Brian Molko i Stefan Olsdal su počeli da prave pretežno vesele pesme, što je rezultiralo najkompaktnijim izdanjem u katalogu
Još u vreme dok je na 3K (R.I.P.) najavljivan kao “najnovija senzacija Plejsbu”, internacionalni trio iz Londona je svojim androginim rockom privlačio mase neprilagođenih tinejdžera širom zemljine kugle. Oduvek je fascinirala hladnokrvna proračunatost koju su Brian Molko, Stefan Olsdal i bilo koji od trojice bubnjara emitovali; od Molkovih trepavica do apsurdnih metafora, sve je doslovno i preneseno bila jedna velika šminka precizno plasirana na tržište i usmerena ka ciljnoj grupaciji. Ni u jednom trenutku mega-uspešne karijere, čak ni u najranijoj fazi kada se singl zvao Teenage Angst, Placebo nije delovao kao prirodan, opipljiv bend, već kao makijavelijevskom racionalnošću vođena korporacija koja konzumente drži na sigurnoj distanci.
Iz takvog odnosa proistekao je solidan broj hitova, ali i pregršt promašenih pesama. Muka s formatom albuma u Placebovom katalogu je evidentna, jer u većini slučajeva singlovi lebde u praznini, što prilično obezvređuje diskografiju ove multi-nacionalne grupe i čini best-of izdanje Once More with Feeling iz 2004. jedinim relevantnim zapisom njene karijere.
Battle for the Sun svakako neće ostati zabeležena kao najbolja Placebova ploča, iako ona to u pravom smislu reči možda i jeste. Odsustvo najjačeg aduta – hita (ne, to prvi singl For What It's Worth nikako nije) nadomešćeno je bolje osmišljenim pesmama, pa album u celini zvuči bezbolnije nego bilo koji do sada. Naravno, trenuci u kojima Placebo deluje kao otrcani, pomalo tupavi srednjoškolski sastav su i dalje prisutni, mada se mogu naći i epovi koji strukturom i zvukom više podsećaju na repertoar nekog benda prog usmerenja, što je delom zasluga čuvenog Toolovog producenta Davida Bottrilla.
Uočljiva je jasna želja za pozitivnijim tonovima koja će gotičare ujesti za crno srce. Ipak, oni će zasigurno aminovati jako zanimljivu naslovnu numeru, čiji sklop može da zamori nestrpljive slušaoce, iako u suštini ona predstavlja najintrigantniji momenat albuma, kao i prijemčive Julien, Devil in the Details i Come Undone.
U trenutni senzibilitet se uklapa slika i prilika novog bubnjara Stevea Forresta, kalifornijskog sunny boya koga su Molko i Olsdal primetili dok je nastupao za njihovu emo predgrupu Evaline. Zaista, neke pesme (Bright Lights, King of Medicine) pokazuju nonšalanciju i naivnost u tolikoj meri da je teško poverovati da su u pitanju promišljeni ljudi koji igraju na kartu angsta i otuđenosti, a ne neka neozbiljna drečava skupine, poput Fall Out Boy.
To, međutim, ne umanjuje delotvornost solidnog dela vedrih (i svih pobrojanih mračnijih) komada, uprkos mestimičnim kitnjastim orkestracijama, banalnim melodijama i predvidljivim refrenima. I pored svih kritika koje nije teško uputiti na adresu londonskog trija, Plejsbu zrače delikatnim entuzijazmom (naročito u skoro-pa-hitu The Never Ending Why), koji otkriva njihov dugogodišnji mejnstrimovski staž, ali ih u isto vreme čini uporedivim s nekim mladim nadama indie scene.
Malo je verovatno da će Battle for the Sun izdržati test vremena i postati značajnija stavka u Placebovom katalogu, ali na jednom polju on je u startu uspeo – pokazao je da su veterani u nešto manje pretencioznoj inkarnaciji u stanju da redukuju fillere i naprave konzistentnu, dopadljivu ploču, makar se na njoj ne nalazio nijedan momentalni klasik.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
kleo heart placebo (gost)
| 29.06.2009. 18.22.57
Cula samo singlove, zvuci ok... I Placebo nisu uporedivi s nekim mladim nadama indie scene!!!!! Niti je jasno po cemu oni nisu prirodan bend, ali bravo za goticarsko crno srce :))
-
Ko je odvalio Plejsbu? (gost)
| 29.06.2009. 18.23.04
Suvačarov, Stolica, Ivana Andrejić ili Dijana?
-
Plejsbu (gost)
| 29.06.2009. 18.36.39
:)
Sećam se toga, bilo je u više navrata.
-
Hmmmmm (gost)
| 30.06.2009. 09.26.54
Placebo je ozbiljan bend. A Vladimir ga posmatra kao tinejdzersku zajebanciju. Album je sjajan inace...
-
2/10 (gost)
| 30.06.2009. 10.40.12
Po meni ih posmatra previse ozbiljno nego sto jesu. Izmedju njih I Fallout Boy razlika je mnogo manja nego sto se cini.
-
Hmmmmm (gost)
| 30.06.2009. 11.30.35
Ok, stvar ukusa. Ali bi bilo dobro par puta preslusati album pre nego sto se da brzopleta ocena...
-
ivan (gost)
| 01.07.2009. 12.15.12
Ćao-će! :)))
-
Znači Zemun (gost)
| 01.07.2009. 13.23.50
Znači Stolica.
-
Goran (gost)
| 11.07.2009. 03.07.02
ko si ti da kritikujes kad ne znas ni da izgovoris(napises) ime benda,mogu misliti kako si onda preslusao i razumeo pesme,pogotovo sto ocigledno ne znas ni kako se cita Placebo,a ni sta znaci...kako onda da razumes pesme nije mi jasno...album je u celini sjajan i to je najbitnije,koliko ce pesama biti u vrhu nekih propalih lista uopste nije vazno...
-
Natasa (gost)
| 03.08.2009. 22.26.50
Ovo je verovatno najgora recenzija koju sam ikada procitala, napisana od strane coveka koji ne zna ni ime benda da izgovori a mogu samo da zamislim koliko je vremena i paznje posvetio preslusavanju muzike istog."Mase neprilagodjenih tinejdzera"-ovako okarakterisati hiljade fanova ovog benda je stvarno strasno. Stoga, gospodine Nincicu smatram da ste nedovoljno edukovani i neinformisani da biste uopste davali bilo kakvu kritiku na racun ovog benda, koji svakako zasluzuje mnogo vise od ovih vasih sramnih skrabotina!
-
Plasibo (gost)
| 25.09.2009. 14.16.13
Ne znam sto potrosih dragocenih oko 5 minuta na citanje ove gomile reci, koje se ni ne moze nazvati kritikom nekog albuma. Sta, ja sad kao treba da citam misljenje jednog coveka, i da mi on govori kakav je album?! Bolju bih ja kritiku napisala. E, a sad odoh preslusati BFTS album po xx put, ova mi je ovaj tekst dao jos vecu ljubav prema njemu!
-
mrb (gost)
| 10.07.2010. 14.34.57
ahahahahaaa :D al' se ljudi pale....
ovo stvarno jeste glup album. ko prati placebo od samog početka, zna.
-
Mare (gost)
| 11.07.2010. 13.04.01
Hahahaha, genijalna recenzija, tek sad je vidim! A posle ovakvih komentara covek bukvalno moze da zaplace od smeha... Svaka cast za Popboks!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.