Veče klavira i... Ramba

Mesto: Kolarčeva zadužbina i Dom omladine, Beograd
Vreme: Nedelja, 26. oktobar 2008.
Organizacija: Dom omladine

Gužva ispred Kolarca, ispunjeni parter i galerija, sa publikom koja stoji sa strane, burne ovacije na samom početku... nesumnjivo su pokazale da je američka pijanistkinja Patricia Barber zvezda večeri, ali i festivala.

Nastup njenog kvarteta je svakako prevazišao zadatu temu. Patricia se postavila kao pravi lider, svirajući uglavnom diskretno i dajući ostalim muzičarima mnogo veći prostor. Takođe, ovaj koncert nije bio klasična promocija poslednjeg albuma The Cole Porter Mix (2008), što je imalo i svojih prednosti. Iako odiše kompetencijom i disciplinom, kroz njega provejava dah privatnosti koji zna da opterereti slušaoca.

Zbog toga je sinoćnji koncert imao upravo ono što albumu nedostaje - energiju. Na samom početku, bend je pokazao veliku širinu – od uvoda na kontrabasu koji se oslanjao na hromatska rešenja, preko bluz rifa i improvizacije do klavirske sonatine na kraju. U prvom obraćanju publici Patricia je stidljivo rekla kako je repertoar sastavljen od autorskih pesama i obrada. To je sve što je trebalo da znamo.

Periodi kada je u prvom planu bila ritam sekcija, posebno kad je bubnjar vodio bend, potpuno su raspalili salu Kolarca. Energični ritmovi uvlačili su gitaristu i basistu u pravi koloplet kratkih varijacija i rifova. Odmah za njima sledili su mirniji ili meditavni komadi, poput Snow, koji su bili manje ubedljivi. Bosonogu Patriciu i njen bend publika je dva puta vraćala na bis.

Iako je nastup trija izraelskog pijaniste Yarona Hermana pokazao da je reč o velikom talentu, isto tako se moglo videti da on još nije dao odgovore na pitanja smera u kom se kreće. Tako na primer, njegova muzika insistira na slobodnoj formi u kojoj često nema teme u klasičnom smislu. Međutim, sama improvizacija je nedovoljno upečatljiva, pogotovo u poređenju sa drugim aktuelnim evropskim jazz eksperimentatorima.

Najveći problem predstavlja kontrabasista, suviše statičan (kad je reč o sviranju) i povučen. Iako su poređenja sa Keithom Jarrettom preterana, Hermanova svirka ima svojih draži. Stiče se utisak da što duže ulazi u improvizaciju to su njegova rešenja zanimljivija. Iako se tokom ovog nastupa publika lagano osipala, obrada velikog hita Britney Spears Toxic nije mogla da omane.

U tim trenucima se već prilično popunila bioskopska sala Doma omladine, i sa nestrpljenjem se čekao izlazak na binu Ramba Amadeusa. Car je došao peške, što je moglo da ima i fatalnih posledica budući da su konstrukcije postavljene oko zgrade dovodile do stalnih saplitanja onih manje opreznih.

Davno je prošlo vreme kad je Antonije Pušić na koncertima vežbao solaže Carlosa Santane i Davida Gilmoura. On već odavno važi za jednog od najboljih srpskih gitarista (u regionalnoj konkurenciji se takođe visoko kotira), a u međuvremenu je nastupio i sa Big Bandom. Zbog toga sinoćnji nastup nije bio veliko iznenađenje.

Koncert je, naravno, obilovao živom komunikacijom sa prvim redovima, sprdačinom i tumačenjem sopstvenog repertoara iz jazz ugla. Od pesama sa najnovijeg albuma Hipišizik Metafizik potpuno jazziranom maniru su najbolje pristajale Urbano, urbano i Holesterol i Rock and roll.Utisak bi bio još povoljniji da je u obradio i neku jazz temu (setite se verzije Automn Leavesa sa KPGS-a)

Dobru zabavu je pokvario cenovnik na šanku, prema kom je vrednost male limenke Lav piva iznosila “samo” 150 dinara.

Kada je reč o muzici, treći dan je bio zanimljiv, iako neujednačen.

• Galerija fotografija

Povezano:

• Punk-jazz, baš tako, The Bad Plus, intervju
• Iskustvo i(li) mladost, beogradski jazz festival (1)
• Crossroads, Dana Leong intervju 
• Hipišizik Metafizik, recenzija