A ko će zaštititi one inoverne, a mazohistične koji su još uvek radi da izdvoje novac za bioskopsku ulaznicu i pogledaju delo nekada značajnog sineaste? Jer, Besa čak ni ne uspeva da preskoči rampu koju su prethodnici tako milosrdno spustili jako, jako nisko
Scenario: Srđan Karanović
Uloge: Iva Kranjc, Predrag Miki Manojlović, Radivoje Bukvić, Nebojša Dugalić, Ana Kostovska
Žanr: Istorijska melodrama
Trajanje: 106 minuta
Proizvodnja: Srbija/Slovenija/Francuska/Mađarska/Hrvatska, 2009.
Nije dugo trebalo da se razruši iluzija bivšeg ministra kulture Kojadinovića da se, barem kada je srpski film u pitanju, kvantitetom može doći i do kvaliteta.
Baš kao i još jedna iluzija - da je žig čuvene praške filmske škole sam po sebi garancija kvaliteta, te da vredi ulagati novac i vreme u praćenje radova davno svršenih studenata. Nakon Markovićeve Turneje, te brojnih promašaja starijeg Paskaljevića, Srđan Karanović pokazuje da katastrofalni Sjaj u očima nije bio tek trenutak zamora.
Istorijska melodrama Besa počiva na krajnje pojednostavljenoj premisi – srpski učitelj dobija poziv u (Prvi svetski) rat, napušta zabitu varošicu, ostavivši svoju novopečenu suprugu (pokrštenu Štajerku/Slovenku) na čuvanje ćutljivom i časnom domaru Albancu koji mu daje besu (zavet) da će je zaštititi od svih zala.
Tako se njih dvoje nađu u ispražnjenoj školi kao svojevrsnoj tvrđavi na koju povremeno kidišu ostrašćeni meštani i vojska koja se tu zadesi. Nažalost, nismo dobili nekakvu remiksovanu verziju Napada na policijsku stanicu 13, već samo mlohavu dramu u kojoj se malo toga iole važnog dešava, kako među likovima, tako i na širem (simboličkom) fonu.
Sa prostorno svedenim pričama uspeli su da se nose, recimo, Hitchcock u Užetu, Stephen Hopkins u Pod sumnjom i Srđan Dragojević u Lepim selima (potonja dva, doduše, koristeći obilato fleš bekove). Karanović ne uspeva, a čini se da ni ne pokušava da razgradi osnovni, krajnje papirnati koncept priče. Tako se (melo)drami koja je trebalo da čini srž Bese nije dalo ni da prodiše.
Tome je doprinelo još tušta i tma proizvoljnosti i pogrešnih izbora. Pre svega, Karanović ne samo da ne veruje, nego očigledno i prezire žanr za koji se odlučio, tako da od sirkovske melodrame epskog zanosa (sa sve kostimima) ostaje tek šepava priča o dve oprečne osobe vezane u čvor (u jednom trenutku, kada Slovenka dobije povodac oko noge, i bukvalno) istorijskim neprilikama. Promene u njihovom odnosu ničim nisu opravdane, naprotiv, deluju ishitreno i arbitrarno, a scena para-seksa izgleda nimalo poetično i potresno, već naprosto urnebesno. Jedini alibi za trajanje filma može se naći u zakonitosti koja kaže da se započeta filmska priča negde i nekako mora i završiti.
Ovo je film koji će na čisto nefilmskom nivou možda naići na odobravanje onih slojeva koji se naslađuju mizantropskim autošovinizmom. Takav odabir je svakako legitiman Karanovićev izbor, tim pre što se stiče utisak da je njegov autošovinizam krajnje iskren i nimalo kalkulantski poput Perišićevog u slučaju Ordinary People. Karanović otvoreno prezire publiku koja će možda i pružiti šansu njegovom delu, gradeći likove na stereotipima i folklorno-kostimografskim simplifikacijama.
