Beograd, kraj 70-ih. Tito u poseti Kubi, Fantom na ulicama Beograda. Potera počinje. Legenda je rođena
Scenario: Jovan B. Todorović i Bogdan Petković
Uloge: Milutin Milošević, Radoslav Milenković, Marko Živić, Nada Macanković
Žanr: dokumentarno-akcioni
Trajanje: 82 minuta
Proizvodnja: Srbija, 2009.
Mesec dana posle premijere filma Život i smrt porno bande na Festu, ovo je još jedan domaći film kojim možemo da se dičimo. Beogradski fantom je priča o Vladi Vasiljeviću, koji je pre 30 godina tokom deset večeri izluđivao narodnu miliciju i oduševljavao Beograđane.
Preplićući razgovore sa svedocima/akterima događaja iz 70-ih i akciono-dramske sekvence, mladi režiser/scenarista Jovan B. Todorović stvara iznenađujuće kompaktnu dokumentarno-igranu strukturu. Istina, Beogradski fantom nema razgranat narativni zahvat Mladena Đorđevića, ali svedene linije Todorovićevog dugometražnog debija odišu elegancijom i jasnoćom izraza.
Poput belog poršea koga krade i vozi glavni junak, Beogradski fantom oduševljava već na prvi pogled. Oživljavanje epohe je nezgodan zadatak, naročito ako raspolažete ograničenom količinom novca, pa je pravo malo čudo kako su Todorović i direktor fotografije András Nagy uspeli da naprave film koji izgledom može da parira, na primer, Fincherovom 65 miliona dolara vrednom krimi-epiku Zodijak.
Posebno treba pohvaliti sjajne kompjuterske efekate pomoću kojih je rekonstruisan nekadašnji izgled trga Slavija. Ako se tome dodaju vratolomne scene automobilskih potera – do sada neviđene u domaćem filmu – i sjajna muzika Nemanje Mosurovića, Beogradski fantom nudi prvorazredno gledalačko iskustvo.
Dok su u Dragojevićevom Georgiju udružili talente kako bi oživeli Gavrila Vukovića (prvi mu je podario telo, drugi glas), Milutin Milošević i Radoslav Milenković u Beogradskom fantomu glume ljute takmace – Fantoma i inspektora Maksića. Društvo im pravi odlični Marko Živić kao Fanđo, policajac u civilu (čitaj: zvoncarama) rešen da „ponoćnom kaskaderu“ zaprži čorbu.
Pored profesionalnih glumaca zvezde filma su i sagovornici iz odlično uklopljenih dokumentarnih deonica. Među njima posebne simpatije pridobija taksista Mladen Majstorović, koji je tokom potere za Fantomom bio jedan od glavnih osumnjičenih. Majstorović (u igranom delu ga kao mladog glumi Petar Mihailović) je pravi beogradski šmeker koji već prvom rečenicom tera osmeh na lice i filmu obezbeđuje dobrodošli komični ventil.
Beogradski fantom ostaje otvoren za različita tumačenja. Zašto je Vasiljević krstario prestonicom u ukradenom poršeu? Da bi se narugao komunistima i Titu? Da bi uživao u brzoj vožnji? Da bi osvojio devojku koju voli?
Milošević ne progovara ni reči, njegov lik je zavodljivo jednodimenzionalan i sveden na zamišljen pogled kao ugljen crnih očiju. Bez obzira na stvarne motive koji su pokrenuli Vladu Vasiljevića, Fantom postaje simbol slobode i nepokorenosti, slično Kowalskom iz kultnog filma Auto smrti (Vanishing Point).
Todorović zna da legenda ne bi bila legenda kada bi bila do kraja ogoljena. Ova odluka može da frustrira one koji su očekivali objašnjenje na kraju, ali istovremeno podstiče da se o filmu razmišlja dugo pošto se završe poslednji taktovi pesme koju tokom odjavne špice peva Bisera Veletanlić. Beogradski fantom je vožnja koja se ne zaboravlja lako.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari