A Hundred Million Suns

Peti album severnoirskog sastava Snow Patrol potvrđuje njihov status komercijalno uspešnog benda. Ipak, čak i najdobronamernijem kritičaru ne može promaći da je u kreativnom smislu A Hundred Million Suns hod u mestu.

Ovakva tvrdnja bi mogla da bude izvor velikih polemika, naročito ako se ima u vidu da su do sada Snow Patrol prošli kroz dve faze. U prvoj su slavljeni kao beskompromisni alternativni bend (u vreme prva dva albuma Songs for Polarbears i When It's All Over We Still Have To Clear Up, kao i EP-ja Starfighter Pilot iz 1997). U drugoj ih zatičemo na vrhovima top-lista zahvaljujući albumima Final Straw i Eyes Open.

Ono što im fanovi hermetičnog zvuka s početka karijere nikako nisu oprostili jeste prelaženje na teren takozvane “komercijale”, gde su psihodeličan i zatvoren artistički zvuk zamenile pevljive balade (Chasing Cars) i ritmične pop himne (Hands Open). Ono što isti fanovi uporno neće da priznaju jeste da je ta druga, komercijalna karijera benda iznedrila nesumnjivo umetnički kvalitetnu muziku.

Već prvi singl Take Back The City ima sve odlike kvalitetnog pop hita; isto se može reći i za singl koji je usledio za njim Crack the Shutters, a spot koji se ovih dana besomučno vrti na MTV-ju i VH1 veoma ilustrativno definiše termin “power pop”. Od ostalih pesama treba izdvojiti Lifeboats i The Planets Bend Between Us. Maratonski triptih od 16 minuta koji zatvara album nazvan The Lighting Strike u svakom pogledu zvuči preambiciozno. Ipak, njegov finalni deo Daybreak jedan je od najlepših momenata na ploči.

Ostatak materijala urađen je po oprobanom konceptu koji se već pokazao uspešnim. Malo pevljivih balada sa jakim emocionalnim uplivom, zatim pesme bržeg i srednjeg tempa sa zamagljenom atmosferom i upečatljivim refrenima, a onda malo reminiscencija u kojima se priziva davno umrli alternativni duh sa početka karijere. Ako nekome nakon ovoga u misli doluta U2, neka zna da to nije slučajno...

Gary Lightbody, frontmen i autor, u pesmama se opet bavi krizama emocionalnih odnosa, izeneverenim ljubavima, rastancima i bolom kao nekom vrstom životnog lajtmotiva. Prosto je neverovatno s kakvom lakoćom uspeva da govori o ovim ponekad veoma kompleksnim stvarima.

If There's A Rocket Tie Me To It (Later With Jools Holland)

Kritičari ih često smatraju banalnim i jednodimenzionalnim, iako njihova efektnost daje impresivne rezultate. Preporuka za one koji ovakav stvaralački postupak ne razumeju bila bi da malo bolje analiziraju tekstove Bernyja Sumnera (New Order) ili Pet Shop Boysa kako bi shvatili da vrhunski umetnički dometi ponekad leže u namerno plasiranoj jednostavnosti koja klizi po ivici banalnosti, ali je nikad ne prelazi.

A Hundred Million Suns je solidna kolekcija dobro produciranih, dobro odsviranih i lepo ukomponovanih pesama koje ulaze u uvo na prvo slušanje. Nažalost, to je i najveći domet albuma. Lightbody i drugovi ovog puta nisu uspeli da dosegnu vrhunce prethodna dva albuma, iako im je, prema sopstvenom priznanju, bila namera da ih prevaziđu.

Ako je za utehu, ovo izdanje će potvrditi njihov status zvezda. Već sledeći album mora biti korak napred ili će se njihova karijera lagano pretvarati u dobro upakovano samoplagiranje.

Audio:

• Snow patrol MySpace