Na „poslednjem beogradskom koncertu“ najuticajnije beogradske grupe u poslednjih deceniju i po, samopouzdanje Presinga bilo je na zavidnom nivou. Pevač Kiza Radović je bio odlično raspoložen: šunjao se po bini, crtao po vazduhu i na još hiljadu drugih načina provocirao publiku
Mesto: Pogon Doma omladine Beograda
Vreme: Petak, 30. mart
Produkcija: DOB
Tačno u pola deset
Nežni Dalibor izlaze na binu da zagreju pristiglu publiku u Domu omladine. Čvrsti pop sa psihodeličnim prizvukom vranjanska trojka isporučuje bez ikakvog zastoja, u jednom dahu. Pesma
Značajan događaj je njihov najveći adut i prijatno ovogodišnje iznenađenje (i pored toga što postoje već više godina).
Još od bečejskih Eva Braun, pop muzika na ovim prostorima nije imala toliko lepljivog radijskog potencijala. Taj ugođaj dodatno je na nastupima obogaćen još glasnijom gitarom i, sudeći po pozitivnoj reakciji publike koja je pre svega došla da vidi i čuje Presing, njihov predstojeći koncert u Klubu DOB-a 14. aprila biće prava pop poslastica.
Nedugo zatim na bini je Kiza Radović. A potom i ostatak
Presinga, dok Kiza u nekoliko kratkih sarkastičnih rečenica („njega znate, njega ne znate“ –predstavljajući stalne i ad hoc članove svog benda) uspostavlja prve kontakte sa publikom,.
Početak je silovit! Posebno
Zanos bez snova i
Kad je nema u tim prvim trenucima izazivaju pravu erupciju oduševljenja u solidno popunjenoj sali. Izvođenje ove druge pokazuje da je svežina benda na zavidnom nivou, tako da sada pesme sa srednjim tempom zvuče zaista ubojito. Napetost, nagoveštaji, udaljene i međusobno zavisne relacije - sva ta raspoloženja Presing uspevaju da odraze po potrebi posežući za tišinom ili kakofonijom.
Izvođenje pesme Kad je nema je jedan od vrhunaca celog nastupa. Tokom ove pesme interakcija i komunikacija na različitim stupnjevima između Kize i gitariste Krake ne prestaje. Krakina gitara sa nojzičnim nabojem i psihotičnim arpeđima ima dirigentsku ulogu, i nenametljivo usmerava zvuk benda u različitim pravcima.
Euforija u prvim redovima tokom svih sat i po vremena nastupa Presinga nije prestajala. Kizin pogled je neprijatno fokusiran iznad glava prisutnih. Njegova figura izaziva, i zasigurno je reč o najboljem pevaču kojeg je jedna generacija iznedrila, ako ne i jedinom velikom frontmenu posle Caneta na beogradskoj sceni.
Za razliku od mora jednoličnosti i banalnosti koje često gledamo i slušamo, on usmerava energiju nastupa i uvek iznalazi nove načine da se izrazi. Pored toga što na nesvakidašnji način koristi prostor u svojoj izvedbi, odnosno shvata ga kao deo koji ravnomerno učestvuje u zvuku, on svoj glas razume i čuje kao instrument i često improvizuje na neočekivanim mestima.
Tehnički gledano, ovo je bio jedan od izazovnijih domaćih koncerata. Presing sada izgleda i zvuči kao pravi orkestar koji u svojim redovima ima i duvače i gudača. Zvuk poslednjeg albuma uvodi u igru pažljivo urađene detalje i bogate aranžmane. Upravo zbog takve postavke, dobro se to videlo na koncertu, u prvom planu je često izuzetno talentovani mladi flautista Aleksandar Jovan Krstić čije su linije vodile bend daleko preko granica jednostavnog rock ugođaja. Presing je sa njim dobio potpuno novu dimenziju.
Buđenje u šibici je još jedna kulminacija i potom sledi prelazak na stariji katalog benda. Slede Plastikmen i nekoliko brojeva sa prvog albuma (Mačo, Sve zvezde, Mamutska brda...), da bi na kraju sve spontano preraslo u Now I wanna be your dog na kojoj je Kraka istupio i kao pevač.
U ovoj verziji Daniel (Jarboli, gost na akustičnoj gitari) je uspeo da proizvede zvuk udarca na klaviru koji se čuje na Stooges originalu. Bend je još jednom bljesnuo svojom sirovom stranom a zatim je sve gotovo – svakodnevica je ponovo tu.
Paradoksalno, zvanično poslednji nastup Presinga pretvorio se u njihovu labudovu pesmu: svi potencijali benda o kojima se godinama pričalo tek sada su se prikazali u punoj snazi. Autsajdersko nasleđe i nepetost uzrokovana famom o nepredvidivom temperamentu pevača (sve te legende i mistifikacije koje kruže Beogradom...) bend je uspeo bar na kratko da preokrene.
Upravo najčešća zamerka, ona koja se tiče nekomunikativnosti, bila je obesmišljena na koncertu u Domu omladine. Nakon svega možemo samo da se nadamo da će ovakvih „rastanaka i sastanaka“ sa Presingom biti još.
Komentari
-
Danijel (gost)
| 08.11.2008. 17.35.34
Jos uvek sam pod utiskom ovog koncerta. Muzike i tekstova na pretek... Fenomenalno!
Ne mogu da zaboravim scenu kada je Kiza poceo da "improvizuje" dok je bila, inace retka, Krakina solo deonica :). Ta "komunikacija" na bini tokom koncerta je neopisiva!
-
spiff (gost)
| 20.04.2010. 03.57.14
Mislim da je ovo najbolji koncert na koji nikada neću otići. Ako je opis barem približno tačan, a verujem da jeste.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.