Iz ljubavi, iz mahnitosti

Kiza (ex-Presing) i Trile (ex-Supernaut), kažu, uopšte ne vežbaju. Godine stvaranja ispod beogradske zemlje i iznad nje ipak ih, izgleda, čine solidno utreniranima za svaki sadašnji trenutak

Marko Artuković

Mesto: Žica, Beograd
Vreme: Subota, 10. januar 2009.
Organizacija: Žica

Nekadašnji mašinista Supernauta Svetolik Trifunović Trile i pevač nekadašnjeg Presinga Zoran Radović Kiza imaju CV-je kojima po defaultu zaslužuju pažnju sa zajedničkim projektom Tron; ako ne i drugde, makar u undergroundu.

Često se prikukava kako je mainstream propao, kako je scena u krizi; čovek bi mogao pomisliti da se estetska elita, indisponirana nadzemnom pop situacijom, u velikom broju sjatila ispod zemlje, i da tamo sve vrvi od sofisticirane akcije. Ne bi se, međutim, reklo da je baš tako.

Relativno nežne januarske subotnje večeri, da dođe da čuje i vidi Tron u Žici za shodno je našlo 30-ak ljudi, što bi bilo sasvim zadovoljavajuće za podzemni događaj čiji su protagonisti ljudi koji tek počinju da se bave muzikom. Imajući, međutim, u vidu Kizine i Triletove minule radove, koji su deo zaostavštine najblistavijeg beogradskog undergrounda, a značajnim delom se prostiru i po površini, teško je odupreti se porivu da se ovakav odziv osmotri kao simptom.

TRON U ZICI

Tron je u samom vrhu – ili, svejedno, podrumu – njihovog delovanja kad je najtvrdokornija beskompromisnost u pitanju. Dobar deo onoga što se čuje i vidi piše se na licu mesta, ali to ne izgleda nužno tako. Nakon niza manje ili više razabirljivih pesama izašlih iz Kizinog tela i mikrofona i Triletove miksete koja se hrani kroz iskusnog Rolanda R-8 i po potrebi/Triletovom nahođenju žvaće Kizin glas – informacija "Mi uopšte ne vežbamo" dolazi kao iznenađenje.

TRON U ZICI Stvar je dobrim delom u tome što je, koliko god da je spontan, nastup Trona moćno utemeljen: u kilometraži, podzemnoj i nadzemnoj, članova dua; u Triletovoj nonšalantnoj sigurnosti koja obezbeđuje da propusti u najmanju ruku ne smetaju puno; u Kizinoj pesničkoj i performerskoj ličnosti koja nam se može dopasti više, manje ili (gotovo) nikako, ali svakako je neosporno da ne bi bila dosadna ni najvećem, recimo, alternativnom njujorškom sladokuscu s kraja 70-ih, ili prekaljenom rock fotografu koji misli da je manje-više sve video.

Radović je beogradski, ali i svetski unikat; od nekih srodnih duša razlikuje se manje, od nekih više; od svih se razlikuje značajno. Od nekih prilično srodnih, prvenstveno po tome što je živ.

Nakon često nerazgovetnih vokalnih izraza i poruka tokom muziciranja, okupljenima je za kraj saopštio sopstveno naravoučenije.

Samoubistvo je bez veze, reče, a život je lep. Svirka je proistekla, napomenu, "iz ljubavi, iz mahnitosti". Izrazi sumnju da je postao "arhaik". Boli ga, dodade, kurac šta je postao.

Komentari

slacala (gost) | 11.01.2009. 17.30.27

bravo!
Underground dileja (gost) | 11.01.2009. 18.43.03

Kao sto Miles Davis rece, u onoj vec previce puta prenesenoj recenici, greske ne postoje... To nije pop, nije gluma, vezbanje tu nista ne bi promenilo, nepotrebno je i nebitno. Ko si to si i gotovo, to se ne moze uvezbati. A sto se tice broja ljudi u publici, pa, kao sto bi i taj njujorcanin znao, i krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih (a i danas), nigde na takve stvari ne dolazi puno vise ljudi. Tek ce se o Tronu pricati posle, za jedno 10 godina, tada ce mozda neko otkriti da je zapravo postojala citava scena, da prostite, citav pokret koji mi danas ne vidimo. Mozda dobije i ime... Bas kao sto je bilo sa no wave-om u new yorku u pomenuto vreme, nesto sto je izgledalo potpuno beznacajno i za sta nikoga nije bilo briga kasnije je postalo jako vazno.
kažu, uopšte ne vežbaju (gost) | 12.01.2009. 00.21.14

tako i zvuce.
Zivio rokenrol (gost) | 12.01.2009. 02.32.19

jaooooo Trile i Kiza jaoooooo
D (gost) | 12.01.2009. 09.03.49

Da, greshke ne postoje, ipak vezba je apsolutno potrebna, i sam Majls je godine proveo vezbajuci, verovatno u stvari do kraja zivota. Mislim da je u suhtini to i najveci problem nashe scene, slabo i loshe vezbanje, cak i kada vezbaju po 10 sati, (ne)poznavanje instrumenata, tehnicki i zvuchno. I nedostatak (originalnih) ideja.
U dileja se opet javlja (gost) | 12.01.2009. 11.12.30

U pravu si D, ali ovde je vezbanje nebitno u jednom drugom smislu. To je interakcija na licu mesta, a dosta rada na sebi i vezbe je potrebno da bi se stiglo do toga da se ne mora vezbati. A da su to neke pesme sa nekom jasnom strukturom opet bi morali da vezbaju ali ne svoj izraz nego strukturu. I tako dalje, nije vazno, neka oni sami sebe objasne, ne znam sto sam ovo pisao. Pozdrav
Stroncijum (gost) | 12.01.2009. 11.55.02

Beogradski Suicide :)
Seid Memic Vajta (gost) | 12.01.2009. 13.34.19

Fali im Dzoni Rackovic pa da utisak bude potpun
1.5v (gost) | 12.01.2009. 22.53.59

a i kebra salje pozdrave, ispricava se sto je bio sprecen
Anoniman (gost) | 14.01.2009. 10.36.10

Autor se postavlja kao da je kriva publika što nije došla na koncert, a da nisu možda krivi učesnici svirke što malo ko želi da ih gleda?

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike