“Kao vrhunac ovogodišnjeg festivala, u goste nam dolaze legende punka, grupa Sex Pistols. Oni su nam čvrsto obećali da će izvesti sve pesme sa svog jedinog studijskog albuma, u kojima će pevač ovog sastava Johnny Rotten pevati o fašističkom režimu koji vlada u britanskoj monarhiji, o tome kako u turistima koji će zbog njega pohoditi Petrovaradin vidi samo pare, o tome da nema osećanja ni za koga osim za sebe i kako valja jebati ovo i ono, u stvari jebati sve“
Dakle, Sex Pistols napokon dolaze u Srbiju. Pokazna lekcija arhetipskog r’n’r bunta ili rasprodaja ideala? Prilika za gomilu junoša da uz pogo ples spoznaju šta im je činiti čim napuste zidine tvrđave ili nostalgična ekskurzija sredovečnih i dobrostojećih pripadnika građanske klase ponosne na svoj rock ’n’ roll pedigre? Tezga za fiks, tj. unapred plaćen nastup ili želja da se publici prodrmaju podjednako sve vijuge i udovi? Verovatno sve to pomalo i još ponešto… Ipak, uz sav glamur i lovu kao smisao postojanja ovog putujućeg punk muzeja, nemoguće je izbeći osećanje nebitnosti koje ga prati još od ponovnog okupljanja originalne četvorke sredinom devedesetih.
Kako bi izgledao pokušaj da nihilistički elektricitet koji je isijavao iz opakog oka Johnnyja Rottena pre više od 30 godina prebacimo u svrhe predstojećeg nastupa na Exitu? Otprilike ovako: zgodne, ukusno našminkane i nasmejane PR gospođice, gostujući po desetinama lokalnih TV stanica, baršunasto umilnim glasom opčinjavaju auditorijum i sve prisutne u studiju tekstom koji recituju tečnije od Desankine Krvave bajke.
„Kao vrhunac ovogodišnjeg festivala, u goste nam dolaze legende punka, grupa Sex Pistols. Oni su nam čvrsto obećali da će izvesti sve pesme sa svog jedinog studijskog albuma, u kojima će pevač ovog sastava Johnny Rotten pevati o fašističkom režimu koji vlada u britanskoj monarhiji, o tome kako u turistima koji će zbog njega pohoditi Petrovaradin vidi samo pare, o tome da nema osećanja ni za koga osim za sebe i kako valja jebati ovo i ono, u stvari jebati sve. Posebno je važno napomenuti da će gitarista Steve Jones specijalno za ovu priliku obući staru majicu s kukastim krstom, i da će bubnjar Paul Cook, nakon čačkanja palicama, sa sve slinama iste te palice baciti u publiku, na radost srećnika koji će, eto, imati priliku da s ovogodišnjeg Exita ponesu jedinstven suvenir…“
„…Specijalno iznenađenje predstavljaće gostovanje Vlatka Stefanovskog u jednoj pesmi, jer je on, kao i najveći broj etabliranih muzičara SFRJ u vreme punka, izražavao vrlo visoko mišljenje o ovoj vrsti muzike. Verujem da će našim dragim gledaocima biti interesantno da čuju nekoliko rečenica iz jednog njegovog intervjua iz 1978: ’Kome su potrebni ti punkeri, pa oni nemaju veze s muzikom, sa životom, to nema veze ni sa čim. Punk je i u Engleskoj umro, o njima se više piše posle jedne singl ploče nego o nekima posle dva albuma’. Između pesama, Rotten će govoriti i o kolegama, velikim svetskim zvezdama koje smo imali priliku da ugostimo u Novom Sadu, kao što su Robert Plant (“Buđavo smeće”) ili Massive Attack (“Kopija Public Image Limiteda”).”
Ipak, uprkos globalističkom instant-konzumerizmu u kojem je red stvari obrnut, pa su koncerti važni samo dok se najavljuju, da bi nakon njega za sve uključene postali deo fundusa beskorisnih sećanja, Sex Pistols su i u vreme kad su predstavljali svetsku kontroverzu broj jedan, a i danas, bili i ostali, ma koliko to izlizano delovalo, besni i bučni borci za pravdu. To konkretno znači da se njihovo unovčavanje engleskog bunta iz 1977. može tumačiti kao svesno sahranjivanje sopstvenog mita čija je svrha odavno postalo udaranje pozlate po fiokama sa etiketom „punk“ po tržnim centrima diljem planete.