Tako je Slovenka sklona umetnosti i flertu, Albanac (sa kečetom, u punoj narodnoj nošnji i obavezno sa semenkama za grickati) čestit i tradicionalan, a Srbima su ponuđena čak tri rukavca – brbljivi i snisishodljivi bigoti (nastavnica), neproduktivni obrazovani mekušci (muž), te uniformisani nasrtljivci na žene (pukovnik-udvarač).
I to bi se moglo nekako obrazložiti autorovim porivom da možda sebi olakša stvari, ali kako pojasniti podužu scenu u kojoj, tokom tople noći, zatočena Slovenka, uz otvoren prozor sluša Schuberta, dok desetine notama omađijanih meštana svedenih na mračne prikaze sa dugim senkama (dosta nalik Romerovim zombijima) preteći gledaju u pravcu njene sobe?
Besa je kolosalan promašaj nekada značajnog autora i jedan od filmova kome ni par svetlih trenutaka (poput glume Ive Kranjc i Radivoja Bukvića i fotografije Slobodana Trninića) ne pomažu da iskorači iz senke bizarnog ekcesa koji je sam sebi svrha.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
SD (gost)
| 24.04.2010. 12.03.57
Pominju se "Napad na policisku stanicu 13" i Romerovi zombiji...izgleda da je mogao da bude dobar film! ;)
-
Nata (gost)
| 24.04.2010. 12.08.07
dobar naslov recenzije!
-
Mačak Obama i FCS (gost)
| 24.04.2010. 14.22.08
Odličan tekst. Janković je beskrajno duhovit i odlično informisan o filmu. Dobitna kombinacija. Tekstovi Kristine Đuković i njegovi su mi najbolji.
-
EU (gost)
| 25.04.2010. 09.44.59
svaki film gde se pojavljuju albanci mora da dobije minimum 4 zvezdice inace slede sankcije
-
Romero (gost)
| 25.04.2010. 09.48.53
Tužiću ga za sve pare.
-
crook lock (gost)
| 25.04.2010. 18.52.50
Najzad neko ko ima hrabrosti da kaže da je car go!
-
neko ime (gost)
| 25.04.2010. 23.30.59
Kakav karpenter kakvi zombiji?
Kakav autosovinizam?
I kakav, prvo i pre svega, kojadinovicev kvantitet?
Gde bi nama kraj bio kada bi postojao ilmski kvantitet i pluralizam, umesto sto stalno pet ipo istih tipova krade pare i trosi traku (sto kao producenti, sto kao reditelji).
O cemu vi pricate?
Da li mi zivimo u istoj zemlji i da li smo gledali isti film?
Koliko god staromodan ovaj film bio, na moju veliku zalost, NI JEDAN JEDINI FILM mladjih autora (od onih troje, cetvoro sto su nekako izlaktasili sansu da nesto snime)osim mozda Porno Bande, ne moze ni da prismrdi Besi, a kamoli najboljim radovima praske skole.
Autor ovog teksta ocigledno nije ukapirao o cemu je ovaj film (niti se verovatno potrudio da ukapira) nego se pomodno obrusava obrusavanja radi i unapred opredeljuje po politickoj osnovi.
Kakav nam je film generalno, takva nam i kritika.
Svako fura svoju ekipu i svoj plan i program.
-
kejto (gost)
| 26.04.2010. 00.46.10
film je solidan. rivju je promašaj. pun je predrasuda. svaki se film može ovako "pokopati" : staviš red svojih izneverenih očekivanja uz malo paušalnih poređenja (napad na policijsku stanicu, zombiji, čemu to služi u kontekstu ovog filma?), red svojih ideja kako je film trebalo da teče i scene da izgledaju, red razbacivanja referencama bez objašnjavanja čemu te reference treba da služe (sirk), red učitavanja, red ocena koje su raspištoljene i odokativne. na primer zašto je ovaj film "šepava priča"? od želje da bude zabavan i rasturi matoror režisera samo zato što je mator, kritičar nije imao vremena da pojasni svoje stavove. a neke stvari je "zaboravio". gde je priča o kvalitetu glume (iva kranjc održa lekciju kako to treba da se radi). šta je sa razmatranjem filmskog jezika, na primer upotrebe neverbalnih scena? šta je sa razmatranjem konteksta i razloga za smeštanje radnje u 1914? to su sve bitni momenti za pošteno ocenjivanje filma a prećutani su. ali je bitno da je kritičar video autošovinizam, nacionalne stereotipe (je l problem što je glavni junak albanac a što su srbi prikazani politički nekorektno). i film mu je spor. ako je došao u bioskop da gleda akcijaš i horor neka se bavi akcijašima i hororima. vrlo nepošten rivju. filmu sedmica, tekstu jedva dvojka.
-
Martin Silenus (gost)
| 26.04.2010. 10.39.02
Gledao sam "Besu" pre neki dan, i film je daleko bolji nego što Popboksova kritika sugeriše. Dok sam čitao ovaj tekst, prosto ne verujući koliko je film lošu ocenu dobio imao sam utisak da je autora neko na silu oterao u bioskop. Moja ocena "Bese": 8/10.
-
mister tibbs (gost)
| 26.04.2010. 13.20.12
@crook lock
da bi neko rekao da je car go, prvo mora da misli da je karanović car.
-
ekipa stigla (gost)
| 26.04.2010. 18.24.46
drugari znaju najbolje, mada autorima ovog filma bi bilo bolje da krenu da za državne pasre prave kvalitetnije filmove, a ne da se kroz komentare ovde preganjaju sa recenzetom koji je inače u pravu
-
Mačak Obama i FCS (gost)
| 26.04.2010. 20.10.14
Iva Kranjc i Raša Bukvić su, uz fotografiju, jedine 2 svetle tečke Bese. To i piše u prikazu. Šteta samo što su protraćeni na ovaj film.
-
Martin Silenus (gost)
| 26.04.2010. 23.03.08
A u vezi cega je tacno recenzent u pravu? I je li on nedodirljiv, pa se ne sme raspravljati o njegovom tekstu, koji je inace povrsan? Je l ova recenzija sveto pismo? I zasto mislis da sam ja na primer autor ovog filma? Otisao sam u bioskop. Volim da odem u bioskop. Film mi se dopao. Je l to tako tesko da dopre do mozga? Hoce li se vecito posezati za teorijama zavere kad sopstvena argumentacija skripi?
-
Bash Chelik (gost)
| 27.04.2010. 09.06.52
Film je loš. To je tužna istina. Kakva argumentacija je tu potrebna? Da se analizira svaka scena pojedinačno? Ipak je ovo kratki internet rivju, nije esej. Ja se Jankoviću divim što je o ovom filmu i ovoliko napisao. Više od toga bi bilo gubljenje vremena.
-
neill blomkamp (gost)
| 27.04.2010. 12.57.19
besa je los film koji niko nije gledao a oni koji jesu su uzasnuti.da jankovic nije usamljen u svom misljenju potvrdjuju i festivali koji nisu uzeli besu za svoje selekcije iako mi je nudjena.
-
Besnik (gost)
| 28.04.2010. 15.22.03
Pogledao sam film u društvu svog petogodišnjeg sina Avrama. Detetu je negde na polovini pozlilo.
-
kejto (gost)
| 29.04.2010. 00.09.43
eh. kakav otac.
-
Anoniman (gost)
| 04.05.2010. 21.29.01
Nasilnicki losa krtika, skoro da se nista ne vidi pozitivno.BESA je samo starinski ljubavni film i nista vise ni manje od toga. Cudno, sa koliko ostrascensti vam se ne dopada.Mozda ste premladi ili prestari za lj,ubav?Sta vam se to dogodilo, covece da niste spremni za emociju koju ovaj film nesumnjivo nosi...Hej!
-
lol (gost)
| 17.07.2011. 20.36.36
То што овај филм представља Србе као пијане простаке и ситне душе није за чуђење, јер је то општи тренд. Није никакво чудо ни што тај тренд промовишу (неки) наши признати редитељи, не би ли узели који бак. Али јесте чудо и срамота да не постоји ни познавање ни поштовање према сопственој историји и идентитету.
ТТ синдром - Српски филм.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.