Nije bilo oblaka

Mesto: Izletište kod Hajdučke česme, Beograd
Vreme: Nedelja, 20. april 2008.
Produkcija: Odličan Hrčak

Supernatural ne treba da strahuje za publiku u konkurenciji velikih festivala. Besplatan ulaz, dobra lokacija i nepretencioznost su samo neke od njegovih prednosti. Šarolikost posletilaca juče kod Hajdučke česme funkcionisala je bez mane: bilo je tu i biciklista, roditelja sa decom, fanova i samih muzičara. Pomenimo samo bezbrižna lica Ljubiše Stojanovića Luisa ili Antonija Pušića, na primer.

Iako „mali“, sa svega jednom binom (bina „Disko livade“ je zapravo bila sto sa gramofonima i par zvučnika), Supernatural je okupio pet bendova, 10-ak DJ-jeva i oko deset hiljada ljudi. Prostor na kom se sve dešavalo je bio dovoljno širok da se izbegne ona nesnosna gužva kakvu obično proklinjemo na Exitu.

Autopark

Lopte i frizbiji ispred glavne bine su bili neprebrojivi, a prostora za ljude koji su se pružili na travi bilo je više nego dovoljno. Disko livada, smeštena odmah pored, ali zgodno izdvojena tako da se zvuci ne mešaju, bila je praznija. Opšta atmosfera je, bar dok se nije smračilo, bila veoma opuštena, izletnička, skoro porodična i – začinjena mirisima roštilja.

Bilo je naokolo i par malih štandova nekoliko ekoloških organizacija („!@%#! kesu, uzmi ceger“, fakultet Futura za primenjenu ekologiju...), ali oni nisu privukli mnogo pažnje iako je proklamovana svrha festivala buđenje ekološke svesti.

Ako zanemarimo inicijalno kašnjenje od sat vremena (koje zbog opuštene atmosfere nikome nije teško palo) satnica je poštovana skoro u minut – neverovatno, ali istinito! - čak su i pauze između nastupa bile minimalne.

Ozvučenje je bilo odlično i prvi ga je iskoristo Hornsman Coyote, koji je na binu izašao oko tri popodne. Poznati Kojot iz (bivšeg?) Eyesburna u poslednje vreme nastupa solo (zapravo, prati ga DJ) i svira mešavinu duba, reggaea i srodnih žanrova. Njegov nastup, međutim, nije bio ubedljiv, što se jasno videlo i po reakcijama svega par stotina gledalaca koji su ga nemo gledali i slušali kako mantra: „human rights, human rights....“.

Autopark je imao solidan nastup: bili su ubedljivi i dobrodošli. Dovoljno su podigli temperaturu i lepo nas pripremili za furiozniji nastavak festivala.

Trio Petrol (levo na slici) je ispred glavne bine okupio dovoljno publike da se ona može nazvati masom i, naravno, niko nije pogrešio što je tada došao. Oni su juče delovali i najiskrenije, i publika je to umela da ceni. Jedino je šteta što su svirali relativno kratko.

Vrhunac je bio Darkwood Dub – stari hitovi, nove pesme i preko 10.000 ljudi gotovo u transu. Već treća pesma je bila Elektropionir, a uz Zapreminu tela je počela i šutka. Ostaje u domenu nagađanja da li je to bila posledica izobilja piva ili izobilja starih darkwooda, upadljivo tvrđih nego u skorijim godinama.

Već uz petu pesmu u prvim redovima je izbila tuča. Oko nje se angažovalo 10-ak ljudi (među kojima niko iz prisutnog obezbeđenja), pa se završila sa samo jednim polomljenim nosem i jednom velikom modricom na oku. Nastup je nastavljen (nije se ni prekidala, osim kratkim Vučinim komentarom „nemojte da se bijete, ljudi“), ali šutki više nije bilo.

Za sve to vreme, na Disko livadi bila je gužva. Tamo je mogla da se čuje muzika koju inače slušamo po beogradskim klubovima (u režiji Zalutalih sa rejva, Kerozine, Uroša Milovanovića...), a atmosfera je bila opuštenija.

Iako konceptualno shvaćen kao “dnevni” festival, Supernatural se posle Darkwood Duba (nešto posle 20 h) provukao kroz aprilski sumrak. Akcenat na ekologiji momci za šankom su pravdali odbijajući da služe pivo iz limenki “jer se one decenijama raspadaju i najbrutalnije truju prirodu” (štaa, a plastika kao ne?!?!?!). Umor od mučnog točenja je, ipak, dao rezultate, tako da su se ubrzo svuda unaokolo pored praznih plastikanera mogle videti i stare-dobre zgužvane limenke. Ipak nedovoljno dugo, redari su radili za čistu peticu.

Darkwood Dub

Večernja jurnjava za tramvajima je učinila da koncert Sile bude znatno slabije posećen, što ni u kom pogledu nije uticalo na kvalitet svirke: energične, precizne, srčane. Živa, britka energija, protkana u dugi niz muzickih arabeski, propraćena je adekvatnim materijalom sa video bima delovala je odlično. Pun pogodak!

Supernatural je postigao primarni cilj – da nam svima okvirno bude potaman, baš kakva je i njegova težnja kada je reč o čovekovom odnosu prema prirodi. Mesec prolećni, vedro nebo i temperatura sjajna. Svirke korektne i bez previše muzičarskih gordosti. Prodavci besmislenih džidža-bidža, kukuruzičari, roštiljari, merači bioenergije nisu pretvorili događaju još jedan, malo bolje organizovan, vašar. Deca i kućni ljubimci su asocirali na nekadašnje hipi manifestacije.

• Galerija fotografija