetinu nezaboravnih pop-dragulja koji jednako pripadaju podneblju u kom su nastali i nasleđu dalekih meridijana. U ovoj epizodi Jinx su se sasvim izvanredno pokazali, i ovo je nastup koji je definitivno obeležio ovo veče, a na dušu organizatorima ide skromno trajanje (ni pola sata). Ipak, i u tako kratkom izdanju Jinx su uspeli da isporuče još jedan dostojanstven, znalački i zavodljiv nastup elegantno krećući se kroz koloplet skorašnjih radova i pesama iz dana mladalačkog zanosa. Tako su pesme Idem tamo gde je sve po mom, Da smo se voljeli manje, Otkad tebe nema tu, Na zapadu, Ruke, Na čemu si ti, Bye bye bye baby bye predstavile rečiti melanž ishitrenog optimizma karakterističnog za mladosti i mudrosti splina zrelih dana, a Jinx su dokazali status pop-majstora čija magija ne gubi na zavodljivosti ni u izdanju svedenijeg izdanja i u poziciji izvođača koji pripremaju teren za goste sa srećnijih adresa.
Nakon manjeg kašnjenja usled neznatnog problema sa ozvučenjem nastupila je Santigold sa svojom šarenom i ekscentričnom pratnjom. Na planu samog nastupa Santigold se gotovo ništa iole značajno i ozbiljnije ne može spočitati, ali stekao se utisak da je ova neosporna nadolazeća zvezda ipak nepoznanica za većinu okupljenu ispred i oko glavne bine tog dela treće festivalske večeri. Naime, vidno ozarena Santigold se potrudila pa za prisutne priredila čitav mali živopisni performans, istovremeno pokrivši sve ključne trenutke sa svog debitantskog izdanja (uz izostanak možda i najpoletnije Say Ah), ali to nije mnogo pomoglo, budući da je naišla na vidno mlaku reakciju publike. U prikazima njenog albuma 2008. godine dosta je prostora i reči utrošeno na pojašnjavanje eklektične suštine njenog zvuka (u rasponu od Garyja Numana do Pixies, odnosno od Goldfrapp do Debbie Hary i slično) i njen nastup na ovogodišnjem Exitu je ukazao na upravo to. Nešto glasnije reakcije propratile su izvođenje, naravno, LES Artistes, dok je ostatak nastupa zavredeo tek kurtozne aplauze. Prava šteta. Ruku na srce, Santigold i sama još uvek luta, te je kanda teatarski postavljen koncept nastup trebalo da autorku udalji od ipak lako uočljive pop-suštine njenog zvuka. Bilo kako bilo, veći deo nastupa ove nesumnjivo zanimljive autorke naišao je na ravnodušnost publike, a vredi pomenuti da je grupa beogradskih hipstera okupljenih na montažnom VIP vidikovcu bila veoma ozlojeđena, ako ne i razjarena nastupom Santigold, možda jer još uvek nisu dobili dojave o njenom značaju u planetranim okvirima, a možda i usled ogromnog nestrpljenja da se na bini ugleda najveća zvezda večeri.
I zbilja, Jamiroquai i svita dočekani su kao kraljevi. Poljana ispred glavne bine već pred početak nastupa Jaya Kaya bila je ispunjena do poslednjeg kvadratnog centimetra, a ushićenje je dobilo razmere eksplozije već pri uvodnim taktovima prve pesme. Šta reći pri takvom stanju stvari? Dosta je hladnokvrnosti i kuraži potrebno da se prozbori koja kritika u okolnostima kada prisutni ne kriju oduševljenje što slušaju očigledno dragog izvođača, a pri tom on u izvođačkom smislu pruži svoj maksimum. Pa i malo preko toga. Naime, u izvođačkom smislu skupini se baš ništa ne može staviti na dušu, koncertni aranžmani su bili tu da pocrtaju zanatsku potkovanost okupljenih na bini, ali ostaje utisak da je to na mahove dovedene do ivice paroksizma; tako The Return of the Space Cowboy biva predočena u bezmalo petnestominutnom izdanju. To, naravno, ostavlja utisak samodovoljnosti i izlišnost, tim pre ako se iz vida ne izgubi fakat da je izvođačka kompetencija u današnjim okvirima ipak samo polazna datost koja se, baš kao svaka datost, ipak podrazumeva. Srećom, presviravanja i slična paradiranja su bila zatomljena znalačkim pozicioniranim hitovima koji su iznova izazivali erupcije neskrivenog oduševljenja, poput Love With