Smanjiti sopstvenu relevantnost, učiniti da se ono što je nekad delovalo kao revolucija četvorice čudnovatih likova iz nadrealno/postviktorijanskog crtaća svede na klinačke nestašluke ljudi od krvi i mesa kojima su kao i svima potrebne pare, tako zapravo predstavlja investiranje u budućnost, u kojoj će sva postpistols dela ove četvorke doći u plan, ako ne bitniji, a ono bar podjednako bitan kao i Never Mind the Bollocks.
To se pre svega odnosi na P.I.L., u kome je Rotten, tj. Lydon pružio izuzetne, neretko emocionalne vokalne partije kao kontrapunkt prividnoj antiosećajnosti …Bollocks himni. I to se ne odnosi samo na prvi deo karijere P.I.L., između Public Image Limited i Flowers of Romance (1978-1981), onaj koji većina bendova koji ih ističu kao uzore privatno sluša, već i na drugi deo opusa (1983-1992), u kome se bend pošteno potrudio da redefiniše strukturu pop pesme, a čija se recepcija svodi na neshvatanje ili ignorisanje.
Manje-više ista sudbina zadesila je i Lydonove potonje saradnje, kao i solo albume, a ista priča važi i za bezbroj saradnji koje su od 1980. naovamo potpisali Steve Jones i Paul Cook: pre svega njihov zajednički, navijački raspevan i solidno popljuvan bend Professionals, a potom i izvrstan Jonesov hard rock i 80’s pop na solo izletima (Mercy i Fire and Gasoline) i Blah Blah Blah/Instict saradnji sa Iggyjem Popom, kojima je nekadašnji delinkvent i uličar dokazao da se od marketinškog trika po kome on nema pojma da svira razvio u moćnog rif majstora i osećajnog solistu.
O karijeri Glena Matlocka (Rich Kids, Philistines, solo…) znaju tek hardcore fanovi Pistolsa. No, zato su tu desetine uglavnom besmislenih izdanja Sida Viciousa, koji je prekratko živeo da bi započeo bilo šta ozbiljno posle raspada benda, ali čiju figuru možemo videti na reklami jednog od najvećih svetskih proizvođača sportske opreme.
Ovakvo današnje opravdavanje postojanja Sex Pistolsa nema smisao samo u novom vrednovanju umetnosti koju su ovi rockeri stvarali posle 1978, već i u redefinisanju shvatanja koje je nametnula američka muzička industrija, po kome je punk konačno pobedio 1992, ušavši s Nirvaninim Nevermindom na top-liste, samim tim i u mainstream, nakon čega je sa Green Day, Blink 182, Sum 41, My Chemical Romance i ostalim dečačkim pop bendovima postao deo globalne svakodnevice.
Kakva god bila definicija punka, nju sigurno ne izgovaraju fino vaspitani momci kojima se najveći bunt protiv autoriteta svodi na minđuše na nosu, jeziku i obrvi, firmiranu “original punk since 1977” garderobu i nekoliko ofarbanih pramenova. Već oni čija je svaka sledeća faza razvoja prilika za pomeranje ili stvaranje novih granica izražajnosti, bez obzira na to što i publika i izdavači i mediji žele staru, proverenu formulu.
Konačno, koncert Sex Pistolsa će biti prilika i za ispravljanje jedne lokalne nepravde. Naime, kako je časopis Džuboks pisao u januaru 1978, bend je nakon fatalne američke turneje trebalo da održi seriju nastupa po “zemljama koje su do tada bile po strani što se tiče događaja u rock muzici, i grupa Sex Pistols bi želela da svojim gostovanjem ovu nepravdu ispravi” (Malcolm Mclaren), a tu je bila uključena i Jugoslavija.
