Ritam kao hrana za um i telo

Britanski sastav Stereo MC’s uspeo je jedinstvenom kombinacijom podžanrova da stvori Connected, uz albume Prodigyja najpopularnije plesno izdanje 90-ih. I pored izolacije, Srbija je itekako bila inficirana ovim zvukom. Nekoliko generacija obrazovalo je svoj ukus preko ove ploče, a koncerti posle 2000. u Beogradu i Novom Sadu su se dugo prepričavali. Posebna privrženost između srpske publike i benda dodatno je potvrđena i na prednovogodišnjem nastupu na beogradskom Trgu republike.

Uglađena i tiha sala za ručavanje hotela Pallas, prvog dana 2008. bila je mesto na kom su omaleni i jako ljubazni DJ i producent Nick Hallam “The Head” i naizgled povučen ali jako fokusiran na priču pevač Robert Birch “Rob B” (koji je sve vreme tokom doručka imao zamotanu cigaru u ustima ), za čitaoce Popboksa otkrili koji detalj više o novom albumu, o bendu, i ispričali šta misle o muzici danas.

Nakon toga, Rob B je odlučio da se rekreira grudvanjem, a kolege iz benda su bile glavne žrtve. To je bio i najzanimljiviji događaj prvog januara 2008. u zavejanom i pustom Beogradu.

Nick Hallam: Uživali smo. Ovde osećamo toplinu, prihvaćeni smo. Zaista smo se dobro proveli. Dugo nismo držali koncert, verovatno devet meseci. Trenutno privodimo kraju snimanje novog albuma. Novu turneju planiramo u aprilu. Do tada, Beograd će nam ostati u najboljem sećanju.

Rob Birch: Da. Bilo je odlično. Uzeo sam mikrofon i počeo da zabavljam publiku.

R.B: Ne baš, ali nakon koncerta smo osetili da možemo još da sviramo. Otišli smo u klub i ljudi su bili puni energije. To me je inspirisalo da pitam DJ-ja ima li mikrofon… Sjajno sam se proveo.

N.H: Bili smo među prvim britanskim bendovima koji su došli nakon problema koje ste imali. Što se tiče prvog koncerta u Beogradu, sećam se da smo bili na evropskoj turneji, i tada je padao jak sneg i bila je ogromna gužva. Imao sam utisak da je bilo mnogo više ljudi nego što je bilo predviđeno. Sećam se i da je deo obezbeđenja nosio oružje; na to nismo baš bili navikli. Bilo je veoma uzbudljivo.

Sledeći put smo došli na Exit i takođe je bilo dobro. Ukoliko se ne varam, tada je to bio mlad festival. Sada je on prilično velika stvar. Puno ljudi iz Britanije ide na Exit, čak i moj prvi komšija. Kada sam ga pitao gde se sprema, on mi je rekao na Exit (smeh). To je zaista dobro za vašu zemlju.

N.H: Snimamo u mom studiju u Brinkstonu. Završili smo pesme, ali još nije sve gotovo. Proces snimanja i produkcije još traje.

N.H: Ni mi trenutno ne znamo tačno kako će ispasti. Što se tiče snimanja, ostalo je da dodamo još nekoliko delova. Imamo dosta materijala, od kog ćemo napraviti izbor od 14 pesama koje će ući na album. Nadam se da ćemo završiti za dve nedelje.

N.H: Verovatno će biti više underground. Pokušali smo da uobičajenom načinu na koji pravimo muziku dodamo drugačiju oštricu. Mislim da zvuči raznovrsnije u odnosu na prethodna izdanja.

N.H: Najčešće imamo dosta pesama pa isprobavamo kako bi izgledalo ako bi se usmerile u različitim pravcima. Onda ubacujemo stvari koje smo negde usput čuli i koje su nam se svidele. Cilj je koherentna celina s delovima složenim na dobar način, a ne 14 pesama slepljenih da bi bile album.

R.B: Ponekad misliš da si završio, a onda snimiš još nešto i kažeš: ovo mi je, u stvari, trebalo, samo što to nisam shvatao.

N.H: Kada dođeš do tog stadijuma, i ostale pesme slušaš na taj način. Odjednom pomisliš da bi to isto mogao da uradiš na još nekoj pesmi. Nikad ne znaš tačno šta će se desiti tokom snimanja.

N.H: Pesme Sun i Set It Off su se ustalile na našoj set-listi. Ranije smo svirali i više s tog albuma. Ta ploča je za nas bila važna zato što nam je pre nje istekao ugovor s velikim izdavačem. Paradise je prvi album koji smo objavili za našu etiketu. Bio je to veliki korak za bend. Paradise nas je primorao da mnoge stvari sagledavamo na drugačiji način.

N.H: (osmeh) Ne možeš da posmatraš ploču koja je jako dobro prošla u negativnom kontekstu, zar ne? Sjajno je što smo napravili nešto što ljudi slušaju širom sveta. Ne možeš da sediš i razmišljaš kako to nikada nećeš ponoviti, to nikuda ne vodi.

Znaš, možda su neki fanovi i odustali. Borili smo se posle te ploče, ali to ima veze s radom na sebi i kreativnošću.

Ovo će biti naš treći album od tada, ako ne računamo DJ Kicks i još neke stvari. Nakon svega, srećni smo i uzbuđeni što pravimo muziku. Iako sada nemamo tako velik odziv, ali zašto bi to značilo da su albumi loši?

Kada smo snimili Connected, bili smo veliki. Uživali smo u pravljenju te ploče. Posle toga smo nastavili da pravimo muziku koju volimo. Ponekad se dogodi da male stvari narastu i milioni ljudi odjednom žele da ih čuju.

