Crossroads

Prve večeri Beogradskog džez festivala u Domu omladine će nastupiti američki mulitiinstrumentalista Dana Leong sa svojim četvoročlanim sastavom Milk & Jade. Oni će svirati u okviru ponoćnog programa, rezervisanog za ansamble koji neguju savremeni pristup džezu i otvoreno koketiraju sa drugim žanrovima.

Dana Leong se savršeno uklapa u taj profil. Reč je o muzičaru koji s podjednakim uspehom svira i trombon i violončelo, a u dosadašnjoj karijeri se bavio i džezom i hip hopom. Kao prateći muzičar nastupao je s renomiranim džezerima (Wynton Marsalis, Paquito D Rivera, Dafnis Prieto, Henry Threadgill), ali i s glavnostrujaškim zvezdama svih generacija – od Kanyeja Westa do Barryja Whitea.

Na beogradskom koncertu on će se predstaviti u najeklektičnijem izdanju.

POPBOKS: Kako bi nekome ko vas do sada nije slušao opisao bend Milk & Jade?

DANA: Naša muzika je namenjena ljubiteljima svih žanrova. Ona je fanki za one koji vole da igraju, snažna za one koji vole masivan zvuk, i moćno odsvirana za svakoga! Milk & Jade je fantastičan kvartet koji čine trombon/violončelo, reper/MC, klavijaturista i bubnjar, i koji izvodi melodramatičnu elektronsku mešavinu mlečno melodičnih, romantičnih melodija, pomešanih sa sirovom energijom, snagom roka i hip hopa.

Da li često sviraš na velikim evropskim festivalima, i kako reaguje publika, s obzirom na to da je vaša muzika daleko od tradicionalnog džeza?

Svirao sam na puno velikih evropskih festivala kao prateći muzičar, ali ovo je moja prva i dugo priželjkivana turneja sa sopstvenim bendom. Takođe, ovo nam je prvi dolazak u Beograd, i spremamo se da priredimo nezaboravan šou! S obzirom na to da kombinujemo tradicionalne instrumente i stilove sa izraženim elementima elektronskog zvuka, navikli smo i na raznovrstan profil publike. Ono što je zanimljivo slušaocima svih uzrasta su naše upečatljive melodije, stalni akcenat na snažnom gruvu, i pametni, nadahnuti i pozitivni tekstovi.

Koje elemente džeza i hip hopa najviše ceniš i koristiš?

Hip hop i džez su srodni žanrovi. Mnoge poznate hip hop pesme sadrže semplove klasičnih džez i fank melodija. Od hip hopa smo preuzeli energičnu izvedbu, a od klasičnog roka i džeza veštinu pisanja pesama, bogate melodije i harmonije, i vruća sola.

Kako si počeo da sviraš trombon i violončelo?

Trombon i čelo sam počeo da sviram u ranom detinjstvu zato što mi je Deda Mraz poklonio ove instrumente, a ja sam hteo da ga usrećim da bih i dalje dobijao darove za Božić! Svirao sam u klasičnim orkestrima, big bendovima, malim džez sastavima, salsu, pop, rok i kamernu muziku.

Da li si već na početku karijere imao na umu bavljenje hip hopom i džezom, ili su te privlačili neki drugi žanrovi?

Oduvek sam slušao sve i svašta i kombinovao elemente iz omiljenih žanrova poput klasike, džeza, roka, i hip hopa.

Ko je najviše uticao na tvoj stil?

J.S. Bach, Mozzart, Keith Jarrett, Miles Davis, Jamiroquai, James Brown, Notorious  BIG, Dr. DRE, the Neptunes, Rostropovitch i John Williams.

Sarađivao si sa žanrovski dosta različitim muzičarima, od džez legendi do komercijalnih zvezda poput Kanyeja Westa. Možeš li da uporediš ta iskustva?

Poštujem sve muzičare koji naporno rade na ostvarivanju svojih snova, ali najviše cenim one koji uspevaju da pokrenu publiku ne samo muzikom, već i samim prisustvom.

S kim ti je bilo najprijatnije?

Naročito sam uživao tokom turneje s Barryjem Whiteom, zato što je on svojom harizmatičnom pojavom uspevao da izmami osmeh na licima čim bi se pojavio na bini.

Mnogi džezeri i avangardisti (Steven Bernstein iz Sex Mob, Marc Ribot, William Parker...) smatraju da se u SAD ne izdvaja dovoljno novca za podršku nekomercijalnim žanrovima i da je u Evropi mnogo povoljnija klima za bavljenje ovim vrstama muzike. Šta misliš o američkoj kulturnoj politici?

Iako se moja muzika ne može svrstati u avangardu, ona potpada pod širu kategoriju tzv. nove muzike. Poštujem umetnike koje si pomenuo i načelno se slažem da bi trebalo više učiniti za razvoj muzike. Mislim da je rešenje u pomaganju i revitalizaciji muzičkog obrazovanja u školama. Kada bismo imali obrazovanije slušaoce, podrška novim stremljenjima u muzici bila bi izvesnija.

Koji su tvoji omiljeni muzičari koji kombinuju džez i hip hop? Možeš li da nam preporučiš neka imena iz mlađe garde, koja nisu mnogo poznata van Njujorka i SAD?

Russell Gunn (Crunk Jazz), Roy Hargroove (RH Factor), The Neptunes, The Roots... vredni pomena su i trubač Maurice Brown, i 60-očlani ansambl Dakah Hip Hop Orchestra.

Kako gledaš na džez u 21. veku? Kako privući novu, mladu publiku?

Džez se razvija u puno smerova, i to mi se sviđa. Drago mi je da postoje raznolike scene okrenute novim stilovima, ali duboko sam uveren da istinski talentovan umetnik mora, pre svega, u svakom trenutku da pruža svoj maksimum.