Kako su Rotten, Jones, Cook i Matlock 1996. overili Ljubljanu, došao je čas i da, sa 30 godina zakašnjenja, bljesak svetlosti bar na kratko osveži prostore nad kojima se bez prestanka skupljaju crni oblaci, uprkos kojima bezbrojna masa klinaca traži sebe kroz baštu trnja, stvarajući buku koja će, baš kao i nasleđe najvažnijeg engleskog kvarteta posle Beatlesa i Led Zeppelina, vremenom neminovno postati deo nacionalne kulture.
(Ovaj tekst je deo specijalnog izdanja "Popboksa" i mesečnika "Status" posvećenog Exitu '08, koje će se na kioscima naći 1. jula)
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
qwark (gost)
| 22.05.2008. 19.52.53
zaista je nejasno kome su to relevantni ovi 'pistolji' osim prestarelim wannabe-punk-cum-rok kriticarima i slicnim manekenima izgubljenog vremena....
-
kad (gost)
| 22.05.2008. 21.07.06
porasteš, kaz'će ti se samo, qwark ekspresu
-
putujuci punk muzej (gost)
| 22.05.2008. 21.23.01
:)
dobar text
i jako me zanima kako Submission zvuci uzivo.
da, ja sam post-punk wannabe!
-
bare (gost)
| 23.05.2008. 09.28.10
zanimljivo je za klince koji ih sad
provaljuju i to....
Ali siguran sam da je to samo jedna
tezga......
-
doox (gost)
| 23.05.2008. 09.51.03
Decko, isqliraj malo, odmori se, popij kafu, kada zaradis (posteno) prvih 1000 eur u zivotu vise neces pisati ovakve textove.... jedan je Johnny Rotten!!!
-
deadbeat (gost)
| 23.05.2008. 10.26.20
Odličan tekst. Negativni komentari dolaze od ljudi koji su navikli da dobijaju jednostavne odgovore na složena pitanja, a NP im to nije pružio. Umesto isključivosti die-hard punkera (ovaj ispod je tekst - pogrešno - shvatio kao pljuvanje Rottena) i likova koji smatraju da je nebitno sve što je starije od 2 godine, NP je temu obradio sa više aspekata i došao do interesantnih zapažanja. Ako se punk definiše kao pobuna protiv ustaljenih šablona - Sex Pistols na Exit festivalu 2008. godine ne bi mogli da se predstave kao punk bend. Ali, pošto je punk, sa svojim muzičkim i vizuelnim identitetom, mentalnim otklonom od establišmenta i predvidljivom šok-retorikom, i sam postao šablon, može se reći da je put kojim su Sex Pistols i PIL odavno krenuli i dalje iskreno pankerski - pobuna protiv balavih i besnih verzija samih sebe, odnosno "svesno sahranjivanje mita". Zaključak je, naravno, da nema zaključka - punk is dead, long live punk!
-
konzument (gost)
| 23.05.2008. 10.50.11
poenta je u: "...koncerti (su) važni samo dok se najavljuju, da bi nakon njega za sve uključene postali deo fundusa beskorisnih sećanja... ".
o srpskoj (ne)izivljenosti u (anti)nacionalizmu i svemu ostalom, mogu da pisem romane sledecih 150 godina, 15h dnevno...
-
dobronameran (gost)
| 23.05.2008. 11.21.23
Veliki bend dobio mali tekst. Lose.
-
Goran (gost)
| 23.05.2008. 14.27.25
Odlican tekst... To sto pistolsi trenutno rade jeste muzicka prostitucija. Koliko me je prijatelj obavestio, pistolsi su na 36 kucanih strana EXIT-u poslali svoje zahteve. Svima je jasno da to nema nikakve veze sa PUNK-om. Kao sto i Alx Rose pravi GNR koji veze nema sa GNR. Sve je to prostitucija. Steve Jones sa kukastim krstom ce izgledati kao neka karikatura (ako to uradi, a iskreno se nadam da nece). Pistolsi su odavno postali sve ono sto su pljuvali tokom svoje PUNK ideologije krajem sedamdesetih.
Ali sta sad... gledacu ih.. daleko od toga da necu.
-
dobronameran (gost)
| 23.05.2008. 17.54.24
@Goran, valjda je jasno da je doticni autor izmislio navodni PR nastup, stavio ga u formu citata i jos ljude tera da misle da ce Steve da nastupi u majici sa kukastim krstom! Dammit, sloboda govora, kul, ali ne sloboda izmisljanja, ljudi se vec primaju, jer autor nije umeo da navede i da je grubo parafrazirao nesto sto je video na televiziji. Sta je tu prostitucija?
-
jv (gost)
| 23.05.2008. 19.29.02
hehe
dijalektički obrt panka
-
Goran (gost)
| 23.05.2008. 19.57.39
@dobronameran. Pa prostitucija je to se dede povampire i naprave veliki povratak bez namere da stvaraju ikakvu muziku, nego cisto da se uzme kinta. Hoce li pistolsi izdati novi album (posto su poslednji izdali pre 30 godina)? -NECE ... Hoce li Alice in Chains (ponovo ofromljeni) izdati novi album sa novim pevacem? -NECE. Hoce li Axl Rose ikada izdati svoj album koji najavljuje citavih 7 godina? -NECE (ili hoce?). Pa to je prostitucija. Da skratim - ljudi kojima je do muzike, stvarace i dalje muziku bez obzira na to kako se zovu. Zasto onda Axl Rose stavlja ime GNR i ide na turneju 3 godine kada taj bend nema apsolutno nikakve veze sa GNR? Zasto ne napravi novi bend i stvara novu muzku, nego se kaci za nesto sto je radio pre 15 godina? Zasto pistolsi ako im je toliko do muzike+fanova ne naprave novi bend, ili sto sa postojecim SEX PISTOLS ne naprave novi album i budu stava "Ok, ponovo smo se skupili a evo zasto - svira nam se ljudi, stvara nam se" ... E pa nije tako. Ne stvara im se, nego im se tezgari, odnosno kurva, ili ti prostituise. Naravno da mogu da naprave dvogodisnju turneju, ili trogodisnju, uzmu pare itd... Jednostavno sam misljenja da mnoge bendove idealizujemo kao njihovi fanovi. A oni jednostavno nisu takvi. Postoje bendovi koji to urade, i postoje oni koji to nikada ne bi uradili. Vreme pokaze svoje. Makar i za 30 godina.
A daleko od toga da sve bendove koje sam naveo ne volim. Naprotiv. Volim ih poprilicno i slusam.
-
dobronmeran (gost)
| 24.05.2008. 00.09.49
@Goran, lepo je to sto pises, vise se razumemo. Kada sam ja u pitanju, moja je zelja da vidim koji je to bend, koji je u trenutku dok je imao singl i album broj jedan na zvanicnoj UK listi, imao nerv da nastupa besplatno, nenajavljeno tokom radnickog strajaka u jednoj prigradskoj fabrici. Samo oni u istoriji diskografije i niko vise - Sex Pistols. Kasnije to nije ni palo na pamet nijednom broju jedan. Inace, molim te, evo bas toplo preporucujem, gledanje sva cetiri dela Guitar Hero III konferencije - Johnny o svemu svima ;)
youtube.com/sexpistolstv
obrati paznju kada zeli svoju lovu za svoj rad, kao i svaki radnik, kakav covek, sick :D
elem, sve su promenili zauvek, to je bitno, pa kako god zeleni da su bili tada ;)
-
Lemas (gost)
| 24.05.2008. 11.57.34
Treba da uzmu kintu,The Clash su je uzeli davno (ne vidim da im je karijera zbog toga propala),samo da ne baljezgaju sa novim albumom.Dakle olosu TAKE THE MONEY & RUN!U penziju,Brazil,pakao,Downing Street 10,pi_ku ma_nu,bilo gde...
-
ana (gost)
| 24.05.2008. 12.31.03
Po meni, videti Pistolse uzivo u 2008. je isto kao ici videti, recimo, Titove sablje u Noci Muzeja ili delfine u akvaparku. Jednog dana ce postojati hologramski zapisi iz proslosti i to ce biti to.
-
JK (gost)
| 25.05.2008. 15.40.17
Cemu ovoliko zuci? Ja bih najradije voleo da vidim PIL iz postave 1986-1992 na Egzitu, ali zasto ne bih pogledao i Sex Pistols? Sada u stvari verovatno bolje zvuce nego 1977...
-
Anarchy in the Serbia (gost)
| 29.05.2008. 07.51.12
"Don't know what I want
But I know how to get it"
-
vis (gost)
| 31.05.2008. 21.18.36
sta je ovaj hteo da kaze u textu?razumeh mu naslov...sahranjvanje mita .A sto molicu lepo?Sta fali da dodji i odsviraju svoje pa mnogi to rade-mit ili ne mit bili:))
-
PubrockZR (gost)
| 01.06.2008. 17.33.20
Ja sam mislio da je treci najvazniji kvartet - THE CLASH. Tri klase iznad Pistolsa.
-
neshko (gost)
| 04.06.2008. 08.21.59
meni su relevanti. zar da propustim pank penzionere u akciji. no way hoze!
-
Sandra (gost)
| 07.06.2008. 11.07.59
To sto su bili muzicki revolucionari ne znaci da su bili muzicke velicine. BBC ga je napravio velikim iskoristivsi ga kao analiticki element svoje misije i poimanja vlasti u VB. I to su, i danas vidimo, vrlo uspesno odradili. Naravno da se radujemo dolasku onih o cijem se live nastupu kod nas mastalo pre 100 godina, ali sad ce nas verovatno kao RHCP onomad obradovati “poziranjem” za nezamislivu cifru. Cestitke autoru teksta, sto je svoje objektivno muzicko znanje subjektivno vrlo uverljivo osetio na primeru Sex Pistolsa.
-
IWO (gost)
| 22.06.2008. 18.26.21
BRAVO ZA TEKST. ONO JE DOBRO SA KLINCIMA KOJI IZBUSHE UVCE PA MISLE DA SU BUNTOVNICI
-
dejan (gost)
| 22.06.2008. 23.22.27
kakav crni mit, postoji samo svirka, a vrhunac svirke je u live izvodjenju. hiljade dikova i lp-ova nemogu da zamene jedan koncert.
-
najgorost (gost)
| 24.06.2008. 08.34.36
ono što sam prvo uočio čitajući teks (priča o tome kako su tamo neki izdali ideologiju i postali svoja suprotnost stara je ko Grčka)je ne pominjanje Neurotic Outsiders, projekta koji je Steve Johnes imao sa članovima Guns'N Roses i Duran Duran. Dakle, bendovima koji nisu ni najmanje slični toj ideologiji punka, pa ni muzički ne liče. Ali radi se o sjajnom bendu, koji je izbacio sjajan album. Isto važi i za Jonhnsove doprinose pomenutim Iggyjevim Blah Blah Blah i naročito Instinct, njegovim najboljim solo albumima još od Lust for Life. Steve je evoluirao u sjajnog gitaristu, možda u početku nije bio to ali vremenom je postao. Konfučijeva banalana izraka "Samo budala nikad ne mjenja mišljenje" upravo se ovdje može primjeniti ali ne u smislu sad sam mislio bjelo a sjutra mislim suptotno, crno, već danas mislim recimo bjelo a sjutra možda ružičasto, ili sivo ili bilo koja nijansa. Pistolsima su se desili milioni, slava, pitanje je kako bi se bilo ko od nas ponašao u toj situaciji, Najlakše je reć pristituišu se, mada da se prostituišu rije da bi snimali neke bljutave balade i izvodili ih na sceni. Stvar je da su od samog svog nastanka bili dovoljno samosvjesni momci, poslije evoluirali intelektualno i muzički a ideologiju bunta protiv svega zamjenili idejom da nije sve tako crno-bjelo, dobro-loše. Tako se odrasta.
-
jao (gost)
| 25.06.2008. 00.06.34
ali koliko je ovaj tekst ubitacno los. i cemu ova emo fotka autora, pa nije fridrih niche pisao tekst,valjda je rec o sp, pa bi njihova fotka bila prirodnija. ovo je def. potpuni kiks od kolumne.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.