Rock me, baby!

Naziv originala: Get him to the Greek
Scenario: Nicholas Stoller, Jason Segal
Uloge: Jonah Hill, Russell Brands, P. Diddy, Elizabeth Moss, Rose Byrne, Colm Meaney
Žanr: komedija
Trajanje: 109 minuta
Proizvodnja: SAD, 2010.

Sudeći po vidno mršavijim box office rezultatima ostvarenja koja kao na pokretnoj traci pristižu iz scenarističko-producentsko-rediteljske radionice Judda Apatowa, publika počinje da pokazuje znake zamora. A zamorio se, to je očigledno, i sam Apatow, samo što to još uvek nije spreman da prizna.

Sa druge strane, reditelj/scenarista Nicholas Stoller, sudeći po dosadašnjim postignućima, bio je uvek bolji drugima nego sebi. Po njegovim scenarijima snimljena su dva visoko kvalitetna repertoarska filma (Ludosti Dika i Džejn Deana Parisota i Uvek reci da Peytona Reeda). Kada se prihvati režije, Stolllera ne odlikuje jednaka veština - prethodna režija Zaboraviti Saru Maršal najavila je boljke koje su očigledne i u slučaju Samo ga dovedi: ispadanje iz ritma, priča neizoštrenog fokusa i manjak sadržaja.

Uprkos tome, Samo ga dovedi je ipak kvalitetniji film, ili barem zabavniji, a to jeste važna prednost u proceni komedija čiji je očigledni cilj da lako komuniciraju sa što širim narodnim masama. U tom smislu, Samo ga dovedi ispunjava svoju svrhu. Problem nastaje kada postane evidentno da je Stoller (koji je scenario za ovo delo skrojio u saradnji sa ovog puta glumački odsutnim Jasonom Segalom) imao krupnije ambicije.

Film je izgrađen oko krajnje jednostavne premise – mladi zaljubljenik u muziku, zaposlen velikoj muzičkoj kompaniji, dobija zadatak da u roku od 24 sata iz Britanije u Ameriku dovede zaboravljenu rock legendu zbog brzopotezno zakazanog povratničkog koncerta. Jonah Hill (debeljuca kog pamtimo iz hita Kul momci) ovde je zanesenjak bez pokrića, a britanski komičar Russell Brands tumači lik ocvalog, prezrenog i odbačenog rock božanstva Aldousa Snowa (zanimljiva igra rečima u imenu ovog lika, inače direktno preuzetog iz Zaboraviti Saru Maršal).

Jedan od ključnih problema ove priče krije se u tome što mlađani Hill, uz obaveznu dozu kulturološkog šoka i pregršt avantura koje film odvuku u pravcu gross out-a, dosta brzo (i na vreme) uspe da obavi zadatak koji mu je poverio šef (solidna, reklo bi se, autoironična uloga P. Diddyja). Ipak, film se nastavi, ali šav koji spaja osnovni i pridodate tokove priče previše je upadljiv. Na toj koti, film krene putem parafraze Mamurluka u Vegasu, da bi završna deonica filma donela u velikoj meri neutemeljeni, pa sam tim i neupečatljivu dramsku deonicu koja (p)ostane samoj sebi svrha. A dušu je dala za štrihovanje.

Ipak, da ne bude zabune – Samo ga dovedi opravdvaa status komunikativne komedije i satire na mestu, a Stoller isporuči dovoljno zabavnih pasaža, duhovitih replika (kao kada tokom nesuglasica na snimanju spota Pharell Williams, praveći aluziju na njegovu retro kožnu jaknu, odbrusi P. Diddyju – „Čoveče, na  četiri si rajfešlusa daleko od Thrillera“), a vredi pohvaliti i preovlađujući ležeran i dobronameran ton filma. I Rose Byrne (Troja, Wicker Park) koja u totalnom underplay-u briljira u ulozi bivše supruge Aldousa Snowa.

Dakle, ovo je film čiji šarm u krajnjem zbiru uspe da natkrili lako uočljive falinke i propuste u izradi, ali je istovremeno i ostvarenje koje lako može poslužiti kao priručna, ali rečita dijagnoza o zamoru matrijala i pomalo zabrinjavajućem stanju stvari u fabrici talenata zahuktalog, ali i klonulog maestra Apatowa.