Više od 30.000 ljudi čekalo je sinoć na Ušću kraljicu popa, koja je namerno kasnila sat vremena jer je, kako su objasnili organizatori: „htela dodatno da zagreje atmosferu i da natera publiku da je očekuje sa još većim nestrpljenjem“
Mesto: Ušće, Beograd
Vreme: Ponedeljak, 24. avgust 2009.
Organizacija: State of Exit
Već godinu dana Madonna je na turneji Sticky and Sweet, formalno vezanoj za album Hard Candy, a realno zasnovanoj na ugovoru koji je potpisala sa koncertnom agencijom Live Nation, shvativši na vreme da para od albuma nema i da ih jedino može zaraditi na putu.
Poslednjih par dana bila sam u prilici da branim pravo Madonne Louise Ciccone da pravi koncert u Beogradu, jer pobogu ona je „baba koja đuska u trikou“, a pritom „ne zna da peva“. Kao i svoju sentimentalnu odluku da takav događaj ne propustim.
Koliko god generalizacije bile pogrešne, ako ste odrastali 80-ih ili 90-ih, velika je verovatnoća je da je barem jedna od njenih faza ostavila utisak na vas, bila to provokacija, stav ili stajling. Jer svi znamo da je muzika u njenom slučaju sekundarna stvar. Ako se računa beneficirani radni staž, Madonna posle 25 godina na sceni može da ode u penziju. A ako odluči da je provede pokazujući svoje savršeno formirano telo i disciplinu broadwayskog igrača kroz medley najvećih hitova, ko može tome da prigovori.
Kao zagrevanje dočekao nas je DJ Paul Oakenfold, čija uloga se svela na to da „vozi“. Posle spleta hitova koje je izvrteo, obrisao je znoj sa lica i otišao sa scene.
„Tačno u 21 h, kraljica popa će izaći na binu, a njen nastup ne traje manje od dva sata“. Ne. To je bila vest koju sam čula na radiju u svim udarnim terminima. U 21.35 h na scenu, koja je već uglačana i prekontrolisana, izlazi čovečuljak u grotesknoj fudbalskoj uniformi sa nekakvim plaštom na kome piše 58. Publika je zbunjena tom pojavom, a ja se penjem na ogradu koja odvaja vlasnike zlatnih karata od onih čije su karte srebrne. Odatle mi deluje da je obezbeđenje oko scene, kao i momci koji rade u tehnici, previše opušteno.
Ljudi već postaju nervozni. Sat vremena nakon najavljenog početka koncerta, svetla se gase, crna kutija koja je stajala na sredini bine se rasklapa, a animacija počinje da se emituje na sve četiri strane. Hiljade mobilnih telefona je upreno u istom pravcu. Postolje kocke se okreće, Madonna sedi u stolici u crnom trikou sa mikrofonom u jednoj i štapom u drugoj ruci.
Nikad njene turneje nisu bile klasični koncerti, ali ovoga puta jasno je da je ovo hi-tech mjuzikl u kome očekivati spontanost ili da ne bude playbacka, vodi u razočaranje. Šou je (precizno) podeljen na četiri dela – gansta pimp, old school, gypsy i rave, a set lista svuda ista.
Pesme prelaze jedna u drugu. Posle Candy Shop sledi Beat Goes On, na ekranu repuje Pharell, bela limuzina klizi scenom. Dok se Madonna i denseri zagrevaju, već je na ekranima Kanye West. Madonna se prihvata gitare, na ekranu Britney Spears kaže „It is Britney bitch“, Vogue ide na taktove 4 Minutes. Video bimovi su integralni deo nastupa. Iako je izašla sa scene, na ekranima gledamo Madonnu koja peva Die Another Day, dok se dvojica igrača tabaju u improvizovanom ringu na sred rampe, koja ulazi u publiku.
