Nedavno su se u našoj glavnostrujaškoj štampi pojavila dva članka koja se kritički odnose prema fenomenu web 2.0. U Zaglupljivanju internetom Milan Mišić govori o širini ali i plitkosti interneta, dok Teofil Pančić piše o (kod nas još neobjavljenoj) knjizi Andrewa Keena Kult amatera: kako današnji internet ubija našu kulturu. Šta je naša istina?
Potpuno vas razumem. Uopšte vas ne zanimaju senzacionalističke izjave, a kad čujete „revolucija!“, digne vam se kosa na glavi. Ako je nešto revolucionarno, to je samo novi način da nam se uzmu pare, zar ne? I šta se sve danas ne smatra revolucionarnim… Recimo, društveni mediji i web 2.0 predstavljaju revoluciju načina na koji komuniciramo, mislimo i radimo.
Je l’ to mislite na pretencioznu poeziju frustriranih tinejdžerki, slike s porodičnih slava okačene na Flickr, hejterske blogove ekstremnih desničara ili anarhista, lične dnevnike domaćica i uspešnih poslovnih žena, pozive likova iz osnovne škole koje na ulici izbegavate u širokom luku na Facebook prijateljstvo, lažne profile omiljenih muzičkih grupa na MySpaceu, koji vam se još pride zahvaljuju što ste ih dodali na listu prijatelja? Ako narod koji, koristeći mobilni telefon, objavljuje na Twitteru gde je, šta radi i šta je za ručak pojeo jaše na talasu revolucije, ovaj svet je otišao do đavola.
Sve je više kritičara interneta, posebno njegove poslednje inkarnacije, slučajno nazvane web 2.0. Oni smatraju da su Otvorenost i Učešće, principi kojima se web 2.0 toliko diči, samo maska za amaterizam neslućenih razmera, nepostojanje bilo kakve odgovornost za izgovorenu/napisanu reč, ugrožavanje privatnosti, što sve zajedno polako uništava kulturu i obrazovanje, stvarajući generacije koje ne vide dalje od Wikipedije.
The Machine is Us/Ing Us
Neki od njih napadaju društvene medije jer ih vide kao pretnju tradicionalnim – ne može svako da bude novinar, u toj blogosferi ima premalo činjenica, sve same “paušalne ocene“… Drugi su samo teški nostalgičari, zagledani u ono “zlatno doba” kad su stvari sigurno morale biti bolje. Ispada da je u trenutnoj moralnoj panici stub prosvećenosti koji stoji na braniku savremene kulture – televizija! Sećam se žene koja je mojoj majci krajem osamdesetih objašnjavala da treba da nam zabrani crtane filmove na satelitskim kanalima: ne zove se ta antena satelitskom slučajno – SAT-AN!
Naravno da postoji razlog za zabrinutost kad je data šansa svakom mediokritetu da kaže šta mu je na pameti, ne birajući sredstva. Isprovociran komentarima na njegove tekstove, novinar američkog časopisa New Republic Lee Siegel napravio je lažni profil i ušao u raspravu s čitaocima. Ubrzo je njegov identitet otkriven i ostao je bez posla. Usledila je knjiga Against the Machine: Being Human in The Age of Electronic Mob, gde s velikim žarom tvrdi da internet budi ono najgore u ljudima, stalno im servirajući jadac u obliku lažne interaktivnosti, fingiranog dijaloga u potpuno iskonstruisanoj javnoj sferi, što sve pogoduje korporativnim interesima. Činjenica da je knjiga posledica lične uvrede ipak smanjuje njen značaj pretvarajući je u (uzaludnu) tiradu protiv aždaje s mnogo glava.
Tamo negde, iza duge, stoje web-optimisti. Kako dvojac proslavljenih web 2.0 konsultanata i autora Don Tapscott i Anthony Williams tvrde u knjizi Wikinomics: How Mass Collaboration Changes Everything, ta ogromna sila saradnje, svi ti wikijevi, taggovi i feedovi, svima će nam pomoći da budemo bolji, pametniji, a bogme i da se obogatimo. Da citiram: “Novi način zajedničke produkcije (peer production) uskoro će zameniti tradicionalnu korporativnu hijerarhiju, kao ključni faktor u stvaranju dodatne vrednosti u ekonomiji”.