a Little L, Cosmic Girl, Virtual Insanity.... Naravno, i ovde se da cepidlačiti, jer Jamiroquai je očigledno ostao talac u kreativnom smisla srećnijih i berićetnijih dana, i dalje ne ponudivši jasan odgovor zašto bi neko posegnuo za njegovom muzikom kada su lako dostupni radovi Stevija Wondera kao njegovog očiglednog uzora (s tim u vezi, može se primetiti da onovekovni pristup Jamiroquaija nasleđu jazza, funka i soula deluje dosta rudimentarno u poređenju sa superiornom promišljenošću Jazzanove i sličnih). Ipak, pop-kultura zahteva povišen stepen demokratičnosti, a ekstaza koju je izazvao i izazivao tokom stominutnog nastupa na Trvđavi u zasluženi zasenak baca sve zamerke; ljude očito najviše ozare poznati hitovi (koje je, uosatalom, i vreme potvrdilo), i to je ono što je neosporno najvažnije i što je najvalidnija smernica za selektore budućih izdanja. I tačka!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
exitman (gost)
| 13.07.2011. 22.05.11
Ne treba biti posebno vispren da bi se doslo do zakljucka, da domaca publika voli hitove. Jasno je da je koncept Exita jos od samih pocetaka, da za subotu na main stageu bukiraju najkomercijalnije i najomiljenije izvodjace medju domacom publikom i program subotom je u najvecoj mjeri prilagodjen njima. Redom, koliko se mogu sjetiti, bili su Fatboy Slim (05), Billy Idol (06), Snoop Dog (07), Manu Chao (08), Moby (09), Mika, Missy Eliot (10), pa sve do Jamiroqaia. Ovo nije kritika, vec samo konstatacija i mislim da je takav koncept ispravan i opravdan.
-
a ja sam mislio (gost)
| 14.07.2011. 02.37.36
da se hipsterima zovu upravo oni koji prate neke opskurne indie bendove i "dizu hajp" oko njih.
kad ono, ne lezi vraze..ispade da su hipsteri u stvari - oni koji slusaju planetarno poznate bendove(?!)
u uzem, lokalnom izdanju, to valjda znaci da ne treba da fanove "svi na pod" zovemo hipsterima, nego da tom etiketom oznacimo obozavaoce cece i vlade georgijeva?
-
adidas originals gazelle (gost)
| 14.07.2011. 04.44.32
evo, skoro nedelju dana kasnije, ja i dalje mislim da Jamiroquai nije izveo Virtual Insanity ili je ja nisam prepoznao, mozda sam izlapeo.
-
jay k (gost)
| 14.07.2011. 09.04.24
nastup Santigold po meni uopste nije bio za Main Stage njen nastup je bio jednolican i dosadan. ja se pitam zbog cega je nastup Jinxsa bio samo pola sata? Jamiroquai je objasnio zasto je bio ne samo zvjezda veceri nego i citavog Exita.
-
white, barry (gost)
| 14.07.2011. 13.23.56
Super, i ovde se moraju spomenuti Svi na pod. To mi je toliko vec super da sam vec postao bas veliki fan tog benda. Ne zezam se.
-
@white, barry (gost)
| 14.07.2011. 14.17.53
a gde god se spomenu svi na pod, tu su friends&family benda u funkciji advokatisanja sa suptilnim doskocicama koje vec pocinju da lice jedna na drugu.
-
neshman (gost)
| 14.07.2011. 22.59.09
Jamiroquai je imao dosadan nastup i nije izveo virtual insanity. Bad religion,House of Pain,M.I.A.,Grinderman,Portishead,Urban i Laibach su imali odlicne nastupe.
-
santigold ili santogold (gost)
| 15.07.2011. 01.20.16
santigold je imala opak nastup i definitivno je zasluzila da bude na main stage-u sto se isto ne bi moglo reci za 'pulp' koji je smorio do koske osim hitova koje svi znaju. definitivno bend za fanove, ostali na 'santigold' koja je isporucila mnogo u tako kratko.
ps. hipsetima grada beograda skidam kapu jer su hrabro izasli i odigrali hipsterski ples na 'ace of spades' grupe 'motorhead' koju je izveo 'tricky' u domu omladine. priceless!
-
lee (gost)
| 15.07.2011. 12.17.07
gledao sam jamiroquai u zg. možda i najdosadniji koncert na kojem sam bio, a bilo ih je dosta
-
ReTox (gost)
| 17.07.2011. 00.36.47
Prosto mi se plače što Jinx nisu dobili BAR sat vremena pošto je "ono" što se zove Santigold jedan užas za uši.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.