Animacija figura Keitha Harrigna , Madonna u suknjici, DJ vrti ploče, Get Into the Groove se pretapa u Celebration, pa u Holiday... Vreme je za tribute nedavno preminulom kolegi. Gledamo igrača imitatora Michaela Jacksona koji „moon walkuje“ na prve taktove Billie Jean. Posveta Jacksonu će se nastaviti pred kraj koncerta, kada će, među mnogobrojnim porukama, biti i sledeća: „Ako želiš da promeniš svet, prvo kreni od sebe“. Tužno je koliko je on sebe preozbiljno shvatio.
Publika oko mene nije reprezentativna, platila je najviše za karte, uglavnom je 30-ih godina, muškarci koji su doveli devojke, čak i roditelji sa decom, koja su rođena one godine kad je Madonna snimila poslednji dobar album. Čak i u blizini kraljice popa, slabo ko đuska.
Vreme je za promenu, a ko to zna bolje od Madonne. Spanish Lesson je kao što mu ime kaže funky flamenko, ali to je daleko od eksplozije multi-kulti ljubavi prema planeti kojom obiluje izvedba numere Miles Away. Ponovo uz gitaru, za koju do kraja nisam uspela da otkrijem u kojoj meri je (ako je uopšte) stvarno svira.
Prolaze stepe, pustinje, tu su Cigani, Indijci, natpisi na različitim jezicima, Google Earth animacija u kojoj figuriraju Bukurešt, Radžastan i Teheran, slike iz pasoša, dozvole boravka, odbijenice, nigde belog Šengena doduše. Ne mogu da verujem, Madonna je na tragu novog stila, zovimo ga „no visa chic“ za sada. Cigani izleću na scenu, vreme je za La Isla Bonita, koju od Live Earth nastupa na Wembliju 2007, izvodi u kombinaciji sa Lela Pala Tute, kako joj je to patentirao Gogol Bordello.
U zemlji gde Obamu zovu u Guču, ova izvedba je pala na plodno tle. Prateći izvođači se bacaju na ciganski standard Doli, Doli, a Madonna završava ovaj segment sa osećajnom You Must Love Me.
Još jedna video pauza, koja se zove Get Stupid, kreću scene iz punih supermarketa, banaka, Wall Streeta, ratnih zločina, političara i njihovih ortaka („negativaca“ - Ahmadinejad, Kim Il Jong, Robert Mugabe izmešanih sa „pozitivacima“, kao što su Nelson Mendela, Bill Clinton, Bono i Oprah).
Madonna je ozbiljna jer „your planet needs you“. Ali pre planiranja revolucionarne akcije, Justin Timberlake i Timberland nam saopštavaju da imamo samo četiri minuta da spasimo svet. Stari favorit Like a Prayer je ispraćen uz tapšanje i horsko pevanje, dok sa ekrana seva kabala, Alah, Bog, Shiva...
Madonna više ne zna gde udara. Ali oprašamo joj brzo, jer ko nije pomerao na poslednju numeru Give it 2 Me, taj je srca kamenoga.
Na Ušće, mesto gde započinju mnoge srpske zablude, Madonna je došla, videla i potvrdila svoj status kulturne ikone. E sad, što današnju kulturu više zanima broj šlepera i kuvara koji je prate na turneji, da li je potrebno 14 sati da se podigne bina od 66 metara širine i 25 metara visine, ne možemo kriviti isključivo Madonnu.
Njen koncert je zasigurno više potreban nama, da se „pozicioniramo“ kao prestonica zabave u regionu, na Zapadnom Balkanu ili Jugosferi, nego njoj. Pričati o Madonninoj moći tranformacije je upasti u opšte mesto. Dovoljno je reći – Madonna je foliranje uzdigla na nivo umetnosti. Ona je ta koja je uspešno izvela rock' n’ roll prevaru. A ako smo se proveli na njenom koncertu, možemo računati da smo u plusu.
Pre nego što smo se razbežali kućama, na ekranu je pisalo „Game Over“. Madonna je bila ovde.
FOTO GALERIJA (Stanislav Milojković)
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari