Ovogodišnji Sziget posetilo je preko 390.000 ljudi, zarada se procenjuje na 390.000 evra, nastupili su Faith No More, Klaxons, Placebo... Na licu mesta je bio naš saradnik
Mesto: Óbudai-sziget ostrvo, Budimpešta
Vreme: 12. - 17. avgust 2009.
Iako je oduvek bio više od običnog muzičkog festivala, apsolutnu dominaciju u regionu Sziget je ove godine dokazao i programom. Imena poput Faith No More, Placebo, Klaxons, Bloc Party, Lily Allen ili Snow Patrol na glavnoj bini pokazuju da smotra u mađarskoj prestonici ponovo okuplja neka od najaktuelnijih i najatraktivnijih imena svetske muzičke ponude, nudeći uz to bogat sadržaj i na ostalim stejdževima.
Po kvalitetu programa naročito su se isticala poslednja dva dana u kojima je Sziget bez problema mogao da stane na crtu Roskildeu ili bilo kom evropskom festivalu A kategorije.
Razlozi zbog kojih se ovom festivalu često pripisuje dobra organizovanost su brojni. Čak ni pravi gurmani ne mogu da nađu primedbe na ekstremno bogat asortiman hrane i pića. Brojni improvizovani restorani i štandovi s nacionalnim kuhinjama, vegetarijanskom i fast food hranom su se pobrinuli za to, dok su koktel barovi na svakom koraku.
Zabave ima na pretek i za ljude kojima muzika nije na prvom mestu. Nekoliko “ulica” je načičkano tezgama i radnjicama sa super ponudom krpica, nakita, obuće, torbi, bedževa, pirsinga, tetovaža, pletenja dredova i ostalih neophodnih igračaka za mlade. Aktivnosti poput bandžija, jahanja električnog bika, kupanja u bazenu, ne manjka.
Kamperi nemaju potrebu ni da napuštaju ostrvo, pošto je kamp dobro pozicioniran u samom centru festivala, što je prava retkost. Kamperima su, između ostalog, na rasploganju odlični tuševi i toaleti, besplatan internet, mesto za punjenje mobilnih telefona, automati za podizanje gotovine, menjačnice i supermarketi.
Kretanje među mnoštvom bina nije problem, i nema davljenja u prašini i blatu na koje smo navikli. Pored toga, svuda su postavljeni kontejneri i kante za đubre, a tu su i ljudi koji kupe bačene čaše i ambalažu ne bi li otplatili svoju kartu ili zaradili za letovanje. Ipak, glavna prednost festivala, pored lokacije u prirodi, a nedaleko od centra grada, je istinska internacionalnost i festivalska kultura. Skoro je nemoguće naleteti na pijane i drogirane ljude (možda i zbog toga što stranci nisu isključivo Englezi, a ni Mađara nema baš previše na ostrvu). Jedan od razloga za to sigurno leži i u satnici - program počinje rano u toku dana (nije baš zabavno biti pijan u 14h na 35 stepeni), ali i u profilu prisutnih ljudi.
U normalnim uslovima, od Beograda do festivala je potrebno oko pet sati kolima, ali u ovo vreme je granični prelaz Horgoš zatrpan Turcima koji se vraćaju s odmora i na granici ujedinjuju sa svojim rođacima, gde na sred puta zajedno ručaju, mole se i obavljaju fiziološke potrebe. Ako vam ti i prizori, u koje spadaju i deca koja ulaze u jedna, a izlaze iz sasvim drugih kola, i čekanje od minimum tri sata, ne izazivaju uzbuđenje, preporučljivo je da se sreća potraži na nekom drugom prelazu ili pođe, recimo, vozom, budući da povratna karta u ovom periodu iznosi svega 26 evra.
Za razliku od nje, dnevna festivalska karta nije toliko povoljna, ali sa cenom od 42 evra i dalje predstavlja najjeftiniji mogući način da se u tako kratkom vremenskom roku pogleda solidan broj jakih izvođača. Ponovo oformljeni Faith No More su svakako bili ovogodišnja ekskluziva, što su u 90-ominutnom nastupu na samom zatvaranju festivala i opravdali, odsviravši gotovo sve najveće hitove iz svoje plodonosne karijere.
Predstavu na velikom mejn stejdžu obeleželi su moćan zvuk i pojava kontroverznog frontmena Mikea Pattona koji se potrudio da stavi do znanja ko vuče konce u bendu. Nema sumnje da je on izuzetan pevač i inovativan kompozitor (što je dokazao u nekim od mnogobrojnih projekata u kojima je tokom ovih godina učestvovao), ali činjenica da je proračunati egzibicionista je nepobitna. U trenucima kada pusti glas prostor ispred njega zanemi, ali gutanje pertle, ispuštanje nebuloznih zvukova između pesama i zalizivanje kose pljuvačkom više priliče njegovom solo projektu ili nastupu Ere Ojdanića nego takvih legendi.
Sve u svemu, sjajna svirka (u kojoj baš i nije morao da se nađe splavarski hit Easy), pregršt nostalgičnih momenata i ogroman trud koji je uložio neko ko važi za “ludaka” i veliku facu.
Epitet naj svirke u poslednja dva dana bez sumnje je pripao finskom post-hardcore bendu Disco Ensemble. Pošto su prvi nastupali na glavnoj bini poslednjeg dana, pa samim tim služili za štimovanje zvuka headlinerima, energija i kvalitet koji su isporučili potvrdili su da se radi o trenutno najboljem post-HC bendu koji Evropa može da ponudi. Pred šacicom ljudi (od kojih su deo činili fanovi, a deo mazohisti koji su izašli da pocrne na 35 stepeni), Finci su predstavili sjajan aktuelan album Magic Recovories, ali i stare stvari.
Dnevne termine su dobili u drugim prilikama zvezde večeri - Editors, Klaxons i Maximo Park. Dok su ih Editors i Klaxons iskoristili za promovisanje pesama sa predstojećih jesenjih izdanja, Maximo Park se na žalost mnogih fanova fokusirao na poslednji album Quicken The Heart. Iako je sunce neumorno pržilo, Editors su uspeli da prenesu standardnu dozu mraka i melanholije, mada nove elektro pesme nisu zvučale obećavajuće.
Za razliku od njih, Klaxons su u svakom pogledu sijali. Šljašteći stajling, muzika i fine nove pesme bile su garant najplesnijeg provoda na festivalu, iako uživo ne mogu da dostignu preproducirani studijski zvuk. Maximo Park su delovali izveštačeno i tezgaroški, pokazujući da ih festivalska publika u nekoj tamo Mađarskoj ne zanima previše.
Ubedljivo najviše ljudi našlo se na nastupu kalifornijskih veterana The Offspring. Čikice koje sviraju tinejdžerski punk danas možda deluju smešno, ali su i dalje poprilična atrakcija, te Self Esteem i Come Out And Play izazivaju podjednako oduševljenje kao i pre 15 godina.
Headlineri pretposlednjeg dana, Placebo, jednostavno ne mogu da zvuče loše. Uz višestruko jače i kvalitetnije ozvučenje u odnosu na prethodne bendove, najmanje sedmoro muzičara na bini i pred publikom koja bespogovorno obožava svaki Brianov dah, navodna trojka je priuštila jedva solidan performans. Nekoliko starih pesama koje su odsvirali tek nakon celokupnog novog albuma Battle For The Sun su većem delu publike ipak bile dovoljne za trans.
World Music Stage je jedno od interesantnijih mesta na ostrvu. Geografski i muzički najšarenija bina nudi više od superzvezde Bobana Markovića (kog je publici preporučio mister Patton lično!). Nesumnjiv kvalitet ovde je pokazao David Eugene Edwards (ex-16 Horsepower) sa svojim sastavom Woven Hand i (nepotrebnim) lokalnim ansamblom Muzsikás. Kada jedan od najboljih predstavnika mračne amerikane zapeva, svet pomalo promeni boju, tako da je sumrak pretposlednjeg dana festivala ostao za pamćenje.
Jedna od retkih mana je ovogodišnja slabija ponuda ekstremnog zvuka, budući da je ukinut ranije kvalitetan i posećen metal stejdž. Umesto njega je ove godine na drugoj lokaciji postavljen MTV Headbangers Ball Rock stejdž, koji je, osim slabijeg programa, karakterisalo i dosta lošije ozvučenje, što je naročito bilo uočljivo za vreme nastupa norveških party makera Turbonegro, kada su se pesme jedva razaznavale. Međutim, u isto vreme je na obližnjem A38-WAN2 stejdžu prisutne terorisao i uveseljavao Tom “Squarepusher” Jenkinson setom koji je u isto vreme bio i neslušljiv i fascinantan.
Samo u poslednja dva dana Sziget festivala u repertoaru su još mogli da se pronađu The Subways, Manicsi, Danko Jones, Life of Agony, The Notwist, Paul Oakenfold, Coldcut, Eric Prydz i još gomila manje i više poznatih izvođača, razbacanih na 10-ak stejdžova, što dovoljno govori o kvalitetu ovogodišnje ponude.
Nakon svega ne čudi činjenica da je Sziget ove godine prijavio prihod od preko pola miliona eura i da je u pripremi drugi festival iste kompanije na Jadranu. Čelnici ove smotre su uz pomoć jakih sponzora (nekada Pepsi, danas pivo Dreher) godinama gradili status i dizali rejting, ne povlađujući nikome u odabiru line-upa i konstantno se odupirući gradskim vlastima u nameri da ih isele na neku udaljeniju i daleko manje atraktivnu lokaciju.
Danas je pored punoletstva Sziget na još jednom pragu – ulaska u grupu najelitnijih evropskih festivala.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari