Iznenadno otkazivanje nastupa Bireli Lagrenea ostalo je u senci odličnih koncerata Rabih Abou-Khalila u glavnom, i The Bad Plus u pratećem programu
Mesto: Dom sindikata i Dom omladine, Beograd
Vreme: Ponedeljak, 27. oktobar 2008.
Organizacija: Dom omladine
Beogradski džez festival već drugu godinu za redom nema sreće. Prošle godine je u poslednji čas, zbog zdravstvenih problema, otkazan koncert zvezde festivala Dee Dee Bridgewater, a sinoć je to bio slučaj sa francuskim gitaristom Bireli Lagreneom.
Zbog ovakvog razvoja događaja organizator je bio prinuđen da promeni koncepciju večeri. Koncert Rabih Abou-Khalila je počeo pola sata kasnije i bio je podeljen na dva seta, kako bi se što bezbolnije kompenzovalo Lagreneovo odsustvo. Onima koji su došli u Dom Sindikata omogućeno je da sa kartom za glavni program odu i na ponoćni koncert The Bad Plus u Domu Omladine.
Blago nezadovoljstvo i komešanje u publici, koja se još jednom okupila u velikom broju, razbio je dobro raspoloženi Rabih Abou-Khalil. Virtuoz na egzotičnom arapskom instrumentu oud (preteči današnje akustične gitare), na tekućoj turneji promoviše album En Portugues – mešavinu arapskog melosa i portugalskog fada.
Abou-Khalil se, u skladu sa koncepcijom albuma, nije previše razmetao sviračkim umećem. Njegov bend svira veoma precizno i uravnoteženo. Ritam sekcija je u drugom planu, za solističke izlete je mahom zadužen harmonikaš Luciano Biondini, dok je najveći deo nastupa podređen mladom portugalskom pevaču Ricardu Ribeiru.
Pesme „o ljubavi, filozofiji, i pornografiji“, kako ih je vickasto najavljivao Abou-Khalil, protiču u smenama mirnih intervala na ivici tišine i dramatičnih Ribeirovih napeva. Dinamika nastupa je besprekorna – prvi deo koncerta karakteriše spori tempo i kratke numere, dok se posle polučasovne pauze bend predstavio i u bržem izdanju uz nešto više solističkih izleta.
Pedantni fado je prerastao u iščašeni, egzotični bluz. Lagrenovo odsustvo je, uz svesrdnu Abou-Khalilovu pomoć, lako prežaljeno.
Konačno, na samom kraju festivala, predstavio se bend kome se sa punim pravom može prikačiti etiketa inovatora na globalnoj džez sceni – The Bad Plus. Avanturistički nastrojeni u autorskom radu, iščašeni kada obrađuju pesme pop i rok velikana poput Nirvane ili Blondie, bili su pravi izbor za ponoćni program namenjen mlađoj publici.
Prvi deo koncerta bio je demonstracija svega najboljeg što savremeni džez može da pruži. Virtuoznost sve trojice muzičara u bendu nije sama sebi svrha, već je uklopljena u veoma pažljivo osmišljene komade.
Rokerski tretman kontrabasa Reida Andersona bez problema ide ruku pod ruku sa melodičnim klasičarskim pasažima Ethana Iversona na klaviru, a bubnjar David King zasenjuje ostatak benda lucidnim rešenjima i nepredvidivom improvizacijom, ali i strastvenim grimasama i gestikulacijom.
Drugi deo koncerta, uz učešće pevačice Wendy Lewis, u potpunosti je bio posvećen promociji albuma For All i Care i obradama pesama brojnih poznatih bendova, poput Nirvane, Flaming Lips, Wilco i Pink Floyd.
The Bad Plus se, ipak, ne ponašaju kao klasičan cover bend. Njihove interpretacije su obogaćene brojnim suptilnim finesama koje daju poseban šarm originalima. Nirvanin hit Lithium se klacka između prepoznatljivog pravolinijskog ritma i Kingovih razigravanja na bubnjevima, Pink Floydova Comfortably Numb, koja je privukla najveću pažnju publike, prožeta je lepršavo-psihodeličnim Iversonovim solima, a ni ostale pesme ne oskudevaju u zanimljivim rešenjima.
Burne ovacije u dobro popunjenom (premda nešto slabije nego prethodnih večeri) Domu Omladine bile su dostojne jednog od najboljih koncerata na ovogodišnjem festivalu.
...
Beogradski džez festival je, kao i ranijih godina, ponudio miks proverenih zvezda džez scene i mladih avanturista, uz dodatak Marcosa Vallea koji je stilski možda i previše odudarao od ostatka ponude kada je reč o glavnom programu. Sudeći prema reakciji publike, misija je ispunjena – makar što se tiče poznatih imena. Jon Faddis, Patricia Barber, Rabih Abou Khalil i nešto mlađi Stefano Di Battista su uglavnom zasluženo pokupili ovacije.
Sa druge strane, odabir muzičara koji bi trebalo da predstave savremene tendencije u džezu – uz izuzetak maestralnih The Bad Plus - nije bio baš najsrećniji. Yaron Herman i Christian Scott se mogu podičiti tek valjanim konceptom, ali ne i realizacijom, dok se Dana Leong i Zuco 103 jedva mogu povezati sa džez muzikom. A Ramba svi već dobro znamo.
Ako je, makar deklarativno, jedan od glavnih ciljeva organizatora uvođenje mlade publike u svet džeza, biće potrebno još mnogo truda ne bi li se fascinacija muzičkim festivalima kao mestima za druženje i poziranje pretočila u trajnu ljubav prema ovoj muzici.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
lucis (gost)
| 28.10.2008. 15.31.34
oud je tradicionalni instrument koji se na srpskom zove ud. posto prikazi treba da imaju i edukativnu funkciju, nije lose da terminologija bude precizna.
-
@@@@@ (gost)
| 28.10.2008. 18.25.30
"odabir muzičara koji bi trebalo da predstave savremene tendencije u džezu – uz izuzetak maestralnih The Bad Plus - nije bio baš najsrećniji."
Kao shto sam i pretpostavljao pre festivala. Samo The Bad Plus zasluzuju vecu paznju.
Fenomenalan koncert za mene, iako ne volim toliko obrade i vokalni jazz.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.