Guča, Montevideo, Beograd

Slovencu Robertu Pešutu, strastvenom pokloniku srpskog i balkanskog zvuka, trebalo je petnaestak godina djelovanja pod estradnim imenom Magnifico da konačno dopre na pravi način do slušalaca u Srbiji zahvaljujući pjesmi Samo malo, koja je dio njegove muzike za divovski bioskopski hit Montevideo, Bog te video. Rad na filmu koji je bez takmaca najgledaniji u srpskim bioskopima posljednjih godina, Ljubljančanin Pešut/Magnifico u našem razgovoru više puta opisuje kao “uživanje”, i kaže da već polako priprema muziku za njegov nastavak.

Pomalo neočekivano, Bjelogrlić je dao Slovencu Pešutu priliku da muzikom isprati njegovu nacionalnim ponosom prožetu filmsku priču o odlasku reprezentacije Kraljevine Jugoslavije, sastavljene samo od srpskih nogometaša, na prvo Svjetsko prvenstvo u Urugvaj 1930. godine. Manjifikov zadatak nije sveden samo na stvaranje instrumentalne podloge, već se u Montevideu našlo mjesta za pjesmu Samo malo, koja je urađena kao džezirana srpska poskočica dostigla uspijeh uporediv sa samim filmom, ako se uzme u obzir da je do sada premašila 520.000 jutjub pregleda!

Pustolovno poigravanje sa raznoraznim narodnjačkim uticajima u istoj kaci sa rokom, treš popom, tehnom, latinom i još koječime, Pešut je počeo upražnjavati pod imenom Magnifico od CD albuma Od srca k srcu (1993) i slovenačkog hita 24.000 poljubov. Seksualno vazda provokativnom, sklonom egzibicionizmu i samoparodiji Balkan Boju nije bilo teško da neprekidno privlači pažnju javnosti u Deželi svakim novim potezom, kao u slučaju semplovanog ženskog glasa Magnifico je peder u Halo gospodična. Sveslovenački hit Silvija (1998) bio je Magnifico pokušaj odlaska kao izvođača na Pjesmu Evrovizije, što mu je ipak uspijelo 2002. ali kao tvorcu muzike za pjesmu Samo ljubezen, koju je izvodila trojka transvestita odgovarajuće nazvana Sestre! Iako, primjećen među evropskim ljubiteljima balkanskog zvuka zahvaljujući morikoneovskom hitu Hir aj kam sa albuma Export Import (2004), ni to niti turbofolkično Pismo kumu (Rambo Rambo) sa slijedećeg Grande Finale (2008), izgleda nisu pribavili Manjifiku neku veću popularnost u Srbiji.

Takođe, igrao je u slovenačkim filmovima - u Stereotype (1997) slikara, u Porno filmu (2000) šefa srpske mafije i u Pokeru (2001) pokeraša.

Ipak, da se stvari za njega postepeno mijenjaju nabolje u postojbini zvuka kojeg rabi i voli, moglo se već naslutiti po pozivu da ljetos svira na 50. izdanju Sabora trubača u Guči, što sam Manjifiko očigledno doživljava kao svojevrsno priznanje. Potom je u decembru u bioskope pobjedonosno ušao Bjelogrlićev Montevideo, a zahvaljujući tom čuvenju i, naravno, ne malo pjesmi Samo malo, Manjifiko je 26. marta na Long Night festivalu u Domu omladine imao prvi veći nastup u karijeru u Beogradu! A zna se nepisano pravilo da nisi uspio u nekoj zemlji ako ne ovjeriš prijestolnicu. Povodom njegovog dolaska u beogradsku “Dugu noć” razgovarali u Klubu svetskih putnika.

Long Night  Festival je bio tvoj nastup u Beogradu nakon koliko?
MANJIFIKO: Imao sam samo jedan u Beogradu, onako čudan nastup, neko MTV izdanje, SKC čini mi se pre jedno šest godina. Onda sam još svirao na Egzitu i u Guči prošle godine.

 Kako je bilo u Guči?
Ono je bilo nezaboravno! Teško je to opisati. Naravno da je bilo dobro. Ljudi su svugde bili raspoloženi, uostalom zato su i došli (u Guču)! Mislim, moraš da budeš genije da bi zajebao takav stejdž! (smijeh) Teško, jer su ljudi toliko dobre volje da sve prihvate i lako je svirati pred takvom publikom. Interesantno je sve, dešava se kao u nekom filmu! Tek kad završiš imaš neke flešbekove.

Bila ti je želja da se pojaviš u Guči, kao neki neostvareni san?
Stvarno nisam mislio da sam ja taj koji bi mogao da učestvuje na takvom festivalu. Ipak je više onako tradicionalno usmeren, Brega da svira tamo i izvodi njegove komade. Mi smo neki mutanti te muzike, tog melosa. Imamo neki drugačiji, moderniji pristup. Ali eto, kad su imali 50 godina (festivala) očigledno, kad su zvali Šantela i mene, da su shvatili ljudi iz Guče da je to veliki evropski i svetski talas Balkan orijentisane muzike. Tako da su očigledno želeli da i to predstave (na svom festivalu).

Kako je došlo do saradnje sa Bjelogrlićem na Montevideu?
Mi se znamo od pre deset godina, kad je češće boravio u Sloveniji, pa smo se tad upoznali i viđali. On voli stvari koje radim, pa se setio da ja to uradim. Malo me iznenadio, moram da priznam. Učinio mi se hrabar, jer nije znao šta može da očekuje, ali ima neki instinkt divljački. Bio je ubeđen da sam ja taj koji će mu to napraviti. Kaže mi: “Znaš šta da mi uradiš? Nešto novo, a da zvuči kao da je staro. I da bude hit! Imaš nedelju dana”. Naravno da nije bilo nedelju dana, ali na početku mu se žurilo, morao sam da mu odmah sastavim nešto. I tad sam mu sastavio Samo malo i još jednu (pjesmu), i tek onda smo krenuli raditi. Moja je želja bila da radim sa vojnim orkestrom “Stanislav Binički”. Divno iskustvo!

Šta je bilo teže pjesme ili ostatak muzike za film?
Ništa mi nije bilo teško. Veruj mi, uživao sam. On je takav profesionalac da je divno raditi na takvom filmu. Stvarno je bilo naporno, uvek se nešto žuri, ali je stvarno užitak. Nemaš uvek mogućnost da je svaka ideja koja ti pada na pamet izvodljiva, da imam orkestar i da snimam u starom Studiju 6! Tu je analogno sve unutra. Ništa mi teško nije bilo, samo sam uživao i nadao se da ne zajebem stvar.

Kako ti se čini film?
Meni se jako sviđa, ali teško da imam realan odnos, jer sam ga odgledao više puta u raznim verzijama. Meni se strašno sviđa, pogotovo kad sam na premijeri gledao reakciju ljudi, gde je bilo smeha uz neku suzu. Super su emotivne reakcije ljudi, divno je to gledati.

Da li ti je Bjelogrlić davao neke ideje i sugestije?
Uvek ima neke sugesije i ideje, ali opet te pusti da na kraju sam uradiš. Ali ima rečenicu-dve da ti kaže uvek. Teško zna da pohvali, ali toliko ga već znam da mu vidim izraz lica da li mu godi ili ne.

Otkud Samo malo u filmu?
Tad mu se i najviše žurilo. Kaže: “Napravi mi nešto. Scena se snima u tom klubu koji je tad zaista postojao”. Mi smo ustvari izmislili muziku koja bi trebala u to doba ovako da zvuči. Te muzike u realnosti nije bilo, tako da smo napravili nešto što bi u to doba moglo da bude, ali nije postojalo. Nešto su Hrvati radili u tridesetim godinama, neke šlagere, ovde se išlo na narodni melos, ali urbane muzike nije bilo ustvari. Mi smo izmislili mogućnost da se tada nešto ovakvo sviralo.

 Vi ste u stvari spojili srpsku narodnu muziku i ondašnju muziku koja je dolazila iz Amerike, Diksilend...
... pa da, taj poludžez neki, malo šlagerski, malo na taj naš balkanski način. Činilo mi se da bi to moglo tako.

Imao si više stvari koje su mogle tu utrčati ili je morala Samo malo?
Kad se jako žuri, nema mnogo mogućnosti, onda samo izbacuješ ono što imaš u džepu, znaš. Nije bilo B opcije, ako ovo ne bude. Nisam imao B plan.

Pojavljuješ se u Montevideu kao šlager pjevač.
Pa da, u toj sceni trebao je neko da svira to i da bude uverljivo. Onda smo došli sa bendom i to smo tako svirali na taj starinski način. Postavili smo u studio jedan mikrofon. Svi oko jednog mikrofona. Kako ko ima solo, tako se primakne mikrofonu i odmakne. Nema miksanja nikakvog! I orkestar je isto tako bez miksanja direktno na traku.

Snimanje iz cuga bez naknadnih doterivanja.
Sve je snimanje iz cuga. Uživao sam! To je takav užitak! Ako su u bendu dobri izvođači onda naravno to možeš raditi. I to je najveći užitak, kad ne moraš da miksaš ništa. Odsvirao si, i to je to.

“Samo malo” je u tvom redovnom repertoaru?
Odavno. To je moja pesma sa pretprošlog albuma Giv mi mani. Ona je napravila super put po Evropi, ali ne kao Samo malo već kao Giv mi mani.

Kako je svirate uživo u kom obliku?
Zavisi kakve smo volje. Izgubili smo se i mi od raznih varijanti koje smo svirali.

Kako je najavljeno Bjelogrlić ove zime/proljeća nastavlja snimanje drugog Montevideo filma. Nastavljaš rad na muzici i za drugi film?
Da.

To je sad u toku, taj rad?
Pošto znam šta će da radi, otprilike zamišljam šta će biti. Raduckam pomalo.

Biće ipak različit film, jer će se dosta radnje dešavati u Južnoj Americi.
Da, da, spojićemo taj neki latino filing sa našim filingom. To smo nešto već probali i sastavljali. Divno, okej zvuči.

Ti si veliki filmofil, pošto si se pojavljivao i ranije na filmu.
Nisam baš. Ja sam u par filmova glumio, čak sam bio 1998. ili '99. glumac godine u Sloveniji. Onda sam odbio sedam-osam ponuda za filmove. Bili su doduše zadovoljni sa mnom na filmu, ali ja sam sa sobom nisam bio. Nekako mi je bilo: “Jebote šta si? Si ti muzikant ili glumac?” Ne volim kad se to jako puno meša. Užasno mi smeta kad vidim (Dejvida) Bouvija u nekom filmu, mada ga poštujem.

Bio je dobar kao Nikola Tesla.
Pa i nije bio dobar. (smijeh) Trudio se, jebi ga, da bude dobar, ali nekako mi to ne ide zajedno.