NIN se nalaze na turneji koja obuhvata skoro 100 nastupa. Vodilo se računa i da dođu u države u kojima ovaj klivlendski bend do sada nije nastupao: Rusija (Moskva i Sankt Petersburg) i Mađarska (Budimpešta) su najistočnije evropske tačke dosadašnjih koncertnih maršruta NIN. Na nama bližoj našao se i Popboksov reporter
Blato Szigeta i goli ljudi u njemu prošle subote su neodoljivo podsećali na slike sa Woodstocka ’94. koji je u blatnom kostimu doveo
Nine Inch Nails najbrojnijoj publici do tada. Mrak je bio već pao, a bina se opremala uz muziku Spiritualized i
The Rapture.
Nekoliko minuta nakon za početak predviđenih 21:30, buka od strane modularnog sintisajzera, potpuni mrak i skandiranje publike „Nine-Inch-Nails-Nine-Inch-Nails...“ označili su početak. Kratki instrumental Hyperpower! kojim počinje i aktuelni album Year Zero uvodi u The Beginning Of The End tokom koje lider Trent Reznor zavodljivo đuska sa dairama u ruci koje nedugo zatim baca u publiku, a ostatak benda kipti od energije.
S obzirom na redovno objavljivanje koncertnih set-lista na fan sajtovima, očekuje se oko 20 pesama, a svi se pitaju koliko će pesme sa novog albuma (jer, koncertno su stare tek par meseci) uspeti da pariraju ključnim koncertnim hitovima.
Heresy nas podeća na pomalo potisnute stihove o bogu&paklu, a Terrible Lie je večiti klimaks pre klimaksa na svakom koncertu NIN. Album The Downward Spiral će biti obrađen sa još četiri pesme, od kojih March Of The Pigs biva propraćena najvećim turbulencijama u publici i najgušćim stage-divingom. No, Closer odmah zatim smiruje strasti: paradoksalno, najstrastvenijim ljubavnim stihom ikada u pop muzici.
Dve pesme koje NIN ne sviraju tako često, a izvedene su na Szigetu potiču sa soundtrackova - prvo
Burn za
Rođene ubice, a pred kraj i
Dead Souls (originalno
Joy Division) za film
Vrana. Frenetični tempo vs. jeziva senzualnost.
U jednom trenutku Trent snima publiku kamerom dok peva, a nešto ranije nam se i obratio rekavši kako je "dan pre na istom mestu gledao nastup Skinny Puppy kojim je bio predgrupa pre mnogo, mnogo godina“, te kako je „jako dobro što je takav bend imao toliko publike na tako dobrom mestu kao što je ovo".
Tokom izvođenja
Me, I'm Not i
The Great Destroyer (obe sa
Year Zero) petorka postaje trio sa stalcima i kompjuterima, te tako neodoljivo podseća na
Kraftwerk, a stereo preciznost elektronske buke koja krasi drugu pesmu je toliko jaka da deluje neverovatno da dolazi sa festivalske bine.
Potom jedna delimično razbijena gitara biva bačena u publiku (gde je spremno dočekuju), a nekoliko puta su rušeni mikrofoni koje tonci ne uspevaju da isključe pre pada, pa tup zvuk udarca u binu odskače kao kontrast oštrici savršenog zvučnog miksa.
Dve pesme koje se redovno rotiraju kao pretposlednja i poslednja na velikoj većini koncerata NIN su Head Like A Hole i Hurt, i na Szigetu su išle baš tim redosledom.
Prva, neverovatno vitalna za svoju starost od 18 godina; a druga, najočekivanija, oslikava Trenta za električnim klavirom (i bez akustične gitare) ispred belih LCD konfeta (ili su to pahulje snega) koje sve vreme padaju.
Svi odlaze sa bine, a isti onaj zvuk sa početka koncerta ostaje da zuji do trenutka kada se na ekranu pojavljuje čuveni logo belih slova na crnoj pozadini u belom pravouganiku. Publika reaguje najglasnije.
Linkovi:
Setlista:
Hyperpower!
The Beginning Of The End
Heresy
Terrible Lie
March Of The Pigs
Closer
Survivalism
Burn
Gave Up
Me, I'm Not
The Great Destroyer
Eraser
Only
The Good Soldier
Wish
No, You Don't
Suck
Dead Souls
The Hand That Feeds
Head Like A Hole
Hurt
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.