Na putu od pozorišta do kuće desila se velika sumnja koju više ništa neće otkloniti i koja se vremenom samo produbljuje. Sumnja u knjige, u filmove, u stihove, u ljude koji ih čitaju, pišu i tumače, u pozorišne i filmske festivale. U tumačenja!
Sve je počelo kada sam, zarad jedne fakultetske vežbe, otišla u pozorište da pogledam Čekajući Godoa. Profesor mi je najavio da je u pitanju “savremeno čitanje Beketa”. Kao vredan student, proverim u novinama repertoar, prelistam još jednom Beketovu dramu, spakujem sveščicu i olovku i zaputim se ka JDP-u.
Ja tamo, a oni počeli. Sprovedoše me razvodnice kroz zamračenu salu u kojoj jedva da je ko disao.
U glavi mi odzvanja: “Savremeno čitanje Beketa”. U sebi se mislim: to znači da će biti još zajebaniji Godo. Nedokučiv. Nedodirljiv. Unapred nagađam šta bi to moglo da znači. Novi likovi? Estragon i Poco su gejevi? Estragon napastvuje drvo? Na kraju se pojavljuje Godo u vidu sjebane autostoperke koja prodaje svoje telo i ima dug monolog o menstrualnim bolovima? Ne znam. Al’ treba da ga skapiram. I zapišem. Lepo. Nadahnuto. Nadrkano.
Uglavnom, upadnem usred scene u kojoj devojka u pocepanim čarapama ždere jabuku na nečemu što prepoznajem kao autobusku (voznu?) stanicu. Drapa se svuda, mljacka. Beleška: niža klasa, šljam; Godo je socijalno kontekstualizovan; mlada rediteljka ne beži od konkretnih društveno-ekonomskih uslovnosti; kurčevito mladalački doakava metafizičkom, depresivnom Beketu, čija je depresija i zapitanost danas prevaziđena i krajnje sumnjiva.
„Ali, u Godou nema ženskih likova“, bojažljivo promuca glas razuma u mojoj studentskoj glavi.
Profesor je rekao: “Savremeno čitanje, gusko! Zašto bi Estragon i Poco morali da budu muškarci? Rediteljka je žena, a danas je i ženama priznato pravo da traže smisao”. Beleška: feminizam.
Tok misli mi prekida Glogovac, koji izbaulja na scenu, ko i obično, u nekom bezličnom bankarskom odelu i kreće da priča s pocepanom. Čekaju isti bus (voz?). Kreće flert. Do mojega! U šta sad ovo da uturim? Kod Beketa izričito nema takvih stvari. Ništa mi se ne javlja! Paničim. Urnišem zanoktice.
Nema ni onog čuvenog drveta koje je forsirano kod Beketa. Ništa ne kapiram. Svejedno, držim se teze o čekanju. Pocepana i mali čovek čekaju autobus (voz?).
Beleška: mlada rediteljka pronalazi Beketovu sliku čekanja u svakodnevnim slikama džedžanja na stanicama, u redovima, opominjući da smo u prozaičnim radnjama svakodnevnog života izgubili sebe i smisao. Bedno osavremenjivanje, al’ trenutno sve što imam.
Kada se ovom paru u narednim scenama pridruži još jedan, pa krenu da se džoraju, koncepcija mi se totalno sjebe i počinjem da sumnjam da sam samo ja glupa kad ne vidim nikakvu vezu s Beketom. Narod oko mene uživa. “Sigurno nisu čitali Beketa”, tešim se.
Ne dam sebi za pravo. Mora biti da ja ne razumem. Odgledam do kraja, a tu se još pojave razne neke stvari koje s Beketom blage veze nemaju. Izbauljam iz sale s beleškama ludaka u glavi. Spremna da nahvalim “novo čitanje Beketa” i “mladu rediteljku”. Na izlazu iz pozorišta bacim pogled na plakat. I imam šta da vidim. U novinama je greškom pisalo da se te večeri igra Čekajući Godoa. Gledala sam nešto potpuno deseto, konkretno Bliže, dramu živog i zdravog Patrika Marbera, od koje će kasnije napraviti i film.
Ne umem tačno da opišem šta sam osećala dok sam se te večeri vraćala kući. Prvo olakšanje – ne moram da pišem rad. Onda mi je bilo smešno. Onda sam osetila zbunjenost.
Zatim bes. Neviđen.
Na novine što greše. Na profesora što mi govori šta je vredno, podrazumevajući da sam idiot ako to i sama ne shvatim. Na pozorišnu umetnost. Na mlade i savremene reditelje i njihovu opsesiju da “ponovo iščitavaju”. Na Beketa. Na Godoa i toliko providnu igru reči.
Na dosadnog Godoa! Na Miru Trailović koja ga je otkrila Srbima. Meni bi Nušić bio puna kapa. Jesam li seljak? (Zašto JDP nije izgoreo do temelja?)
Bes na BITEF, na kom se redovno osetim kao akreditovana ovca. Aska koju vuk neće da pojede već da joj stipendira školu baleta preko grane. Na Ćirilova i njegov šal, na Medenicu i njegovu priču o Šekneru, kog nikad neću shvatiti. Na FDU. Na LUDUS i SCENU koji mi, onako prostrti na stolu u biblioteci, deluju kao umrlice na pedeset strana.
I, negde kod Kalenića pijace, bes na sebe. Na to koliko sam spremna da se potčinim umetnosti, da je opravdam i rastumačim čak i kad apsolutno ne kapiram o čemu se tu radi.
U tom trenutku, na putu od JDP-a do kuće, desila se velika sumnja koju više ništa neće otkloniti. Koja se vremenom samo produbljuje. Sumnja u knjige, u filmove, u stihove, u ljude koji ih čitaju, pišu i tumače, u pozorišne i filmske festivale. U tumačenja.
Zar svi nismo mislili da Džordž Majkl u Freedom peva o idealnoj ljubavi u kojoj ne poseduješ onog koga voliš? Dok ga nisu uhvatili u klozetu s policajcem.
Jesmo li mi onda bili glupi? Ili iznevereni? Što se nije jasnije izrazio? Što je izlazio s manekenkama? I ko zna ko je još gej?
I da li to nešto menja ili se samo prešaltujemo na novo značenje? Nađemo drugu pesmu?
Danima sam se pitala, dok sam još verovala da volim Evu Braun (u stvari, bila mi je jezivo dosadna) šta, koji đavo, znače stihovi: “Ja to radim samo kad sam sam”. Nisam smela da kažem naglas da mi je jedina asocijacija drkanje, jer mi to nekako nije išlo uz Evu Braun.
Drugarica je onda provalila da je reč o plakanju, a ja sam se osetila jezivo prostački što mi nije pala na pamet ova emotivna radnja. Onda ide: jesam li ja bezosećajna što plačem samo kad se napijem? Nema pesme o tome.
Pišući jedan tekst o dnevnicima, pročitala sam odlomke iz dnevnika Kurta Kobejna.
Ispostavilo se da je u Smells Like Teen Spirit, pesmi za koju sam verovala da je krik očaja iz nezalizanog mladog srca, doslovno reč o nazivu parfema (ili dezodoransa?) “Teen Spirit” kojim se prskala jedna od Kobejnovih devojka.
Jedna od osnovica velike, sad već pomalo spomenarske ljubavi prema grupi The Smiths bila je moje shvatanje pesme Some Girls Are Bigger than Others. Kada mi je poklonjena knjižica u kojoj je objašnjeno poreklo svake od pesama, otkrila sam da je reč o sisama. Čime sam se automatski, s vrha, spustila na dno devojačke hijerarhije. Plus – taj nemir zbog metafizike veličine sisa. Možda su baš te sisate prave, iskrene devojke, a mi ostale se tripujemo da smo osećajne. U stvari, nismo prave žene. Morisi kaže. Poludeću!
Krug se zatvorio, a s njim je došlo i oslobođenje, kada sam s ocem gledala Trifoovih 400 udaraca. Ponovo studentska vežba, ponovo upozorenje: lik koji je otkrio Hičkoka onda kad su ga svi ostali smatrali za nižu vrstu. Čitaj: poželjno je da se složiš s njim. Prvo smo se polomili da nađemo filmove koje valjda niko živi više ne gleda.
Usput sam ocu objašnjavala, onako FDU-ovski, kako je puno propustio što nije gledao Trifoa i naklapala nešto što sam čula od Pajkića, verujući da, ako se svidim Pajkiću, ne samo da znači da sam talentovani mladi pisac, već da sam dobra, mnogo zajebana osoba koja samo još to ne zna. Tata je kupio pivo.
Puna pijeteta, pristavila sam 400 udaraca na video-rikorder, spremna da zavolim Trifoa k’o svog rođenog. Negde posle prve scene u kojoj mali Antoan trči po plaži, otac je zaspao. Prespavao je čitav film koji sam ja gledala s religioznom pažnjom. Tata se probudio na poslednjoj sceni, gotovo identičnoj prvoj, u kojoj Antoan trči po plaži. Zevnuo je i rekao: “Šta? Ovaj još trči?” Nasmejao me do suza.
Beleška: moj otac je ipak veći car od Trifoa.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
pa... (gost)
| 17.07.2008. 12.27.05
fin tekst :)
-
Savage Streets (gost)
| 17.07.2008. 13.28.22
Odličan, odličan tekst, i poenta i zabava su tu! Bravo!I, kao i obično, standing ovations, duge, duge za autorku najboljih tekstova na PBu.
-
Anoniman (gost)
| 17.07.2008. 14.14.20
Davno nisam čitala nešto ovako dobro! Obično najveće oduševljenje zvuči kao najveća fraza, ali, šta je tu je - stvarno je Dobro! I to sa svih strana. Počev od logike, do sopstvenog mišljenja (koje je danas nažalost tako reeetko), pa do krajnjeg dometa lepog pisanja. Stvarno, kao da čitate priču najlepše lepe književnosti, pri tom je i duhovita, sve vreme se osmehujete krajičkom usana, onako dobronamerno i toplo, premotavajući sopstveni film u glavi koji bi se u najkraćem mogao podvesti pod „Gluposti kojima su verovatno svi robovali, ali ih je sramota da priznaju“.
Šteta samo što je tata zaspao posle prve scene „400 udaraca“, ja sam se tad razbudila, a do kraja filma sam bila u tako prodrmanom raspoloženju, da sam bila na ivici suza. Šta da kažem - dečak je i dalje trčao po plaži, ali se u međuvremenu desilo sve i svašta, pa ni te naizgled iste slike u stvari nisu bile iste. Još jedan dokaz kako svojim očima ne treba verovati, ali ni tuđim. Zato treba ostaviti otvoren um i upustiti se u avanturu sopstvenog proživljavanja. Tekst upravo o tome i govori.
-
Jovan Vesić (gost)
| 17.07.2008. 14.20.36
bravo, bravo. Možda najbolji tekst koji sam pročitao na popboksu u prethodnih pola godine.
-
Young Warriors (gost)
| 17.07.2008. 15.17.04
Kris, fenomenalna si!
Hvala za odličan tekst.
-
Ghoul (gost)
| 17.07.2008. 16.27.41
Totalni respect za verovatno najbolji text koji sam ikada video na Popboksu! Nadam se da će ova kolumna biti stalna i ČESTA! Bravo Xtina!
-
dandy_warhol (gost)
| 17.07.2008. 17.53.28
Svaka cast! beskrupulozno, bez sujete i sa stavom "boli me d*** za sve nedodirljive".......tako treba:)
-
Кадиралиев (gost)
| 17.07.2008. 18.54.02
Odličan tekst, samo napred
-
coach (gost)
| 17.07.2008. 19.50.25
stvarno vrhunski, plus zabavno, bravo!
-
da sam ja netko (gost)
| 17.07.2008. 20.01.46
prva liga, inteligentno i nimalo prepotentno,rešpekt!
-
Rintintin (gost)
| 17.07.2008. 21.23.31
BRAVUROZNO!Kristini pod hitno povecati platu i unaprediti je.
-
zaffa (gost)
| 17.07.2008. 23.36.48
super tekst :)
-
Hajnc (gost)
| 18.07.2008. 09.45.16
Tekst bi bio dobar da nije na trenutke previse vulgaran.
-
Milosh (gost)
| 18.07.2008. 11.12.10
"Tekst bi bio dobar da nije na trenutke previse vulgaran."
Pa sad, kao neko ko je usmeno čuo ovu priču davno pre no što je uobličena za konkretan tekst, moram da branim tu tzv. vulgarnost (iako je sam izbegavam u textovima), pošto u ovom slučaju to samo doprinosi autentičnosti i iskrenosti čitave kolumne; mada, mogao bih se zakleti da su ipak bile 'grudi' umesto 'sisa', ali nevermind :)
-
djape (gost)
| 18.07.2008. 16.16.38
Neko reče "filozofija je borba za interpretaciju". U svakom slučaju, kad se čovek u vezi sa svim stvarima a posebno umetničkim a priori drži ideje jedne istine koja čeka da bude otkrivena, onda provereno pada u bedak koji je lepo formulisan u ovom tekstu.
U tom smislu se ovom tekstu može aplaudirati i kao početku ali i kao kraju razmišljanja. I to nas opet dovodi do problema tumačenja, problema autoriteta (da li stvaralac dela polaže pravo na jedino ispravno tumačenje dela i, ako ne, onda da li ko i, ako neko, onda ko?), problema izbora pravog tumačenja/interpretativne teorije (i taj izbor ima svoje zakonitosti ali se, opet, mogu i te zakonitosti ispitivati), itd.
Da probam da usmerim diskusiju u nekom smeru koji mi izgleda prikladan...
JA biram da ovaj tekst shvatim kao početak razmatranja tumačenja a ne kao odbacivanje samog koncepta zato što je toliko labav.
JA biram da pesmu Vlada Georgieva "Žena bez imena" posmatram kao pesmu o "ženi kao takvoj", o "ženstvu" ili ideji žene - o, u nekom platonističkom smislu (iako nisam platonista), esenciji žene koja nije niti može biti individualizovana imenom. "...nije važno ko su ljudi i ko sam ja kad ljubim samo jednu, bez imena..."
JA biram da pesmu Mine Kostić "Zar da verujem u mir" shvatim bukvalno, shvatim kao "antipacifističku" a ne kao pesmu o ljubavi i posledicama raskida veze dvoje ljudi...
https://www.youtube.com/watch?v=AeY9WyCiaZE
"...Zar da verujem u mir
tamo gde je bio rat,
u ljubav posle ljubavi?
Tu se vise ne moze
tu se srce ostavi
tu jos gore snegovi..."
JA biram da Tarantinova tumačenja mnogih fenomena pop kulture prihvatam često kao bolja od zvaničnih (ma šta shvatali kao "zvanična")
I to "ja biram" je tu sporno... Da li je u svakom trenutku to isto "ja" koje bira, kako to "ja" treba tumačiti - njegovu referenciju i značenje... Mnoga pitanja pokreće ovako jedno naizgled "obično" razmišljanje...
Možda je najbolje ostati samo na tome da je ovaj tekst lep način za brknuti malo prstom u oko snobovima koji mistifikuju i to ne radi nanošenja povreda njima nego radi oslobađanja i mogućnosti da uživaš u nečemu kako ti je dato, da uživaš u svojoj "neproduhovljenosti" - ili što bi rekli neki od najboljih geto i rap likova u istoriji čovečanstva - LET'S GET STUPID!!!
-
Ivan Krokovski (gost)
| 19.07.2008. 12.50.20
fanovi velikog prezira
-
pop fuks (gost)
| 19.07.2008. 14.51.20
Ha, ha, ha! Simpaticno i duhovito... Hvala!
Prikljucujem se inicijativi za povecanje Kristininog honorara!
-
intifada (gost)
| 19.07.2008. 15.15.56
Konacno da neko ima hrabrosti da kaze: "Car je go!"
Odlicno, Kristina, iskreno i svetlosnu godinu ispred najveceg dela sadrzine ovog sajta.
Samo napred!
-
sista loozerka (gost)
| 20.07.2008. 19.04.30
kad smo vec kod sisa, nije ni nama sa druge strane hijerarhije nista lakse, kriss... al o tome cemo da caskamo uz neko vino, na primer...
anegdota za Blize je genijalana! i nikad je ranije nisam cula. sa kakvim se sve strahotama suocavaju studenti umetnickih fakulteta.
drkanje i plakanje, kad mu malo bolje razmislis, nema neke sustinske razlike ;)
aplauzi za tekst :)
i nije vulgaran, iskren je.
-
bernad panasonik (gost)
| 21.07.2008. 19.53.54
Dobar text, a pesma Eve Braun inace i jeste o drkanju, Vaske je to rekao
nekom prilikom.
-
Rac-Q (gost)
| 23.07.2008. 10.09.25
“Šta? Ovaj još trči?” - Ha ha ha ha ha ha ha ha ha! Tata ti je car!
-
najgorost (gost)
| 23.07.2008. 14.06.47
ja bi malo vise da iskomentarisem sadrzaj (tekst jeste super i tako treba da se pise). postoji znacajno i uzbudljivo u visokoj umjetnosti. obicno znacajno djelo (beket, trifo) za razvoj donosi mnogo novina koje pojacavaju nase "kognitivno", imaju znacaj za razvoj umjetnosti ali to nije zabavno, uzbudljivo, sta vise naprotiv, uz njih se zaspe. s druge strane ono uzbudljivo, emotivno nabijeno elitisticka kritika i profesori odbija da prizna da je velika umjetnost. Jako malo je djela koji su i... i, pa moras da Trifoa i Ejzenstajna posmatras iz tog ugla, a recimo Dzejmsa Kameruna, iz drugog.
vezano za sise, cinjenica je da se ribe koje se prze na kulturu imaju male sike. covjek sam zeno pa se ja przim na cure koje se ne prze na kulturu, tj przim se na one sa velikim... kao morisi (mislim da je on opovrgao priceo homoseksualnosti pricom da je aseksualan).
ne trebe od umjetnosti ocekivati nista vise od zabave i sve nece biti tako crno (nesto ce biti i sivo:))
-
pih! (gost)
| 23.07.2008. 15.33.08
štašta?! znači da se one sa raskošnim bistama džaba muče oko kulture?
UA! diskriminacija
-
Bojan Djukovic (gost)
| 23.07.2008. 17.19.21
Imamo isto prezime, neznam jesmo li iz istoga "plemena" ali eto meni bi bilo interesantno saznati pa se javi. Tekst je dobar.
-
moje grudi (gost)
| 23.07.2008. 22.51.31
su sasvim solidne velicine , a potpuno sam bezosecajna. nema pojma morisi. a volim i da citam i sve sto procitam odlicno razumem. a ni sa gramatikom nemam problema. trifoa, ajzenstajna i kameruna gledam potpuno isto i trifo mi je, uglavnom, najzabavniji, to jest, njegov film Zivela nedelja.
inace, slazem se sa poentom teksta, da autoritete treba odbaciti i slobodno uzivati ili ne, ali svakako plivati ogromnim morem narodne, nenarodne, visoke i niske umetnosti....
-
ngambi (gost)
| 24.07.2008. 11.40.01
zabavno
-
james (gost)
| 24.07.2008. 17.51.38
devojka poseduje sadrzaj i angst, ali nema stila.Sad bi ona napisala boli me k za stil, sto bi potvrdilo moju tezu.Ali to je osobina cele njene generacije.Najbolji teks je napisao magicni cira kada je shaban umro
-
slobodan vlaketić (gost)
| 25.07.2008. 14.22.22
Bravo Kristina!
"In medias res"!
-
djape (gost)
| 25.07.2008. 22.37.23
Ovaj tekst bi trebalo povezati linkom sa onim Ivanovićem o Britney Spears pošto oba spadaju u taj "pokret" za oslobođenje od visokoparnih priča i plediraju za istinsko uživanje u proizvodima pop kulture - pokret koji se polako ali sigurno razvija na Popboksu.
-
zove me supruga... (gost)
| 26.07.2008. 08.06.02
...u dnevni boravak. neka emisija o zappi na tv-u...
...a njena majka, vec 5 godina u penziji, sedi pored nje i dodaje: "kako je nekad bolja bila muzika"...
...i nastavlja da plete.
-
marija (gost)
| 29.07.2008. 13.32.05
odlican, odlican tekst! poistovetila sam se sa kristinom u par situacija, sjajno!
-
Tijana (gost)
| 06.08.2008. 13.20.35
Ja se slažem sa manjinskom strujom koja misli da je tekst bezveze. Iritantan i površan stil, ništa epohalno ne govori ni o čemu. Razume se da autoritete ne treba uzimati zdravo za gotovo, ali ni ona mi se baš nije nametnula kao neki novi autoritet. Stari filmovi imali su bar sadržaj o kom se može razmišljati više od pet minuta. A Smithse i ne razume onaj ko lamentira nad pesmom Some girls are bigger than others.
-
... (gost)
| 08.08.2008. 12.24.06
draga tijana, naravno da ti se ne dopada. sama činjenica da si očekivala od kristine da ti se nametne kao autoritet, je u potpunoj suprotnosti sa suštinom teksta.
a lamentiranje nad bilo kojom pesmom bilo kog izvođača je sasvim legitimna stvar.
-
bilo koja stvar (gost)
| 10.08.2008. 00.29.39
moze da bude legitimna stvar. pa sta?
meni se, ipak, ne cini da je tekst los, a nije ni nesto epohalno. jedino mi je zao sto se vecini svidja jer se identifikuju sa glavnom junakinjom i autorkom u trenutcima kad se osecala jadno i priglupo, sto je bezveze, iako se svako ponekad tako oseca. nije za to kriv trifo.
svidja mi se sto je tekst iskren.
stil je novinarski, sto je okej.
ja sam okad znam za sebe mislila da se podrazumeva da autoritete ne treba uzimati zdravo za gotovo, pa se zato nisam ni ljutila na njih. naprosto, nekad se slazem, nekad ne. ali nije to isto kod svih ljudi. to je stvar dobronamernog, ali pogresnog vaspitanja, a ne inteligencije. osetljiva je tema jer se ljudi cesto osecaju povredjeno, kao da su ispali glupi, a nije u tome stvar.
uh, al' sam oduzila...
-
Neda (gost)
| 11.08.2008. 21.37.43
Kristina, jako mi se dopada tvoj tekst. Mislis li da ce ga Pajkici, Cirilovi i Medenice ovog sveta procitati? (purely rhetorical question, of course)
A ako ce te utesiti, nisu samo FDU, dramaturgija i ostale katedre takve kakve jesu...svetska knjizevnost, na primer, nije bila nista bolja.
Ali, svaka prava Stefica Cvek izvuce se iz tih ralja. :-)
Sto je najlepse od svega, videla sam te puno puta po Kinoteci, pozoristima, iako se ne poznajemo. I uvek razmisljala sta mislis o svemu tome. Sad znam. :-)
Puno pozdrava i cekam sledeci tekst.
-
Shone (gost)
| 19.08.2008. 00.26.36
Simpaticno.Opustajuce.Za razliku od vecine textova na pop-u ovaj nije pretenciozan.
-
ja (gost)
| 09.11.2008. 12.37.32
ovo je odlican tekst svaka cast
-
rodjen da budem shonjo (gost)
| 03.02.2009. 21.17.18
Vanredan tekst, duhovit, intimisticki, nepretenciozan, a pogadja u sridu. Jedina zamerka je faktografske prirode: u 400 udaraca mali Antoan ne trci po plazi na pocetku filma(niti na sredini), vec samo u zavrsnoj sekvenci. Postoje naznake da on tada zapravo prvi put vidi okean! Moguce da ta kaseta nije bila uredno premotana, pa otuda zabuna.
-
CEKAM ODGOVOR (gost)
| 09.02.2009. 18.40.14
KO JE GODO?! :S
-
zanima me (gost)
| 09.02.2009. 23.32.27
sta je taj GODO?!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.