Igraj svuda, radi šta hoćeš, pevaj gde hoćeš

Britanska pevačica Rowetta Satchell je početkom meseca boravila u Beogradu kako bi snimala sa Shomy Woodmanom, ali i kako bi se odmorila. Važan akter mančesterske scene sredinom 80-ih – sarađivala je sa Inner City, Simply Red, pevala u Happy Mondeys – Rowetta je uživo veoma neposredna. Bilo je očigledno da joj je poslovična gužva u beogradskom studiju Digimedia sasvim odgovarala. Tokom tog druženja, mogli ste da uhvatite delove neverovatnih anegdota iz poznanstva sa Tonyjem Wilsonom, priču sa BeerFesta, gde se srela sa prijateljima Stereo MC's, a bilo je i spontanog pevanja...

Razgovor za Popboks počeo je od onog što je najaktuelnije.

Kako ste se ti i Shomy Woodman upoznali?

Prvo sam dobila email od Shomyja u kome me je pitao o Happy Mondays i zašto više ne pevam sa njima. Rekao je da mu se dopada moj glas u tim pesmama. Ja više ne radim sa njima, radila sam to 10 godina, ali više ne. Shomy me je zamolio da preslušam njegovu pesmu Vatra, da čujem da li mi se dopada i da li bismo možda mogli nešto zajedno da uradimo. Preslušala sam je, svideo mi se tekst, svidela mi se muzika, pa sam mu rekla da mi je pošalje. Poslao mi je mp3, dopalo mi se i rekla sam mu da mogu da snimim vokale za nju. Nakon dva dana sam otišla do lokalnog studija gde obično snimam.

Shomyju se svidelo šta sam uradila, a Laka Ruka, koji se nalazi u Kanadi, je snimio gitare. Prezadovoljna sam kako je sve urađeno. Podseća na Happy Mondays, što ja volim, ali sam u poslednje vreme uglavnom radila house muziku, tako da je bilo dobro da malo pobegnem od toga i da u pesmama imam malo pravih instrumenata, prave gitare i bas, za razliku od onoga ksh-ksh, dung-dung... Znate, dosadi to malo, osim ako niste na žurci u nekom klubu. Malo je dosadno pevati te stvari, “Diiišeeem”, malo je naporno za grlo, tako da je lepo pevati pravu pesmu.

Kako je počela saradnja sa Inner City i šta si sa njima radila?

Bio je jedan momak, Kevin Saunderson mislim da se zvao, on je bio iz Inner Cityja, a radio je kao DJ u klubu Hacienda jedne večeri. Tom prilikom čuo je moj glas dok sam pevala sa Mike Pickrengom iz M People i pitao me da li bi pevala jednu pesmu za Inner City, što je bilo super. Glavna pevačica, Paris Grey, je zatrudnela tokom snimanja i nije mogla da radi promociju pesme, zaista dobre pesme, mislim da se zove Your lovin'.

Kako si postala član Happy Mondaysa?

Gledala sa na televiziji emisiju sa Tonyjem Wilsonom, koji je vodio Factory records, umro je prošle godine. Obožavala sam Tonyja Wilsona, on je bio briljantan. Rekao mi je negde 1977. godine: “Ovo je najbolji bend na svetu!”. Govorio je o Sex Pistolsima. Onda se nekoliko godina kasnije pojavio na televiziji i rekao: “Ovo je najbolji bend na svetu!”, govoreći o Happy Mondays. Gledala sam tu emisiju, zvala se Druga strana ponoći, videla bend kako izvodi pesmu Performance i rekla “Hoću da pevam u ovom bendu”. Molila sam menadžera da mi dozvoli da pevam sa njima, rekao je: “Ne, nećemo devojku u bendu, ovo je momački bend, znaš, momci, muškarci, nema žena”. Ja sam mu rekla: “Molim te, ja bih stvarno bila super za ovaj bend, bili bismo odlični zajedno”, a on je ipak rekao ne.

Onda sam se upoznala sa svim ljudima koji su bili vezani za bend, prodavcima majica, svima, svakog dana sam sedela sa njima u Factory Recordsu i molila: “Molim vas, dajte mi da pevam sa Happy Mondays”. Onda je menadžer došao da me gleda na jednom nastupu, svidelo mu se i rekao mi je: “Ok, možeš da pevaš sa bendom, samo da sačekamo pravu pesmu”.

Oni u tom trenutku nisu bili veliki bend, mali broj ljudi ih je pratio, ali ja sam ih obožavala. Malo kasnije pevala sam u Step On, pesmi koja je bila veliki hit benda. Nastupali smo u Top of the Pops, velikom britanskom šou programu, po svetu, Americi, na festivalu Rock in Rio, na mnogo mesta, stadionu Wembley... To je bio veliki hit, kao i album Pills 'n' Thrills and Bellyaches... Ostvario nam se san. Ja zapravo nisam poznavala ljude iz benda kad sam počela da pevam u njemu, samo Bez me je začikavao. Stvarno sam mu se sviđala, ali on meni ne toliko. Samo sam mislila da je super, ali nije me privlačio na taj način, iako mi je bio jako drag. Sad ga obožavam, kuma sam njegovoj dečici...

Shaun Ryder ili Mick Hucknall – ko je lakši za saradnju?

Shaun Ryder ili Mick Hucknall... Iz Mančestera... Nijedan. Znaš, ta stvar sa Shaunom Ryderom... Ja bih verovatno i dalje pevala sa Happy Mondays da me on nije udario pesnicom i nazvao jebenom crnčugom, tako da ne radim sa Happy Mondays... Volim Beza. Mick Hucknall, ne bih radila sa njim. Volim ga kao prijatelja, ali mnogo je dosadnije raditi sa Simply Red nego sa Happy Mondays. Happy Mondays je zabava, Simply Red je u fazonu: “Pevaj ovde. Stani ovde. Igraj. Igraj. Igraj.” Kod Happy Mondays je bilo - igraj svuda, radi šta hoćeš, pevaj gde hoćeš. Tako da... Happy Mondays bilo kad, ali Shaun... Bilo smo jako dobri prijatelji, velika je šteta, teško je sve to... Nijedan! Bez!

Mančester 80-ih

Sad mi je jako lako da pogledam unazad kroz vreme i uporedim stvari, zato što smo napravili film 24hr Party People. Igram sebe u filmu, mislim da je sniman 15 godina nakon što su se te stvari desile, 1990. godine sam se pridružila bendu... Onda smo 19... O Bože, 2001., dakle 11 godina kasnije... Igrala sam sebe sa šatro-bendom, sa komičarem koji je igrao Tonyja Wilsona i bilo je fenomenalno. Ali stvarno sam se pomučila da se prisetim kako je stvarno bilo, da se postaram da sve bude realno, čak i kako Shaun puši heroin... Bilo je stvarno kul raditi na tom filmu, naterao me je da shvatim kako je to fantastično vreme bilo i koliko je posebna ta scena. Svi bi dolazili u Mančester i govorili: “Mančester je divan!” Ali nije više tako, nije isto, nikada neće biti. Hacienda je bila fantastičan klub, ljudi su dolazili sa svih strana sveta i pričali kako vole Mančester. Mančesterski bendovi su počeli da potpisuju ugovore. Retko se dešava da se to desi u nekom gradu. Liverpool je to imao sa Beatlesima, mi smo imali sa Mančesterom, ali to se verovatno više nikada neće desiti. Bilo je predivno.

Da li je autentična scena sa trovanjem golubova iz 24hr Party People?

Svi me to pitaju. Shaun je rekao da je stavio otrov za pacove. Nije bilo na krovu, prosuo je otrov  napolju zbog golubova. Ne želim da verujem da ih je gledao kako padaju mrtvi sa neba, mislim da nije tako bilo. Taj film je ipak komedija.

Reci nam više o učešću u emisiji X-Factor

U Britaniji postoji šou The X Factor sa Simonom Colwellom, sad je to veliki šou i u svetu. Ja sam učestvovala u prvoj sezoni. Obožavala sam Simona Colwella iz američkog Idola, i uradila sam to iz zezanja. Mnogo sam se napila, pojavila na audiciji, nisam nikome rekla. I sećam se da su me svi Happy Mondays fanovi pitali “Šta će ti to u životu?”, zato što nije kul raditi bilo šta sa Simonom Colwellom, ali ja sam ga stvarno volela i mogla sam se kladiti da ću se i ja njemu dopasti. Ne postoji ograničenje u godinama da bi se učestvovalo u toj emisiji, a ja i nisam baš bila u svojim 25-im, i mislila sam da će biti zabavno učestvovati.. I bilo je vrlo zabavno, bila sam vrlo pijana, ali ne žalim zato što su mi ti ljudi sad prijatelji. Simon Colwell mi je prijatelj, Sharon Osbourne mi je prijateljica i vrlo sam se dobro zabavila radeći sve to, i prošla sam baš jako dobro. Bila sam najbolja žena na takmičenju... Svi su komentarisali - “Pa ona ume da peva!”, posle mnogo vremena...

Dali su mi neke očajne pesme da pevam, tipa Somewhere Over the Rainbow, bilo je stvarno užasno, i obukli su me odvratno, ali meni je to sve bilo zabavno. Svi koji me poznaju znaju da nisam takva. Bila sam tamo devet nedelja, praktično druga osoba. Posle svega, zbog X-Factora radim non-stop. Čak i ako ne radim svoju house muziku ili nešto drugo, uvek imam šta da radim. Ljudi me prepoznaju zbog X-Factora, tako da je to odlično. Kad Simon Colwell kaže: “Ti si divna”, to nije loša stvar, zaista nije. Vrlo je kul, to je moje mišljenje.

O pevačicama na savremenoj bitanskoj pop sceni

Volim današnje soul pevačice iz Engleske. Činjenica je da ih nije bilo godinama. Kada su ranije dodeljivane godišnje nagrade za najbolje pevačice, uvek su bila ista imena, svake godine. Tada sam razmišljala kako bih volela da budem poznatija, zato što mi se dopada ovo što radim, ali i u vreme dok sam radila sa Happy Mondays bila su uvek ista ženska imena - žene na pločama koje su radili muškarci, fensi boy bendovi, indie bendovi... Onda su Spice Girls prilično dobro prošle, iako je to bilo previše “pop”. Volim Amy Winehouse, ona je stvarno... Mislim, užasno je to, ona je u priličnom haosu, ali volim super zvezde koje imaju velike probleme. Volim Marvina Gaya, volim Elvisa...

Madonna nema previše problema, ali volim je. Volim ljude koji imaju probleme, volim narkomane... koji se oporave. Dobiješ nešto stvarno posebno od ljudi koji imaju probleme, to je prava stvar, za razliku od ljudi koji se muzkom bave zato što im je to posao. I koji samo izgledaju super. Kao Britney Spears. Dopalo mi se kada se ona upropastila, jer onda pomislis “pa ovo je stvarno”. Ne bih išla da je gledam zato što na nastupima ne peva, ali sve to učini da stvari izgledaju mnogo zanimljivije, inače je dosadno. Neki ljudi samo izgledaju savršeno, savršeni muž, savršena supruga, savršena deca... To je sve “sranje”, tako se kaže, zar ne?

Planovi za budućnost

Snimila sam album No more coming down, sa italijanskim producentom Jay Nittyjem. Izaći će 28. avgusta, za etiketu Toss or Die, tako nekako. Imam i pesmu sa momkom koji se zove Tom Stefan, to su sve house pesme, jedna se zove Lights out. Imam i novu pesmu sa Shomyjem Woodmanom, nismo još odlučili kako će se zvati, ali mislim da će biti nešto kao, trenutno je potpuno bezveze,  Counting the Days ili Count the Days. Ali je odlična! Posle Say what I See, to je jedna od omiljenih pesama koje sam ikad pevala. Dakle, radim na tome sada, nadam se da ću možda sutra da odem do studija i snimim nešto, možda baš ovde. Volela bih da dobro snimim vokale, da završimo muziku do kraja... Pošto sam trenutno u Beogradu, muvam se naokolo... Zaista mi je udobno ovde, kao kod kuće.

Povezano:

• Preboleti Mančester, 30. godina Factory Recordsa