Mene ovo ponovo podseti na detinjstvo i učiteljicu koja je rekla da će u komunizmu, koji će doći jednog dana, svako uzimati koliko mu treba a pružati koliko može. Deca se nadala…
Social Network Wars
E sad, budite vi pesimista kad vam neko ponudi posao preko LinkedIna. Web 2.0 je tu, i kao kod svake tehnološke promene – nema nazad. Jedno je sigurno (a i dobro): to je platforma koja je internet potpuno okrenula korisniku, omogućavajući mu da lakše pronalazi šta ga interesuje, sam stvara sadržaj, dobrovoljno stupa u mreže onoliko koliko mu odgovara. To znači i slobodu za kineskog blogera, parodične „uradi sam“ trejlere na YouTubeu, grassroots građanske inicijative, promišljanja o (pop) kulturi, za koje se u tradicionalnim medijima gubi interesovanje, ali i za tonu neopisivog smeća.
Društveni medij je samo forma kojoj sadržaj dajemo mi; samim tim on će biti onakav kakav zaslužujemo. Ma, da to nije onaj komunizam?
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
mediokritet (gost)
| 01.09.2008. 10.57.35
mnogo paushalnih sudova i osvrta u ovoliko karaktera :) ...no, i pored toga iznenadjujuce ok tekst u odnosu na svoj enviroment :p
-
isprani mozak (gost)
| 01.09.2008. 20.51.12
Da tekst je iznenadjujuce zanimljiv.
-
olja betjkovitj (gost)
| 03.09.2008. 10.57.22
popboksa :)
-
Ivan Krokovski (gost)
| 03.09.2008. 11.06.39
The medium is the massage.
-
Nikola (gost)
| 03.09.2008. 14.42.43
"ne zove se ta antena satelitskom slučajno – SAT-AN!"
Momenat kada je Popboks najnize pao
-
Zabrinut (gost)
| 03.09.2008. 14.51.11
Stav autora prema toliko omalovazavanim mediokritetima i njihovim postupcima i ceo ovaj clanak kao mislena celina su u potpunoj suprotnosti.
"Naravno da postoji razlog za zabrinutost kad je data šansa svakom mediokritetu da kaže šta mu je na pameti"
-
Sima (lažno ime) (gost)
| 04.09.2008. 23.37.28
kad se kaže da nekome ne treba dati pravo da se izražava,zvuči malo...ali stvarno ne treba!
-
Brando (gost)
| 06.09.2008. 22.37.39
Pompezan naslov i onda totalni kolaps teksta. Tekst doticnog Misica u Politici dosledniji je, ma koliko bio tup, nego ovaj tekst u pokusaju pametovanja.
Porediti Teofila i Misica je slicno poredjenju Iggy Popa i Dzonija Rackovica.
-
Danijel Šreber (gost)
| 07.09.2008. 14.27.53
Meni svrha ove kolumne uopšte nije jasna.
Shvatam da je namera autorke bila kritika svakakvih bezveznjarija koje na netu vrebaju sa svih strana, ali mi uopšte nije jasno zašto je jedina alternativa tim glupostima ona glupost tradicionalnih društvenih medija, u kojima ne može svako biti kritičar, već samo probrani posvećenici. Dobra strana interneta je da se u moru svakakvih gluposti može doći i do parčenceta nečeg Nezvaničnog, nečega što nije propušteno kroz zvanični društveni filter.
Jaz između zvaničnog i nezvaničnog mora se posmatrati kroz korelaciju nusprodukata, i onih koji potiču od tradicionalnih medija(karakterizacija njih kao društvenih danas može zvučati samo ironično)i onih personalnih, tj. interneta. Posmatranje problema samo iz jednog aspekta, poput ovakvog i onog u tekstu liberalnog Teofila, može samo personifikovati ironično mediokritetstvo, isto ono na koje tako gorljivo udara.
Žal zbog amaterizma, nepostojanja kriterijuma i dogmi koje će izroditi priznate Internet-mudrace, u vremenu u kojem je Superspecijalnost u svojim raazličitim inkarnacijama razbila i fragmentirala i najmanji delić onoga što se nekada moglo nazvati celinom društvene stvarnosti, samo je poražavajuća činjenica koliko je novi Bog, Ekspert, mesija koji će nas spasiti zla podlog Amatera, zamenio ono što je nekada, i najtanjim nitima, spajalo celinu ljudskog Delanja i Mišljenja.
Elitistička subverzija protiv mediokritetstva Gomile mora, kao i svaka prava subverzija, početi na neprijateljskom terenu, tj. u ovom slučaju na odvratnom Internetu. Pored svega, pre će biti da je sve to samo latentna, potisnuta ljubav prema najspominjanijoj reči i u autorkinom i u Teofilovom tekstu, Mediokritetstvu.
-
glorfindel (gost)
| 08.09.2008. 00.18.46
Veoma zanimljiv osvrt. :))
Mada, te polemike... Slažem se s tim da danas svako može da objavljuje šta god poželi, ali ne može svakog da natera da to isto čita/gleda/sluša. Svako lepo može sam da odabere čemu će da posveti sopstveno vreme, odvoji žito od kukolja, što je poznato kao SELEKCIJA.
Tako da možemo da ronimo okeanom "gluposti" do Sudnjeg dana, ili da se zadržimo na nekom srcu nam dragom ostrvcetu "pameti". Izbor je isključivo na nama samima.
-
najgorost (gost)
| 01.04.2009. 13.05.42
nastvili su prosvetitelji. sve to jeste tako, ali do danas ljudi nisu pronasli ni jedan metod, a kamo li potvrđenu istinu koja bi razlikovala mediokritet i istinsku vrijednost od onog što to nije.
Fenomen wikipedije najbolje govori o "neukosti" današnje generacije koja je eto prevazisla Didroovu enciklopediju, ostvarila san o Aleksandrijskoj biblioteci. Ko su njeni autori, kako to objasniti? Radi o pro-ams revoluciji (pogledajte tu studiju) i mudrosti gomile (i tu knjigu), tj. sposobnosti pojedinaca koji nešto vole iako im nije profesija i ukupnoj mudrosti gomile (u posebnim uslovima) da stvore veća i bogatija djela od svakavih prosvetitelja.
intelektualci prosvetitelji su nam više puta pokazali njihov teme vezane za mediokritet su stare koliko i mediji...
sjetite se sokratove kritike besjedništva sofista, sve je odatle pocelo.nastvili su prosvetitelji. lako bi bilo kritikovati da do danas ljudi nisu pronasli bar jedan metod, a kamo li potvrdili istinu koja bi razlikovala mediokritet i istinsku vrijednost od onog što to nije.
fenomen wikipedije koja je eto prevazisla Didroovu enciklopediju, ostvarila san o Aleksandrijskoj biblioteci najbolje govori o "neukosti" današnje generacije. Ko su njeni autori, kako to objasniti? Radi o pro-ams revoluciji (pogledajte tu studiju) i mudrosti gomile (i tu knjigu), tj. sposobnosti pojedinaca koji nešto vole iako im nije profesija i ukupnoj mudrosti gomile (u posebnim uslovima) da stvore veća i bogatija djela od svakavih prosvetitelja.
s druge strane, intelektualci prosvetitelji su nam više puta pokazali njihove "načine": palili su knjige i spaljivali opoziciju na lomačama. Internet pruža mogućnost svima da imaju "TV frenkvencije bez dozvole za rad". Svak može da učestvuje u igri oko medija, za razliku od TV-a sa kojim smo samo buljili u to šta nam intelektualci zbore.
Dio informatičke pismenosti u budućnosti neće biti word i excel, već i kako pretražiti i valorizovati toliku gomilu postova, komentara, blogova i sl. Oni koji to ne shvataju mogu već da osnuju svoje udruženje neoludista...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.