Intelektualna magija

U najsnažnijim momentima, šizofreno-genijalnoj Paranoid Android, prodornoj Lucky, na bisu uz Fake Plastic Trees i gotovo plesnu Everything In Its Right Place zaboravljate na usputne propuste: katastrofalne bimove, prosečnu rasvetu, kung-fu sa publikom. Thomov zaneseni pogled i eterični vokal ostavljaju za sobom samo nemi aplauz i divljenje. Na putu kući ostaje nada za ponovni susret u našoj prestonici

Sonja Rajin

Mesto: Sziget Festival 2006, Budapest
Vreme: 12. avgust 2006.
Organizacija putovanja: Internet Travel

To je bilo nedosanjano veče na Exitu. Jedan od razloga zašto su Radiohead među najznačajnijim bendovima na planeti jeste i taj da na kojoj god turneji da ih gledate, imate osećaj da ste ih uhvatili u pravom trenutku.

Neverovatno koliko je snažan kult ove oksfordske petorke. Budući da, izuzev Grčke, prvi put nastupaju u ovom delu Evrope, uzbuđenje je ušlo u crvenu zonu još na samom otvaranju. Već oko 16.30h, tokom seta Sons & Daughters u prvim redovima je bio pravi manevar izvaditi telefon iz ranca. Mađara nigde naokolo. Ni S&D, ni korektni dEUS, ni zanemarljivi mađarski bend Heaven Street Seven (koji je bukvalno izviždan na kraju) nije ostavio značajnijeg traga.

Svih 50.000 čekalo je uz blagu tremu da konačno dođe tih 21.00. I desi se čudo. Pola sata pred koncert nastala je borba za vazduh ravna pank događajima. Šutka uz početnu Airbag. Fantastična virtuoznost Jonnyja Greenwooda i Eda O'Briena ledi žile, ali pravi heroj je upravo Thom Yorke, koji je na sceni daleko dinamičniji nego što se moglo očekivati. Radiohead sviraju dva sata, znalački i odmereno sastavljen "best of" set, uglavnom baziran na OK Computeru. Bez podilaženja publici, smišljeno su izostavljene Creep, High and Dry ili My Iron Lung, ali to se i ne primećuje.

Njihova intelektualna paranoja, emotivni krešendo i smela ironija dobijaju na otvorenom prostoru dublji, ličniji smisao. Nema upaljača, klišea ni nedorečenosti. Nova 15 Step i konačno uobličena Nude, ubačene kao mamac pred novi album, zvuče kao crossover između Amnesiaca i Hail to the Thief. Tokom moćne The Gloaming i koncertnog favorita Karma Police poželite da padne kiša, koja je čitav dan sipila, ali ništa. Kreću početni taktovi How to Disappear Completely, a sat kao da staje, magija prevladava, reči se gube. U najsnažnijim momentima, šizofreno-genijalnoj Paranoid Android, prodornoj Lucky, na bisu uz Fake Plastic Trees i gotovo plesnu Everything In Its Right Place zaboravljate na usputne propuste: katastrofalne bimove, prosečnu rasvetu, kung-fu sa publikom.

Thomov zaneseni pogled i eterični vokal ostavljaju za sobom samo nemi aplauz i divljenje. Na putu kući ostaje nada za ponovni susret u našoj prestonici.

Set lista:

01 Airbag
02 The National Anthem
03 There There
04 15 Step
05 Exit Music
06 Karma Police
07 I Might Be Wrong
08 Nude
09 Paranoid Android
10 No Surprises
11 The Gloaming
12 How To Disappear Completely
13 Pyramid Song
14 Lucky
15 Just
16 Idioteque
17 Street Spirit

Encore:

18 You And Whose Army?
19 2+2=5
20 Bones
21 Fake Plastic Trees
22 Everything In Its Right Place

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike