Popboks - ALBUM JULA:<br>JUSTICE - Cross [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 31.07.2007. 00:00 · 1

ALBUM JULA:
JUSTICE

Cross

Jasno je da je etiketa novi rejv – koju je muzici ansambala Klaxons, Shitdisco i još ponekih prišio NME – zapravo slabašan medijski konstrukt koji značenjski debelo promašuje metu. Međutim, ako meta zaista postoji - Cross je jedan od albuma u samoj njenoj sredini

Žarko Ajdinović

Ocena:
7
7/10
Posle izvesnog vremena provedenog u amaterskom bavljenju remiksima, pariskom producentskom duu Justice – u sastavu Gaspard Augé i Xavier de Rosnay – upala je kašika u med kad su 2003. pobedili na remiks takmičenju lokalne koledž radio-stanice obradom hita Never be alone ostrvskog benda Simian.
Ubrzo ih je primetio preduzimljivi Pedro Winter, iliti Busy P, menadžer Daft Punka i vođa mlade, klupski orijentisane izdavačke kuće Ed Banger (DJ Mehdi, Uffie, Mr. Flash, SebastiAn). Za nekoliko meseci Justice su se već mogli pohvaliti prvim objavljenim materijalom.
Never be alone je i pre izlaska zavladao klubovima širom kontinen(a)ta, ali i virtuelnim etrom, te je Ed Banger strelovito iskočio u prve redove nove pariske scene plesne muzike, uz bok sa Institubes (uostalom, upravo zahvaljujući Edu Kucaču i pojedinim bratskim izdavačima, francuska dance ponuda ponovo se čini posebnom, čemu je odvajkada težila).
Popularnosti ove scene svakako je nespretno doprineo i Kanye West, kada se, tobože strašno ljutit, skandalozno poneo u porazu na MTV Europe Music Awards prošle godine, smatrajući da je skupi spot za njegovu Touch the sky zaslužio da bude nagrađen umesto simpatičnog niskobudžetnog videa za Never be alone.
JUSTICE: Cross
Mladi Gaspard i Xavier su, tokom 2005. i 2006, uradili čitavu seriju remiksa za velike pop zvezde, uključujući Britney, Justina, N.E.R.D., Franz Ferdinand i, naravno, Daft Punk. Remiks njihove pesme Human After All od strane Justice snažno je odjeknuo u delu muzičke javnosti, gotovo kao i u slučaju Never be alone.
Uporedo s tim, krenuli su i sa autorskim radom objavivši tri-četiri dvanaestopalačna vinila, svaki ispraćen prigodnom medijskom pompom. Poslednji od njih nosi i numeru D.A.N.C.E., electro-disco omaž braći Jackson, na prvom mestu omiljenom Michaelu.
Zabavan do iritantnosti, s detinjim horskim pevanjem u stilu ABC superhita sastava The Jackson 5, ovaj singl je pretposlednja u nizu potvrda krupnog crossover potencijala kojim Justice raspolažu.
A poslednja, je, predviđate, Cross. Delom se oslanjajući na prethodno izdate singlice, a delom na svež materijal, Cross je (ne samo) dance album retro tehničkog pristupa (gde se kompjuter, paradoksalno, koristi tek da bi pospešio analogni, sirovi celokupni dojam) i rock’n’roll stava, gromoglasne ritam-sekcije te mračnjačkih goblinolikih sintova.
Prva četvrt albuma bi možda sama bila dovoljna za prelaznu ocenu: senzacionalistička Genesis počinje svečanim, ozbiljnim zvucima nečega između fanfare i tube, što zajedno s kasnijim reskim, razvučenim basom nagoveštava kuda će se album u nastavku kretati što se raspoloženja, stila i produkcije tiče.
Let there be light je već nešto što će važiti za trademark stvar Justice, nostalgična klupska zverka sa istaknutim talentom za melodiju, a još više u smislu samih izbora u sintezi zvuka; pomenuta izuzetna D.A.N.C.E. zaokružuje početno Sveto trojstvo; u tom trenutku slušalac je skoro sigurno već kupljen.
JUSTICE: Cross
Očekivan je pad u kvalitetu u nastavku albuma, naročito sredinom kada je prisutno i par zakrpa: New Jack je malo više od striktnog prepisivanja od Daft Punka, starijih drugara iz klupe, DVNO se teško nosi s problemom preterane sličnosti remiks-numerama koje su Justice radili za niz indie-rock veličina, dok je čak i The Party blago nategnuti pokušaj nastavka urnebesne D.A.N.C.E, sa škripavim glasom koleginice Uffieiz Ed Banger Recordsa.
Međutim, tu je kraj nepovoljnim utiscima. Vickasta minijatura Valentine, napeta hipnoza u Stress, tvrdo kuvana Waters Of Nazareth, raskošni dvodelni Phantom, te topla i srdačna One Minute To Midnight, bogata analognim sintovima nalik onima iz naučno-obrazovnih TV programa 70-ih, zaokružuju album u retko konzistentnu i sadržajnu celinugde je malo čega previše, a gotovo ničega ne fali.
Poređenja sa Daft Punkom iz vremena Homework su očekivana i na mestu; Justice će se možda pokazati kao najveća stvar koja se svakolikoj techno muzici desila još od zlatnog doba Prodigyja, TCB-a, ili pomenutih francuskih leftfield house mahera.
Audio:
Video:


Komentari

  • Gravatar for Nenad
    Nenad (gost) | 17.05.2009. 13.12.23
    Sjajan album, dobra recenzija... Možda je samo ocena trebalo da bude 8. ;)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.