N.H: Pojavili smo se kad je muzika bila na prekretnici. Rock je počeo da se okreće prema danceu, i sve je bilo inspirisano pojavom hip hopa. Ono što smo mi tada radili nije bio samo hip hop. Pokušavali smo da prodremo tamo gde je hip hop bio malo drugačija, eksperimentalnija muzika.

Hip hop je inspirisao mnoge stvari, poput drum and bassa i ravea. Mnogi misle da je dance muzika u stvari house. Međutim, hip hop je najviše zaslužan za razvoj dancea u poslednje dve decenije.

Najpre smo bili više okrenuti ka housu. Međutim, Connected se uklapao u mnogo kategorija. Dakle, u tom trenutku se muzika, čak i gitarska, menjala. Kada slušaš bendove poput Happy Mondays ili Stone Roses, vidiš da je u prvom planu groove, kao i stav blizak klupskoj sceni.

N.H: Muzikom smo počeli da se bavimo još kao tinejdžeri, sa oko 14 godina. Pretpostavljam da je glavni motiv bio upravo ljubav prema muzici.

R.B: Sinoć sam u klubu pričao o tome. Jednostavno se osećaš dobro kad si kreativan i kad komponuješ, bez obzira na to šta drugi mislili o tome. Stalno sam u kreativnom procesu, što moje telo i um čini veoma zdravim. Život me uzbuđuje zato što mi daje hranu za stvaranje. Ne osećam naročitu potrebu za bilo čim drugim.

N.H: Čak mislim da je danas uzbudljivija, zar ne?

R.B: Apsolutno. Objavljeni su odlični albumi, i postoji veliki broj DJ-eva. Sjajno je čuti kako muzika pravi pun krug. Ovo danas je direktno povezano s ranim danima breakbeata i electra. Zanimljivo je kako se koriste nove tehnologije. Možeš mnogo da naučiš od novih ljudi, i pored toga što si dugo u muzici. Najvažniji je stav. Treba gledati na svaki dan kao na priliku da se nešto novo nauči ili uradi.

N.H: Pre nekoliko meseci smo, kao DJ-evi, bili na turneji po Australiji. Tu su bili i mnogi aktuelni muzičari, među kojima Justice, Digitalism, M.I.A, Freak Nasty... Oni koriste samo laptop i još ponešto. To je uzbudljivo, pošto je daleko od klasične forme. Oni nastupaju pomoću kompjutera i DJ opreme, koriste i CD-ove i vinile i...

R.B: ...i scratch. Mnogo DJ-jeva, poput DJ Crazea koristi scratch. Njegov stil je na primer tradicionalan, ali on takođe koristi kompjutersku tehnologiju. Upravo mi je to zanimljivo.

N.H: Što se tiče žanra, on definitivno ima manje groovea nego što sam pretpostavljao. Poprilično je down i low-key. Slušao sam nekoliko pesama, ali malo sam se umorio. Možda nisam bio u pravom raspoloženju. Zanimljivo je u svakom slučaju. Tebi se sviđa?

N.H: Da, kao neki čudan odjek trip hopa (smeh).

N.H: Sada se sve okrenulo. Mislim da je danas mnogo više muzičara motivisano da stvara i prezentuje. I ne samo to, u ovakvoj situaciji možeš mnogo brže da se razviješ. Monopol koji su kompanije imale u muzici još od Elvisa, konačno je slomljen. Mislim da postoje dve potpuno različite struje: na jednoj strani su velike kompanije, dok je sve ostalo na drugoj. Na ovoj drugoj bi verovatno ljudi poput tebe i mene pre otišli da kupe album.

Razlika je, pre svega, u budžetu za promociju: velike kuće mogu da potroše više novca na hypovanje i reklamu.

Mislim da su velike kuće dobile ono što zaslužuju. Sada pokušavaju da povrate moć tako što žele da uzmu deo od živih nastupa. To je besprizorno, to je krađa... Zašto bi one imale pravo na to?

R.B: Ljudi će snimiti pesmu, okačiće je na neki blog, i sigurno će ih neko primetiti. Taj klinac što je okačio pesmu verovatno neće otići u diskografsku kuću, pošto to više nikome nije potrebno. Filozofija zarađivanja na muzici učinila je velike kompanije suvišnim. Većina ljudi downloaduje naše albume.

N.H: Ideja muzičke karijere takođe je doprinela ovoj situaciji. Jedina stvar koja je bila privlačna kod velikih muzičkih kompanija je što ti daju pare unapred za više izdanja. Međutim, ukoliko ne prodaš dovoljno ploča, oni te svakako odjebu. Veoma jednostavno. S druge strane, kod manjih izdavača dobiješ manje novca, ali to je pravi, stvarni novac za određeno izdanje.

N.H: Mislim da je to dobar potez, naročito ako se ima u vidu da im je istekao ugovor s EMI-jem, kao i tiraž koji su dostigli s dosadašnjim albumima. Mislim da je trebalo da urade nešto uzbudljivo, što će održati strast za muzikom. Ploča će ionako izaći u regularnom obliku.

N.H:Meni se dopala M.I.A. Što više slušam njen album, sve mi je bolji.

R.B: Meni se dopada baile funk, stvari poput Bonde do Role. Na neki način se to spaja s hip hop zvukom iz Baltimora, kao i s ljudima koji prave techno punk. U stvari, volim osećaj kad nisi potpuno siguran šta se događa zato što danas muzičarima žanrovi više ništa ne znače. Ponekad ne znaš ni čiji je album koji slušaš (smeh).