Pivo, muzika... i tuča

Mesto: Ušće, Beograd
Vreme: Sreda, 12. avgust 2009.
Organizacija: Beogradska kulturna mreža

Već oko 20 h reke ljudi su okupirale područje Ušća kod istoimenog poslovnog centra, a Brankov most je bio krcat kolonama ljudi. Prilazi sa zemunske strane takođe...

Već letimičan pogled na masu asocira na krilaticu “od 7 do 77 godina”, ali ona ovde ne predstavlja frazu već konstaciju na mestu. Od grupa klinaca u kojima najstariji nema više od 10 godina, preko tinejdžerskih čopor formacija, sve do roditelja sa sitnom dečicom, beogradski pandan Oktoberfesta privlači vrlo šarenu publiku.

Zli jezici bi rekli “Što je džabe, i Bogu je drago”, ali ne i potpisnik ovih redova. Jasno je da  na Beer Festu svako može pronaći ponešto za sebe – luna park I brojne skalamerije za zabavu, veliki broj različitih vrsta piva, i muzički program koji je na ivici da bude okarkterisan tek kao propratni sadržaj, jesu neke od komponenti koje utiču na maksimalno širok opseg posetilaca. 

Obezbeđenje na ulazu je bilo veoma ležerno, osim ukoliko pod “kontrolom” ne podrazumevate uzvik “Ajde, ajde, prolazi!”. Drugim rečima, ukoliko postoji ludak koji poseduje portabl atomsku bombu ili neki omanji bacač plamena, može svoje "instrumente" uneti unutra bez ikakvih problema i njihovom primenom obezbediti još jedan, ne baš tako zabavan festivalski sadržaj.

Ukoliko aljkavom obezbeđenju dodamo i činjenicu da je ulaz besplatan, dolazimo do zaključka da bi neki efikasniji mehanizam bezbednosti unutar festivalskog prostora neizostavno morao da postoji, što ovde nije bio slučaj, pa je tako vaš izveštač imao priliku da prisustvuje brutalnoj tuči dve grupe ljudi koja se samo čudom nije tragično završila.

Čast da prvi nastupe na ovogodišnjem Beer Festu pripala je sastavima King Size, Samostalni Referenti i pevaču Zvonku Bogdanu. Ono što je, međutim, masa ispred bine očekivala bili su gurui industriala Laibach. Tačno je i najavljeno, bend iz Trbovlja se na sceni pojavio nešto pre 22 h i započeo svoj avangardni audio-vizuelni šou.

Dobro su poznati domaćoj publici, ali su i pored toga daleko od ideje bilo kakvog podilaženja. Njihov set je bio krut i ne preterano komunikativan. Reakcija publike je bila više nego mlaka, što zbog činjenice da Laibach nikad i nije bio bend za igranke i proslave, što zbog jakog utiska da veći deo prisutnih ne može da se pohvali boljim poznavanjem diskografije slovenačkog sastava.

Kombinujući ranije radove sa numerama sa albuma Volk, Laibach pokazuju zašto su glavni uzori komercijalnom Rammsteinu i masi drugih industrial/metal imena. Negde na pola puta između Kraftwerka i Hanzel Und Gretyl, Laibach isporučuju otrovne bitove, apokaliptične vokale/tekstove i zastrašujuće efektan vizuelni doživljaj, što, tokom sat vremena nastupa, ipak nije bilo dovoljno da značajnije pokrene publiku na Beer Festu.

Posle vatrometa, pola sata pre ponoći, na stejdž su izašli Stereo MC’s. Englezi su odmah krenuli sa svojim prepoznatljivim ritmovima i tipičnim engleskim šarmom, a tu je i simpatična trenerka pevača Roba Bircha dostojna najokorelijih dizelaša iz prve polovine 90-ih godina, koja odmah može da razgali čoveka.

Stereo MC’s su uspeli da otkrave publiku, a vrhunci nastupa su bili naravno Connected i Deep, Down & Dirty, s tim što se bend potrudio da temeljno prošara svoj set numerama iz gotovo svih perioda 20-godišnje karijere. Reakcija publike je sasvim pristojna. Ipak, nastup Stereo MC’s-a neretko ume da zapadne u kolotečinu i postane monoton i razvodnjen, što se naročito osetilo tokom 10-minutnog bisa.

Sat iza ponoći na scenu izlazi Strip, jedan od najperspektivnijih i najambicioznijih domaćih rok sastava. Ređale su se:  Lov na veštice, Lepo mi je kad te bijem, Psihomehaničar, Štikom u čelo…Strip su usvirani, žestoki i krajnje profesionalni, ali se stiče utisak da bi bili znatno ubedljiviji kada bi na raspolaganju imali veću minutažu od festivalske. Neizbežni uticaj Negativea kombinovani sa rifovima Rage Against The Machinea, pa čak i trubačkim orkestrom u poslednjoj pesmi (koja bi mogla biti vrlo interesatna kao pokazatelj pravca u kojem će se Strip kretati u budućnosti), predstavljaju melanž koji će u Srbiji uvek imati podršku rock publike, što je i sinoć bio slučaj.

Iako su nakon Stripa nastupe imali i Švajcarci Fat Black Sexy Mama i domaći MC Marko i Band, dobar deo prisutnih je već počeo da se razilazi, što u pravcu pivskih štandova, što prema izlazima.

Uprkos očiglednim manjkavostima u organizaciji, već prve večeri Beer Festa postaje jasno zašto se ovaj događaj sve češće u svetu pominje kao jedna od must-see manifestacija. Za pivopije, ovo je svojevrsna Meka u kojoj osim klasičnih piva najrazličitijih proizvođača, mogu probati i ekstravagancije poput piva od šumske jagode ili borovnice.

Za avanturiste, ringišpil i druge sprave svakako predstavljaju dobru zabavu i izazov da u stomaku zadrže ono što tokom večeri popili, dok je za one koji vole muziku, raspon od metala do starogradske muzike dovoljan razlog da se nađu na Ušću.

Dobri ciljevi ni ove godine nisu izostali. Poziv na recikliranje i podizanje svesti o zagađenosti su prioriteti ovogodišnjeg izdanja festivala. Sve u svemu, vašarska atmosfera, liciterska srca i šećerni slatkiši, pivo, neverovatna šarolikost publike, raznovrsna muzika, samo su neki od razloga zbog kojih biste (ili ne biste, to je već stvar ukusa) mogli da posetite Beer Fest.

Naravno, pod uslovom da organizatori problemu obezbeđivanja priđu na ozbiljan način.

• Galerija fotografija (Stanislav Milojkovic)