Beirut je artificijelan, a Gogol Bordello previše etno. Da li je u pitanju slovenska nostalgija za vremenom u kom nisi živeo, uživanje u istočnoevropskom kiču ili hladni, a tako erotični vokal pevačice Michelle, ili možda razumevanje estetike grupe Chinawoman čini da se osećate kao da u stvari živite u Berlinu – sve su to potencijalni razlozi zbog kojih ovaj bend ispunjava potrebe ovdašnje publike za dozom ruske melanholije i retro sentimenta. Tek, kad ste poslednji put čuli da neka grupa rasprodala oba beogradska koncerta?
Mesto: KC Grad, Beograd
Vreme: Petak, 15. april 2011.
I want you to do one thing. I need you to shut the fuck up.
Svirku, koja je istovremeno i proslava dvogodišnjice postojanja Kulturnog centra Grad, otvorio je domaći mladi kantautor, koji nastupa pod pseudonimom Stray Dog. Njegov demo EP kruži internetom, a oni koji su imali prilike da dođu to tih snimaka, prijatno su iznenađeni autentičnim autorskim izrazom u kojem se sreće atmosfera kao u pesmama Willa Oldhama, oslonjena na folk tradiciju Nicka Drakea i glas Jeffa Buckleya. Stray Dog zaslužuje vašu pažnju, a sinoć je sigurno nije dobio. Pojačan postavom u kojoj su violina, klavijature i još jedna gitara, njegov baršunasti vokal nije mogao da izađe na kraj sa žamorom praznih priča. Nije retko da predgrupa ne dobije dobar tretman publike, a i ovakava vrsta muzike odgovara kasnim satima u četiri zida sobe, većina ljudi je ipak došla zbog glavne atrakcije.
Uz zvuke ruskog diska, sa kasetofonom na ramenu, na binu izlazi Michelle, sa dvojicom muzičara, a publika je dočekuje aplauzom. Obučena u dekoltiranu majicu, sa štreberskim naočarima, ona se smeje, a u ruci joj flaša votke, nastup započinje naslovnom numerom sa poslednjeg albuma Show Me the Face. Pored nje, postavu čine gitarista i bubnjar, ali njen glas predstavlja srž ovog benda. Njihove albume odlikuje pomalo kabaretska atmosfera, koju Michelle želi da stvori za nas, nudeći votku prisutnima u prvim redovima. Kombinacija ironije i suštinskog patosa, igre reči u stihovima pesama, zahtevaju posvećenost koju, kako vreme prolazi, Chinawoman nikako da dobije od prisutne publike. Slede I’ll Be Your Woman, Lovers Are Strangers, a u pesmi Keep in Mind na binu se penju lokalno regrutovani prateći vokali, Ivana i Zoja. I poziv na “ménage a trios” u pesmi Aviva, kao i trud, koji najviše pokazuje Zoja Borovčanin, ne uspevaju da animiraju prisutne. Na sve to, dodajte poslovično loše ozvučenje u ovom prostoru, pa u pesmama u kojima postoji bubanj, čak i na metar od bine je gotovo nemoguće čuti vokal. Iako deluje prirodno stidljiva, što objašnjava prazan hod i velike pauze između pesama, Michelle će se okuražiti u jednom momentu i rekavši “svesna sam da ste vi Srbi strastveni i da to morate da pokažete na neki način, ali mi bismo, eto, da vam pomognemo u tome”- sve nas posramiti. To da publika u jednom trenutku više reaguje na prolaženje voza, nego na bend, čini situaciju još nadrealnijom, ako ona to već nije, jer tada čujem inače nasilju nesklonu prijateljicu koja izgovara “ako ova mala iza mene ne prestane da drobi, nabošću je, majke mi”.
God Bless My Socially Retarded Friends nikad nije zvučala istinitije, a Zoja je dala sve od sebe da pojača taj utisak. Poskočica Russian Ballerina je naterala prisutne da pevaju, pokrenu se, a Party Girl koju je Michelle izvela sama uz gitaru je ponovo inspirisala ljude da nastave svoje razgovore. Njoj su se na bini pridružile kolege, ali reakcija je bila slaba. “Ako je sad vreme da pritisnete pravo dugme, onda to morate i da uradite” je poslednja stvar koju je rekla Michelle, a od pritiskanja dugmeta ne bi ništa. Beogradski hipsteraj, stajlinga koji bi ih lako smestio u istočni London, Berlin, njujorški Williamsburg, pokazao se kao ništa bolji od bezprizorne stoke. Preko puta, u kafeu Čorba horski odjekuje pesma Kerbera – ekipa skupljena tu očigledno ima više poštovanja za tezgaroški bend, nego što ljudi koji su navodno željno isčekivali koncert grupe Chinawoman i za isti karte kupili, imaju za ovaj bend.
Srećom, Chinawoman ima večeras priliku za popravni. Nadam se da to važi i za domaću publiku.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari